У почетку беше казан за ракију

У архиви Завода за интелектуалну својину, међу бројним зеленим кутијама у којима су уредно наслагани сви пријављени патенти још од његовог оснивања, нашли смо и онај под редним бројем 1. Нажалост, оригинал је изгубљен, али је сачувана фотокопија првог српског патента који је регистрован 1921. године у Управи за заштиту индустријске својине, како се тада ова установа звала.

Проналазач је Милан Т. Јовановић из Новог Сада, а патент носи назив „Уређај казана за печење ракије“. У даљем тексту описане су све предности овог изума, које се највише састоје у следећем: „Казан се једноставно вади из постоља помоћу полуге, па је тако у великој мери олакшано пражњење казана. Иначе сам казан ради по познатом поступку са низом лопатица за мешање, које се могу лако извући преко зупчаника и поново вратити, где су ти низови лопатица повезани преко клинова који се лако угурају и ваде.“

Изуми из доба Деспота Стефана

Први српски патент је заправо пренет аустроугарски из 1909. године. Наиме, мировним уговорима закљученим после Првог светског рата са Аустријом и Угарском, поданицима бивше двојне монархије призната су на припојеним територијама сва стечена права индустријске својине, с тим што су се могла, на изричити захтев, у сваком појединачном случају, проширити и на целу територију краљевине. На тај начин су бивши поданици Аустроугарске после Првог светског рата пренели у новостворену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (СХС) 813 пријава патената, 719 патената и 1450 жигова.

Међу изумима из тога доба поменимо неке случајно одабране, као на пример „апарат за туширање“, „направу за ондулирање косе“, „распоред везивања за радиопријемнике у циљу отклањања сметњи“, „чекрк, нарочито за моторна возила“, „наливно перо“, „поступак за уништавање или сузбијање гамади или других штетних организама и за справљање за ово подесне материје“, „џепна писаћа машина“…

Неки од ових изума су домаћи, а неки су страни, заштићени и на нашем тржишту у предратна времена.

(/slika2)У архиви налазимо још један документ који нам открива да је први регистрован жиг у Србији био жиг „дицтапхоне“ (диктафон), чији је власник „Дицтапхоне Цорпоратион“ из Сједињених Америчких Држава. Овај жиг је регистрован 1921. године и још увек је у важности. Осим њега, у употреби је и дан-данас још доста жигова из двадесетих и тридесетих година прошлог века: „Мерцедес“, „Варта“, „Сингер“, „Форд“, „Колинос“, „Мерима“, „Пепси-Кола“ …

Али традиција проналазаштва у Србији сеже у много даљу прошлост, однос према техничким унапређењима постојао је и у средњем веку. То нам сведоче многа писма, документа у рударском закону Деспота Стефана Лазаревића, где стоји да су „узета 24 добра човека да ураде Деспотов Законик из сталешке организације проналазача и истраживача за експлоатацију и прераду рудног блага“.

Поменута организација је имала велики значај у српској држави и била је веома цењена, али на жалост после владавине Деспота Стефана почиње суноврат технолошких унапређења.

Жиг „Кока-Коле“ најскупљи

Традиција је обновљена 1883. године, када је Краљевина Србија са још десет држава потписала Париску конвенцију о заштити индустријске својине, такозвану Париску унију, која данас окупља 172 државе. Већ 1884. донети су први наши закони из области индустријске својине (Закон о фабричким и трговачким жиговима и Закон о индустријским мустрама и моделима). До тада, питања заштите индустријске својине регулисана су на билатералној основи и и то са Великом Британијом, Аустроугарском, САД и Немачком.

После Првог светског рата, новонастала држава Краљевина СХС је, краљевском уредбом, 15. новембра 1920. основала Управу за заштиту индустријске својине и тако испунила обавезу из Париске конвенције о оснивању једне управе која ће се бавити признавањем права индустријске својине и издавати службени гласник у којем ће та права објављивати.

– Чланови Управе били су великани наше науке и културе као што су Милутин Миланковић, Александар Лека, Павле Васић, Велибор Глигорић… Први председник Управе је био др Јанко Шуман. Управа је на почетку имала 13 указних чиновника именованих у децембру 1920. године, док је, примера ради, швајцарски Уред за интелектуалну својину започео рад 1888. године са седам чиновника – истиче мр Мирела Бошковић, виши саветник у Одељењу за жигове Завода за интелектуалну својину.

Ова институција, која је од свог оснивања неколико пута мењала име, бавила се пословима који се односе на патенте, жигове, индустријске моделе и узорке, а временом је проширила надлежност и на географске ознаке порекла, топографију интегрисаних кола и ауторска и сродна права. За 88 година, каже наша саговорница, укупно је регистровано 50.061 патент, од тога мање од трећине су домаћи. Завод је регистровао и 54.900 жигова.

У свету жиг „Кока-Коле“ или „Мајкрософта“ вреде више више од 60 милијарди долара, а код нас се у вредне и познате између осталих убрајају „Штарк“, „Бамби“, „Вода вода“, „Јелен“...

Мр Мирела Бошковић посебно наглашава да, упркос свим политичким и државним променама на простору бивше Југославије, Србија данас наставља правни континуитет у систему заштите права интелектуалне својине који датира из давне 1883. године.

-----------------------------------------------------------

Милијарде за лиценце

Финансијски стручњаци процењују да је на светском тржишту вредност лиценци чији је предмет интелектуална својина најмање 250 милијарди долара. Широм света данас се налази преко четири милиона патената. Сваке године се пријављује око 700.000 проналазака ради патентирања, али се сви не одобравају. Истовремено, због неовлашћеног коришћења заштитног знака, патената, лиценци и трговинских тајни губе се милијарде долара.

-----------------------------------------------------------

Мноштво изума у Краљевини

О степену индустријске и технолошке развијености Краљевине Југославије у времену између два светска рата најбоље говори податак да је тек 1971. године превазиђен број патентних пријава из 1939. Наиме, у том периоду веома су биле развијене ваздухопловна индустрија, индустрија радио-апарата и фармацеутска индустрија и велики број патената и жигова је управо у том периоду заштићен код Управе за заштиту индустријске својине.