Дронови ће ускоро препознавати лица
Упркос свим импресивним задацима које дронови могу да обављају, једну ствар до сада нису успели да свладају: препознавање лица. Дронови су обично знатно удаљенији од својих мета него што су то камере CCTV, које се обично користе за биометрију, па већим удаљеностима, дрон, уместо људског лица, региструје само неколико десетина пиксела. Атмосферска турбуленција узрокована уздизањем топлог ваздуха, може да искриви карактеристике као што је, на пример, растојање између очију. Будући да снимају из ваздуха, камере на дроновима могу да ухвате само делимичан приказ лица (ако неко носи шешир широког обода уопште га и не ухвате).
Нова технологија коју развија тим са Универзитета Мичиген (MSU), међутим, настоји да то промени и унапреди шпијунске способности вештачке интелигенције. Систем, познат под називом FarSight, сугерише да би надзор из ваздуха на великим удаљеностима ускоро могао да постане знатно прецизнији, али и инвазивнији него икада раније.
Пројекат финансира IARPA (Intelligence Advanced Research Projects Activity), део америчке владе одговоран за претварање маштовитих идеја о шпијунским справама у примењиве технологије, пише лист Економист.
Међу пројектима које тренутно води IARPA је и развој уређаја који може у стварном времену да мења глас како би заварао алат за препознавање говора, а баве се и идејом да се уређаји за прислушкивање учине довољно малим и савитљивим да могу да се ушију директно у одећу.
Алгоритми за биометрију целог тела
FarSight користи једнако инвентивну технику познату као „биометрија целог тела”. Уместо да покушава да идентификује особу само према лицу, систем користи комбинацију биометријских алгоритама који раде паралелно.
Један алгоритам препознаје ход особе. Други израђује 3Д реконструкцију грађе њеног тела.
Др Ксјаоминг Лиу, професор рачунарских наука и инжењерства на MSU који води пројект, упоређује то са „виртуалним свлачењем” субјекта, како би се створио тачан модел анатомије, независно од одеће коју носи.
Трећи алгоритам пропушта лице субјекта кроз модел турбуленције који покушава да поништи рефракцијске ефекте немирног ваздуха на светлост која улази у камеру. То враћа слику снимљену дроном у симулирано, неискривљено стање, из којег се затим извлачи детаљна мапа карактеристичних особина субјекта.
Када се забележе, три биометријске карактеристике - ход, облик тела и лице - спајају се у обједињени профил. Тај профил се упоређује са профилима познатих особа или, ако је реч о новој мети, подаци се архивирају за будућа упоређивања.
„Читава операција траје око трећину секунде”, истиче др Лиу. Његов тим, такође, ради и на смањивању система, како би могао да стане на квадрокоптер (дрон са четири пропелера).
Иако је FarSight још увек у експерименталној фази, његови почетни резултати су импресивни. Национални институт за стандарде и технологију (NIST), америчко тело које више од деценије оцењује системе за препознавање лица, тестирао је FarSight на низу изазовних слика и видеозаписа ниске резолуције снимљених са стотина метара удаљености, често из висине. FarSight је надмашио све друге тестиране системе.
Далеко од оперативне употребе
FarSight још није спреман за примену на терену.
„Иако надмашује друге системе у препознавању на даљину, његова тачност, као и стопе лажно позитивних и лажно негативних резултата, још су далеко испод нива потребног за оперативну употребу”, каже Јозеф Китлер, професор биометрије и компјутерског вида на Универзитету у Сарију, који није учествовао у истраживању.
Систем има и друге недостатке. Ход особе, на пример, може знатно да се промени ако она носи тежак терет или је повређена, напомиње др Китлер.
Др Лиу каже да се перформансе FarSight-а такође, знатно погоршавају ако је угао камере превисок, време топло (што узрокује јачу турбуленцију) или ако је удаљеност до циља већа од једног километра.
Ако се ти недостаци отклоне, није тешко замислити да ће се такав систем праћења појавити изнад наших глава. Према уговорним документима, IARPA жели да створи технологију не само за дронове него и за све високо постављене камере, попут оних на високим зградама или торњевима за надзор граница.
Из агенције истичу да су резултати програма - познатог као BRIAR, који укључује бар још један активни истраживачки тим који води америчка фирма Science and Technology Research - такође намењени „заштити критичне инфраструктуре и саобраћајних објеката”.
„То наговештава да планирају да користе овај систем и на цивилима”, каже Џеј Стенли из Америчке уније за грађанске слободе (ACLU).
„Стварају се озбиљни ризици од злоупотребе и застрашивања, као и угрожавање осећаја слободе”, додаје.
У градовима као што су Лондон или Њујорк, где су CCTV камере свуда присутне, али не и међусобно повезане, препознавање целог тела би могло да помогне при праћењу појединаца на великим удаљеностима.
Америчка фирма „Veritone”, већ нуди систем који може да идентификује особе према атрибутима попут облика тела и фризуре. У мају је директор ове компаније, Рајан Стилберг, за MIT Technology Review рекао да би алат могао да буде користан у градовима где је препознавање лица забрањено.
Људи који се активно труде да заштите своју приватност можда ће убрзо схватити да њихови трикови више не делују. Неко ко жели да избегне технологију попут FarSight-а више не може само да се „маскира”, променити одећу или ставити велики шешир. Треба да промени и начин на који хода, односно облик свога тела пред камерама, што је, наравно, веома тешко или готово немогуће, закључује Економист.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
