Dronovi će uskoro prepoznavati lica
Uprkos svim impresivnim zadacima koje dronovi mogu da obavljaju, jednu stvar do sada nisu uspeli da svladaju: prepoznavanje lica. Dronovi su obično znatno udaljeniji od svojih meta nego što su to kamere CCTV, koje se obično koriste za biometriju, pa većim udaljenostima, dron, umesto ljudskog lica, registruje samo nekoliko desetina piksela. Atmosferska turbulencija uzrokovana uzdizanjem toplog vazduha, može da iskrivi karakteristike kao što je, na primer, rastojanje između očiju. Budući da snimaju iz vazduha, kamere na dronovima mogu da uhvate samo delimičan prikaz lica (ako neko nosi šešir širokog oboda uopšte ga i ne uhvate).
Nova tehnologija koju razvija tim sa Univerziteta Mičigen (MSU), međutim, nastoji da to promeni i unapredi špijunske sposobnosti veštačke inteligencije. Sistem, poznat pod nazivom FarSight, sugeriše da bi nadzor iz vazduha na velikim udaljenostima uskoro mogao da postane znatno precizniji, ali i invazivniji nego ikada ranije.
Projekat finansira IARPA (Intelligence Advanced Research Projects Activity), deo američke vlade odgovoran za pretvaranje maštovitih ideja o špijunskim spravama u primenjive tehnologije, piše list Ekonomist.
Među projektima koje trenutno vodi IARPA je i razvoj uređaja koji može u stvarnom vremenu da menja glas kako bi zavarao alat za prepoznavanje govora, a bave se i idejom da se uređaji za prisluškivanje učine dovoljno malim i savitljivim da mogu da se ušiju direktno u odeću.
Algoritmi za biometriju celog tela
FarSight koristi jednako inventivnu tehniku poznatu kao „biometrija celog tela”. Umesto da pokušava da identifikuje osobu samo prema licu, sistem koristi kombinaciju biometrijskih algoritama koji rade paralelno.
Jedan algoritam prepoznaje hod osobe. Drugi izrađuje 3D rekonstrukciju građe njenog tela.
Dr Ksjaoming Liu, profesor računarskih nauka i inženjerstva na MSU koji vodi projekt, upoređuje to sa „virtualnim svlačenjem” subjekta, kako bi se stvorio tačan model anatomije, nezavisno od odeće koju nosi.
Treći algoritam propušta lice subjekta kroz model turbulencije koji pokušava da poništi refrakcijske efekte nemirnog vazduha na svetlost koja ulazi u kameru. To vraća sliku snimljenu dronom u simulirano, neiskrivljeno stanje, iz kojeg se zatim izvlači detaljna mapa karakterističnih osobina subjekta.
Kada se zabeleže, tri biometrijske karakteristike - hod, oblik tela i lice - spajaju se u objedinjeni profil. Taj profil se upoređuje sa profilima poznatih osoba ili, ako je reč o novoj meti, podaci se arhiviraju za buduća upoređivanja.
„Čitava operacija traje oko trećinu sekunde”, ističe dr Liu. Njegov tim, takođe, radi i na smanjivanju sistema, kako bi mogao da stane na kvadrokopter (dron sa četiri propelera).
Iako je FarSight još uvek u eksperimentalnoj fazi, njegovi početni rezultati su impresivni. Nacionalni institut za standarde i tehnologiju (NIST), američko telo koje više od decenije ocenjuje sisteme za prepoznavanje lica, testirao je FarSight na nizu izazovnih slika i videozapisa niske rezolucije snimljenih sa stotina metara udaljenosti, često iz visine. FarSight je nadmašio sve druge testirane sisteme.
Daleko od operativne upotrebe
FarSight još nije spreman za primenu na terenu.
„Iako nadmašuje druge sisteme u prepoznavanju na daljinu, njegova tačnost, kao i stope lažno pozitivnih i lažno negativnih rezultata, još su daleko ispod niva potrebnog za operativnu upotrebu”, kaže Jozef Kitler, profesor biometrije i kompjuterskog vida na Univerzitetu u Sariju, koji nije učestvovao u istraživanju.
Sistem ima i druge nedostatke. Hod osobe, na primer, može znatno da se promeni ako ona nosi težak teret ili je povređena, napominje dr Kitler.
Dr Liu kaže da se performanse FarSight-a takođe, znatno pogoršavaju ako je ugao kamere previsok, vreme toplo (što uzrokuje jaču turbulenciju) ili ako je udaljenost do cilja veća od jednog kilometra.
Ako se ti nedostaci otklone, nije teško zamisliti da će se takav sistem praćenja pojaviti iznad naših glava. Prema ugovornim dokumentima, IARPA želi da stvori tehnologiju ne samo za dronove nego i za sve visoko postavljene kamere, poput onih na visokim zgradama ili tornjevima za nadzor granica.
Iz agencije ističu da su rezultati programa - poznatog kao BRIAR, koji uključuje bar još jedan aktivni istraživački tim koji vodi američka firma Science and Technology Research - takođe namenjeni „zaštiti kritične infrastrukture i saobraćajnih objekata”.
„To nagoveštava da planiraju da koriste ovaj sistem i na civilima”, kaže Džej Stenli iz Američke unije za građanske slobode (ACLU).
„Stvaraju se ozbiljni rizici od zloupotrebe i zastrašivanja, kao i ugrožavanje osećaja slobode”, dodaje.
U gradovima kao što su London ili Njujork, gde su CCTV kamere svuda prisutne, ali ne i međusobno povezane, prepoznavanje celog tela bi moglo da pomogne pri praćenju pojedinaca na velikim udaljenostima.
Američka firma „Veritone”, već nudi sistem koji može da identifikuje osobe prema atributima poput oblika tela i frizure. U maju je direktor ove kompanije, Rajan Stilberg, za MIT Technology Review rekao da bi alat mogao da bude koristan u gradovima gde je prepoznavanje lica zabranjeno.
Ljudi koji se aktivno trude da zaštite svoju privatnost možda će ubrzo shvatiti da njihovi trikovi više ne deluju. Neko ko želi da izbegne tehnologiju poput FarSight-a više ne može samo da se „maskira”, promeniti odeću ili staviti veliki šešir. Treba da promeni i način na koji hoda, odnosno oblik svoga tela pred kamerama, što je, naravno, veoma teško ili gotovo nemoguće, zaključuje Ekonomist.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
