Звезда – слика друштва

Прошла година у Црвеној звезди памтиће се као једна од најсуморнијих од оснивања нашег најтрофејнијег и најпопуларнијег фудбалског клуба. Бивши европски и светски шампион дотакао је само дно, а први пут је дошло и до великог расцепа унутар клуба, обележеног циркуском атмосфером на изборима. Према очекивањима, победио је Ден Тана, а кандидатура кандидата „опозиције” др Зорана Бингулца је одбијена, како је образложено, због његовог активног политичког ангажмана.

Можда би било све другачије да је летос главни финансијер и актуелни потпредседник Звезде Марко Мишковић убедио Драгана Џајића, персонификацију „црвено-белих”, да се врати на чело клуба. Међутим, њихови сусрети на црногорској ривијери нису дали резултате. Формално гледано, за Џајићев повратак није било правних препрека, али проблем је настао када је он затражио гаранције: подршку државних органа и мирну атмосферу...

Пре неки дан је и Ден Тана признао да је Џајић, и поред судског поступка који се води против њега, био у првом плану. Он се као „Мишковићев кандидат” појавио доцније, када га је предложила радна заједница. Претходно је, још у статусу в. д. председника, тврдио да се неће кандидовати, али се предомислио и Бингулца довео у незгодну ситуацију.

Стање у Звезди, по мишљењу многих, одраз је стања у српском друштву, а атмосфера са седница Скупштине Србије пренета је и у Медија центар на „Маракани”. „Ово је заиста комедија”, узвикнуо је у једном тренутку Ден Тана, док су представници Звездине опозиције непрестано устајали и добацивали говорнику. Цео скуп имао је и неизбежну политичку димензију. Нови председник, који поред српског има и амерички пасош, хвалио се да у обе земље гласа за исту странку – Демократску, владајуће и у Србији и у САД.

Поред Бингулца, који је прво био активни учесник у кампањи губитника на изборима за градоначелника Београда Александра Вучића, а потом постао члан Председништва новоосноване Српске напредне странке, био је и неизбежни патриота Душан Савић. Некада чувеног голгетера Звезде, као и бивше асове „црвено-белих” Пижона Петровића, Ђорића и Карасија није зауставио ни кордон обезбеђења, у намери да се јавно супротставе онима који, како мисле, уништавају њихов вољени клуб.

Бингулац и његови истомишљеници, међутим, после пораза нису нестали са овдашње фудбалске позорнице, што се неретко дешава у политици. Напротив, награђени су новим функцијама у Фудбалском савезу Србије, чији је вођа партизановац Томислав Караџић. Тако сада Звездина опозиција обилато користи ФСС као ефикасно средство за враћање дугова „властодршцима” из свог клуба у коме за њих нема места. Њихова активност повезује се и са одлагањем избора Звездиног представника Бранимира Бабарогића на чело Заједнице прволигаша, уместо опозваног др Милана Томића.

У ситуацији када се Црвена звезда налази у готово безизлазној позицији, а званично обелодањен дуг од 16,2 милиона евра наставља да расте, чини се да оваква власт и опозиција својим потезима само доприносе даљем суноврату клуба којим смо се деценијама поносили.