Скупо, али избора нема

Србија поново није „прошла” у ЕУ. Прелазни трговински споразум, који је само део Споразума о стабилизацији и придруживању и који се примењује до ратификације тог документа, није „одмрзнут”. Када ће? Уједињена Европа, односно њене две најупорније чланице Холандија и Белгија, инсистира на хапшењу преосталих хашких оптуженика.

Србија, међутим, према последњим политичким опредељењима, али и с намером владе, од почетка 2009. креће у једнострану примену тог споразума. На томе је последњих дана веома инсистирао потпредседник владе и министар економије Млађан Динкић, условивши чак и доношење буџета за 2009. почетком примене тог документа.

Такав потез ће, без сваке сумње, имати озбиљне финансијске последице по тешко скрпљени буџет. Србија ће једностраном применомтог споразумаизгубити најмање 150 милиона евра прихода од царина и пореза, али се зато очекују друге, дугорочно, много веће користи. И европски комесар за проширење Оли Рен предложио је Србији да једнострано крене у примену Споразума. Случај да држава, потенцијални кандидат за чланство, једнострано примењује уговор са ЕУ био би јединствен у њеној вишедеценијској историји. Поставља се питање да ли би за Србију било добро да поступи по препоруци европских званичника.

Др Владимир Вучковић, професор Мегатренд универзитета и сарадник билтена „Макроекономске анализе и трендови”, износи за наш лист, како рече, шест кључних разлога због којих би Србија, ипак, требало да крене том „једносмерном улицом” према ЕУ.

– Тврдња да Србија не треба самостално да примењује Споразум, пошто ЕУ не жели да се обавеже на исте или сличне уступке у трговини – није тачна. Србија још од краја 2000. може до 2010. да извози у ЕУ готово све производе без оптерећења и те повластице су загарантоване Споразумом. Дакле,Србији се гарантује слободан извоз на неограничен рок, али чак и његово непримењивање не значи да ћемо бити дискриминисани – каже Вучковић.

Друга недоумица је – Споразум не треба самостално да примењујемо пошто се свуда у свету државе штите од великог увоза.Ни та тврдња није тачна, тврди наш саговорник. Протекционизам није доминантан у светској трговини. Што је земља мања, пожељан је већи степен отворености привреде.

Трећа оцена је да Србија не треба самостално да примењује Споразум, јер ће отварање за европску робу значити велики притисак европске конкуренције и пропадање српске привреде. Таква дебата, упозорава др Вучковић, касни бар осам година. Од тренутка када се Србија определила за пут у ЕУ. Сви споразуми о придруженом чланству са ЕУ подразумевају стварање зоне слободне трговине и излагање државе кандидата конкуренцији. Управо се због последица јаке конкуренције из ЕУ и оставља вишегодишњи период за постепену либерализацију и прилагођавање привреде.

По четвртој оцени, ми не треба самостално да примењујемо Споразум пошто до његовог обостраног прихватања нећемокористити фондове за помоћ пољопривреди, а трпећемо јаку конкуренцију.Ни то не стоји, истиче професор Вучковић.Србија нема статус кандидата и може да рачуна само на прве две компоненте претприступне помоћи –изградњу институција и прекограничну сарадњу. Тек по добијању статуса кандидата можемо се ослонити на остале фондове, па и на помоћ пољопривреди.

Пета замерка због чега Србија не треба самостално да примењује Споразум, пошто ће спољнотрговинска либерализација умањити царинске приходе и погоршати стање у буџету, потпуно је тачна, али држава треба да се „снађе” за разлику.

На крају, шеста тврдња је афирмативна – Србија треба самостално да примени Споразум, пошто ће јефтинији увоз из ЕУ допринети паду цена на нашем тржишту. За собом, упозорава др Вучковић, имамо скоро трогодишњи изражен реални раст вредности динара, алипојевтињења нема. Не може се, дакле, са сигурношћу рећи да ће цене одмах пасти ако будемо имали више Европе код нас. За то је потребно стварање услова – системских, институционалних, процедуралних – за експанзију гринфилд инвестиција, које ће свакако ојачати и конкуренцију на нашем тржишту.

Брза и једнострана примена Прелазног трговинског споразума не би довела до драматичних прелома у нашој привреди и не би се догодило ништа што већ није виђено.

Али, да бисмо били поштени до краја, ваља упозорити и на два могућа, али не баш лепа сценарија, истиче Вучковић. Шта ако дође до захлађења односа између Србије и ЕУ у следећој години или у неком дужем периоду. То није немогуће, када се узме у обзир да постоје велики отпор унутар ЕУ у погледу њеног даљег ширења. Па још због појачане конкуренције из ЕУ дође до пропасти неког нашег предузећа, на пример. Нерасположење домаћег јавног мњења према ЕУ би расло, влада би трпела, вероватно, велике критике, а противници ЕУ би добили велику медијску пажњу. Други негативни развој догађаја могао би уследити ако би ЕУ променила однос према Србији следећих година услед, можда, опште кризе и поремећаја економских и политичких прилика у свету. Могло би се десити да преференцијали у трговини буду укинути, модификовани или условљени. Србија би се нашла у јеку либерализације, а да ЕУ не покаже добру вољу да одговори реципроцитетом. Те и сличнеопасности ваља, међутим, отклањати добром комуникацијом са челницима ЕУ, али и јачањем наше производне и извозне понуде, рекао је на крају Вучковић.

Слободан Костић

---------------------------------------------

Демагошке фразе

Често се може чути позив да се „српски сељак мора заштитити од Прелазног споразума”. То није ништа друго до опасна демагошка фраза. Занемарује се чињеница да је предвиђена брза либерализација само у трговини робе која се мало или уопште не производи код нас, док се царинафазно умањује, а за део увоза остаје трајна царинска заштита, како се повећава заступљеност производа у домаћем аграру –наглашава Владимир Вучковић.