Митолошка земља: Аустралија

Специјално за „Политику”
Мелбурн – Ту децу данас зову „украдене генерације”; њима је посвећена „Аустралија”, најскупљи филм у историји аустралијске кинематографије. У филму играју све саме звезде, од Никол Кидман и Хјуа Џекмена до црнопутог Дејвида Гулпилила, као и лице које не силази са домаћих екрана – Дејвид Венам. Централни лик је, међутим, један једанаестогодишњи дечак обојене пути. То је његова прича.

У филму, који је крајем прошле године премијерно приказан у Аустралији, дечак се зове Нола и коврџе му падају до рамена. За себе каже: „Ја имам магичну моћ”. У стварности, дечаково име је Брендон Волтерс и по сугестивности интерпретације надмашује глумачке великане како то, ваљда, умеју само деца. Убедљивост овог лика је од суштинског значаја, јер Аустралија приказана на филму је виђена из његовог угла. То је прича о неисцрпном потенцијалу једне земље, о њеној плодности и способности да се обнавља „из пепела”. Прича је митска, али се у њој мит преплиће са историјом, па је тако и лик богиње плодности жена племићког порекла (Никол Кидман), идеализован досељеник из „отаџбине”, лепотица, „налик на кишу”, како то негде на почетку филма каже Нола.

Реплика, које гледаоцу помажу да протумачи филм, нема много, само онолико колико се да очекивати од једне приче која за тему има историјске чињенице, а природу у свим њеним супротностима за свој амбијент. Култура Абориџина је и у стварности нераскидиво везана за место пребивалишта, за локалитет. Одвојити их од те земље значило је одузети им „причу”, историју, идентитет. Своја предања они одвајкада називају „време снова” и ту записују све што је важно за физички и духовни опстанак сваког племена. Плавокоса жена која долази на фарму „Тамо далеко”, на територији која је некада само њима припадала, тек треба да спозна моћ те исконске земље. За то јој је потребна помоћ мушкарца, а он, архетипски јунак без имена, зван само Гонич стоке, има и физичке и психичке особине хероја, заштитника, бога у људском обличју (Хју Џекмен).

Мада слика једно време у херојском духу, онако како је то радила већина уметника на почетку постколонијалне епохе, а понајвише творци каубојских филмова, „Аустралија” не фаворизује интересе једне расе већ подучава гледаоца да поштује туђу традицију, без обзира на то како му она деловала. Прича може да се учини дидактичном, као пука романтика, но аутор идеје за филм и његов редитељ Баз Лурман је за рад на сценарију ангажовао тројицу великана: Стјуарта Битија, драмског писца Роналда Харвуда, и вишеструко награђиваног аустралијског романописца Ричарда Фленагана. Њих четворица су спојила вековну усмену традицију Абориџина и херојске митове народа европског порекла, прошлост и садашњост, везујући се за архетипске теме пустиње, која је прехранила Јевреје на путу за Обећану земљу, и Апокалипсе, после које се рађа нови, бољи свет.

Поприште завршне битке је Дарвин, лука на северној обали континента коју су 1943. сравнили са земљом јапански бомбардери, али актери завађени око монопола на тржишту стоке су домаћи житељи. Сукоб остаје, јер мотив за раздор је не толико интерес појединаца, колико различити погледи на свет. Један види само непосредну корист, други гледа у будућност, један нон-стоп узима, други истовремено узима и даје. Што је још важније, један је искључив, други се залаже за коегзистенцију са људима којима је земља првобитно припадала. А на њих су бели досељеници све донедавно гледали као на расу која изумире.

У годинама после Првог светског рата па све до 1978. године аустралијске власти су, чак силом, одвајале од мајки децу мешане крви и слале их у монтажна насеља под надзором хришћанских мисионара како би у тој деци затрли све трагове културе њихових тамнопутих праотаца и обучили их за рад у домовима белих господара. Та мрачна страна колонијалне психе само је зао дух у филму који има све елементе херојског мита. За то су заслужни колико прича о борби за опстанак, толико и предели на северу Аустралије где се сушом избраздана пространства намах преображавају, као под дејством какве магичне силе, у каткад спектакуларну, каткад бајковиту лепоту створену људском руком.

Места на којима су од подземне воде настала језерца, Аустралијанци називају „билабонг”. У једном таквом билабонгу, надомак фарме „Тамо далеко”, и почиње филм у који је Лурман утрошио 240 милиона долара. Пун напетости, али и топлих емоција, хумора и преносног значења, он подсећа гледаоца да на предању остаје свет.

Јасна Новаковић

----------------------------------------------------

Вечерас премијера у Београду

Авантуристички еп „Аустралија” База Лурмана, с Никол Кидман и Хјуом Џекменом у главним улогама, у дистрибуцији куће Tuck, премијерно ће вечерас бити приказан у „Сава центру” у Београду. Радња филма дешава се у време пред Други светски рат, а Никол Кидман тумачи лик британске аристократкиње која одлази на далеки континент да би спасила имање које је наследила. Она мора да затражи помоћ локалног фармера (Џекмен), а њихов подухват се претвара у спектакуларно путовање кроз хиљаде километара ове предивне и још неистражене земље.