Трамп Европи: Идете у пакао — али сами

Са говорнице Генералне скупштине Уједињених председник Сједињених Држава Доналд Трамп упутио је Европи поруку која је одјекнула далеко изван Њујорка: „Ваше земље иду дођавола.“ За многе је то било више од још једног политичког ефекта — сигнал да се америчка политика према европским савезницима убрзано мења.

У истом амбијенту, председник Украјине Володимир Зеленски упозорио је да Русија „неће чекати крај рата у Украјини“, већ да је спремна да отвори нови фронт против друге европске државе. Његова порука била је да се Европа мора припремити на ескалацију и прихватити да је рат већ ушао у нову фазу.

Док је Зеленски позивао на јединство и отпор, Трамп је Европљанима оставио мање илузија, ако желе да бране Украјину или сопствене границе, то треба да чине сами. Сједињене Државе ће им, поручио је, продати оружје — али неће преузети терет рата. Такав приступ, измешан са реториком о „паклу“ који чека европске земље, заправо открива нови приоритет Вашингтона - посматрање савезника више као тржиште, а мање као заједнички фронт.

Управо зато је Трампова реченица одјекнула као политичка прекретница, Европа је остављена да се пита колико је спремна да иде „сама“ и да ли је спремна за реалну цену такве одлуке.

Москва и сценарио око Молдавије

Истовремено, Москва кроз своје службе шаље другачије упозорење. Руска Спољна обавештајна служба тврди да се НАТО спрема за окупацију Молдавије, да се у Румунији концентришу војне јединице и да је део британских и француских снага већ у Одеси. По тој верзији, сценарио предвиђа провокације против Придњестровља и руских трупа стационираних у том региону, а као критичан термин помиње се крај новембра, када су заказани избори за Врховни савет Придњестровске Молдавске Републике.

Иако независни аналитичари упозоравају да су овакве тврдње често део информативног рата, није спорно да у региону постоји напетост која може постати повод за озбиљније сукобе.

Ко жури у „пакао“

Најгласнији заговорници оштријег курса према Москви и данас су балтичке земље и Пољска. Њихове владе инсистирају да НАТО мора оборити сваки руски авион који „повреди ваздушни простор“, иако за такве тврдње често недостају докази. Управо у овим државама хистерија око „мистериозних дронова“ добија највише простора, без обзира на чињеницу да се понекад покаже да је реч о локалним лаким летелицама.

Са друге стране, „Стара Европа“ — пре свега Немачка и Француска — делује обазривије. Њихова логика је да Русију треба најпре исцрпети у украјинском рату и истовремено покренути сопствени војно-индустријски комплекс, па тек онда размишљати о отвореној конфронтацији.

Опасност од илузија и ћутања

Највећа опасност можда није у самим речима које су изговорене у Њујорку, већ у чињеници да о кључним питањима јавна дискусија код Руса почиње тек када их споља неко изговори. То је већ виђени образац из историје — илузије које се руше тек када је касно. Подсећање на почетак Другог светског рата и цену обмане није случајно, опет постоји искушење да се сложени проблеми прикривају под формулом „све је у реду“.

Јесен под знаком неизвесности

И Трампова оштра порука и аларми Зеленског, као и одговори из Москве, стварају оквир у коме је „јесење распламсавање“ далеко од празне шале. Напетости се преливају из Украјине ка Молдавији, Балтику и ширем европском простору. У таквом окружењу, одговорна политика подразумева одсуство илузија, транспарентно информисање јавности и припрему за све сценарије.

Свака неодговорна изјава или скривена слабост могу постати полуга у рукама великих сила. А управо то је поука коју не бисмо смели да заборавимо.