Злато античког Авганистана

Специјално за "Политику"
Торино, новембра – Михољско лето у Торину, граду италијанског препорода и некадашњем седишту савојске династије. Иако, само накратко, италијанска престоница (од 1861. до 1865), град је остао важан индустријски и културни центар Пијемонта. Угодно је шетати се надсвођеним торинским улицама и уживати у прелепом парку Валентино на реци По. У близини парка, налази се Палата Научне академије (пројектована у 17. веку), градско седиште најважнијих уметничких колекција.

У Палати се, поред Египатског музеја, једног од најинтересантнијих музеја египатске уметности у Европи, налази и Антички музеј у који се, из париског музеја Гиме, преселила изложба "Авганистан. Поновно откривање блага". На самом улазу на изложбу, одмах се схвата да се овде не ради о исламској уметности, нити о талибанима, већ о много старијем раздобљу, каткад чак и миленијум пре ислама. Ближи смо времену у којем је Александар Македонски, као комета, прошао пространствима која се данас зову Авганистан. Изложба сведочи о хиљадугодишњој прошлости Авганистана, регији у срцу Азије која је одувек била раскрсница између оријенталних и западних култура. Дијалог између тих цивилизација је очигледан у делима представљеним на изложби, која потичу са места која обелодањују да је Авганистан – чак од бронзаног доба (око 2000. п. н. е.) – био отворен за доприносе како грчке и месопотамске цивилизације такоо и Персије, Индије и Кине.

На изложби је присутно 220 археолошких налаза који потичу из ископина у Авганистану. Спектакуларни златни накит, метали, скулптуре, ковани новац и стакла воде порекло са различитих места и обухватају велики хронолошки лук: Teppe Fulloi (3 миленијум п. н. е.), Ai Khanum (хеленистичко доба), Tillia Tepe (1 век н. е.) и Беграм (1-3. век н. е.).

У археолошком налазишту Teppe Fulloi 1966, буквално случајно, пронађена је гомила злата. Први налази, златне и сребрне вазе, сачувани су правим чудом (сељаци, који су их пронашли хтели су да их разбију). Пет ваза је спасено, али, данас, после политичких и ратних превирања у Кабулу, у Државној банци пронађене су само три. Најдрагоценија открића, иако део бактријске културе (Бактрија – античко име за област на северу данашњег Авганистана), из бронзаног периода (око 2200–1800 п. н. е.), под утицајем су индијске и месопотамијске културе. Локална уметничка традиција у представљању животиња чврсто се везала за Месопотамију, представљајући брадате бикове на златним пехарима, док су геометријски мотиви ехо индијске керамике.

На свом тријумфалном походу, Александар Велики је без тешкоћа освојио Бактрију која је тада постала покрајина Македонског царства. И Александров пролазак овим просторима оставио је очигледан цивилизацијски траг, утемељен у језику и грчкој култури и прошаран различитим интонацијама. Када су авганистанском краљу Мухамеду Захиру Шаху, за време ловачког похода у близини реке Аму Дарја, показани исклесани фрагменти који су се веома разликовали од радова пронађених у другим деловима краљевства, краљ је поверио француској археолошкој мисији да ископава на територији у близини руске границе. Тако су, између 1964. и 1978, у месту Ai-Khanum, откривени остаци  бивше грчке колоније која је била најистуренији део хеленизма у срцу централне Азије. Овај град је, 300. године п. н. е., основао војвода Александра Великог, Селеук Никатор I (утемељивач хеленистичко-македонске династије Селеукида после Александрове смрти), по Александровој жељи. Из ископина су изрониле монументалне структуре обогаћене архитектонским декорацијама – коринтски капитоли, позориште, гимназијум, фонтана, једна некропола са које потиче надгробни стуб који приказује ефеба, младог мушкарца, симбола телесног склада и лепоте. Остали пронађени предмети илуструју симбиозу са оријенталним традицијама и фигуративном индијском уметношћу.

Номади су напали град 145. године п. н. е. и разорили га. Опљачкали су и симбол града – палату са богатом благајном. О трагичном крају Ai-Khanuma на изложби сведоче златне полуге које су освајачи излили од вредних предмета.

Пре него што је 1220. Џингис Кан разорио Бактру (савремени Балк), античку престоницу Бактрије и митски град у којем се Александар оженио Роксаном 327. п. н. е., Бактра се спомињала у класичним литерарним текстовима – кинеским, персијским и арапским, као леп и "отац свих градова". Захваљујући ископавањима које су француски археолози започели 1924, данас се на изложби налази коринтски капитол који је већ у античком периоду служио као блокада на брани у оближњем месту Tepe Zangaran.

Tillia Tepe, последње важно археолошко откриће у Авганистану, названо је "златни брег". Пре тридесетак година, у номадској некрополи, пронађени су остаци пет принцеза и једног принца. Њихова богата одећа прошивена је златом и прекривена драгим камењем. У гробовима је откривено и мноштво привезака, каишева, кинеских огледала и индијске слоноваче. Круна од златних листова, која је красила главу једне од принцеза, подсећа на примерке који су се касније нашли на далеком Истоку. Глава принца-ратника почивала је на златном пехару. Поред принца лежало је ванредно богато парадно оружје. Све је, иначе, израђено од вредних материјала и чудесном вештином – до најмањих детаља као што су копче за ципеле са кинеским иконографским елементима, док медаљони на златном појасу подсећају на грчког бога Диониса који седи на пантеру.

Ко су принцезе и принц? Тајна није разрешена…

Након заслепљујућег сјаја предмета од злата и полудрагог камења, стиже се до сале у којој је представљено "Беграмско благо". Претпоставља се да је садашњи Беграм, у близини Кабула, бивша Кавкаска Александрија (Александар је својим именом називао неке градове на авганистанској територији) која је, под номадском династијом Кусан (Kushan), била центар уједињења различитих светова: грчко-римског, кинеског и индијског. Између 1937. и 1939. у Беграму су француски археолози открили две зазидане собе пуне предмета пореклом из Кине и Индије. Међу највреднијим издвајају се индијски експонати од слонове кости, лепо декорисани и изрезбарени, античка стакла из Александрије (1. век н. е.), која задивљују слободом украшавања и игром боја готово експресионистичког карактера, иако са класичним мотивима.

Ова изложба која већ улази у историју утире пут новом Музеју оријенталне уметности у Торину, који треба да буде отворен. Иако је предвиђено да траје до 23. септембра, због великог интересовања продужена је до 18. новембра. После италијанске етапе, премешта се у Бон, затим у Амстердам, да би своје путовање завршила у Америци.