Неолиберални екстремисти елиминишу људска права

Једва да је у целој историји света толико „богатој” ратовима и клањима један догађај толико идеолошки поделио јавност и на самом глобалном плану као што је то случај са убиством Чарлија Кирка. И раније су људи били подељени око различитих идеја и праваца државног развоја, али се много ређе дешавало да неки на такав начин славе убиство једног човека као што то чине неолиберали који се званично залажу за плурализам и слободу мишљења. Атентат на истакнутог активисту Чарлија Кирка, који је био веома близак сарадник Доналда Трампа, и то на Универзитету „Јута Вели” готово ће извесно продубити озбиљне поделе у америчком друштву, али и у Европи. Пуцањ у врат усред јавне дебате и то пред публиком састављеном махом од академаца, потврдио је да политичке и идеолошке поделе у свету попримају разарајуће размере и мењају глобалну политичку мапу.

На опасност од ове појаве упозорено је и са говорнице Генералне скупштине УН, током 80. заседања у Њујорку, где је председник Србије Александар Вучић у свом обраћању истакао да је свет подељен мање идеолошким, а много више емоционалним разлозима, мржњом која је вођена разликама узрокованим поткопавањем земаља, друштава, па и основних моралних вредности. „У сваком селу и засеоку широм света, а посебно међу припадницима наводне грађанске елите некада је било случај да без обзира на то ко умре природном смрћу, а посебно ако неко умре у несрећи или погине, највећи део друштва осећао је потребу да ода почаст покојнику, чак и они који нису имали високо мишљење о тој особи током њеног живота. Данас, сведочимо невиђеном чуђењу, болесном изразу радости због злочина почињеног над невином особом”, казао је председник Србије.

Нагласио је да је пример за то и убиство Чарлија Кирка, који је, како је рекао, свирепо убијен само зато што се његовом убици нису допале његове идеје. „Упуцан је, чак и након смрти, од стране истих оних који су припремили политичко и медијско тло за његов атентат”, рекао је председник Србије. Нагласио је да је у ери друштвених мрежа, у ери слободе свет дошао до тачке највећих неслобода и недвосмисленог ограничавања слобода других. „Како је могуће да, рецимо, водитељи Еј-Би-Си телевизије добију већу медијску пажњу у САД него покушај атентата на, рецимо, председника Трампа. Ко су ти владари у сенци који утичу на кључне политичке покрете и који желе да управљају светом и сваком земљом појединачно и готово по правилу без народне воље и легитимитета?”, навео је Вучић и упозорио да су то изузетно опасне ствари, које ће довести до даљег распада наших друштава и наших земаља, али и целокупне светске политике.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп је као кривце за убиство Кирка означио друштвене мреже које користе радикални левичари. На комеморацији је изнео низ тврдњи о наводној позадини злочина. Казао је да „Министарство правосуђа такође истражује мреже радикалних левичарских манијака који финансирају и подстичу политичко насиље, и мислимо да знамо ко су многи од њих”, али и да примена закона „може бити само почетак нашег одговора на Чарлијево убиство”. „Чули смо приче о коментаторима, инфлуенсерима и другима у нашем друштву који су његов атентат дочекали с болесним одобравањем, изговорима или чак слављем. И ви сте то чули, као и ја. Могу да верујем у то, неки од истих тих људи који су провели последњих осам година покушавајући морално да осуђују свакога ко се није слагао с њима око политике, одједном су почели да навијају за убиство”, истакао је Трамп додајући како је Кирк вечан.

Да политичко насиље, једном када се ослободи, погађа свакога, констатује и „Гардијан”, који важи за либерални лист, наклоњен левом центру. Не мари за то на којој си страни политичког спектра, какву идеологију заступаш, ко су ти савезници или какву визију за будућност имаш, додаје британски лист. Не занима га ни које медије пратиш нити колико страствених следбеника имаш. „Као заразна болест, оно једноставно – и ефикасно – проналази све више и више жртава. Није битно ко је у питању. Без обзира на његова уверења, убиство Чарлија Кирка на једном догађају на универзитету у Јути је трагично”, пише „Гардијан”.

Публициста, социолог и професор универзитета у пензији Ненад Кецмановић каже да суверенисти побеђују на глобалном јавном фронту, па су глобалисти у повлачењу предузели подземну контраофанзиву. За „Политику” каже да је обезбеђење највиших јавних личности подигнуто у ранг науке и да пре него што допутује такав гост, стиже екипа његових безбедњака и сарађује са домаћим обезбеђењем од слетања до полетања авиона, па и у ваздушном простору.

„Додик је вероватно би типован, али потерница коју су објавили била је аларм да треба појачати мере. Убиство председника Кенедија било је атентат који никад није расветљен, али и до данас копка америчку јавност. Ли Освалд је био измишљени атентатор, али пошто није преузео одговорност, у ходнику суднице, сред полицијског окружења убио га је ’патриота’ Џек Руби, а онда се њему изгубио траг. Данас је убиство председника или кандидата за ту функцију ’свако чудо за три дана’. Појаве се медијске спекулације да је неуспео атентат намештен да би дотичном повећао рејтинг или се оцрнила противничка страна. Некад заиста намерно неуспео атентат који завршава тежим или лакшим рањавањем представља последњу опомену пред физичку елиминацију, а исту функцију има и убиство особе блиске главној мети”, каже Кецмановић. Додаје да ни важни и моћни нису заштићени него, напротив, омиљена мета.

„Сетих се оне жене из Андрићеве приповетке која у смутна времена уплашеним ханумама важних мужева ликујући вели: ’Благо мени што мој Мујо није нико и ништа ...’ Али то може да изазове општу политичку пасивизацију и да људи у бурна времена сви пожеле да буду ’мој Мујо’ и повуку се у четири зида, да неће да прихвате било какву јавну одговорност. Пример су недавни протести у Србији, када се пасивна већина устезала да се огласи због притиска агресивне мањине. И непристрасан став за кафанским столом који је понешто и критиковао и одобравао на обе стране, био је недопустив и изазивао цинично изругивање”, наводи Кецмановић.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да је убиство Кирка дефинитивно потврдило да је америчко друштво подељено и за наш лист наводи да je доласком председника Трампа и унутрашње политичке филозофије. Каже да је темељ те политике враћање на традиционалне вредности водећи рачуна о државним и националним интересима, имајући у виду мирнодопску опцију.

„То је схватање мултиполарног света и то је постало сметња ономе што је досад доминирало у америчком друштву и да је потпуно јасно да је победа Трампа ветар у леђа суверенизму, нечему што се на велика врата враћа на сцену на Западу. Победа Трампа није узрок промена, већ последица онога што имамо у америчком друштву, где већина не прихвата ултралиберални глобалистички концепт који је доминирао и који је доводио у питање идентитет друштва у САД и то је променама у овој земљи добило замах и преноси се на Европу – није случајно што је Алтернатива за Немачку све више јача, што имамо сличне процесе у Француској и Великој Британији који су на тој линији и то је процес који је незаустављив и полако преузима иницијативу и показиваће се све интензивније и јасније како буду текла друштвена кретања”, каже Миливојевић.

Очекује да ће следећи избори у Француској имати велики значај не само за ЕУ и то је најбоља потврда онога за шта се залажу Мађарска и Словачка. „Када је реч о нама, и ово што се појављује на улицама десет месеци, на истим је тим глобалистичким тенденцијама које покушавају да доведу у питање оно што је српска политика на спољном плану. То је политика заснована на суверенизму, слободи и војној неутралности водећи рачуна о државном и националном интересу и на традиционалне вредности”, оцењује Миливојевић.

А Ненад Кецмановић упозорава да је најопасније што су се они удружили у европско и америчко крило трансатлантског „удруженог злочиначког подухвата”. Упроштено речено – „бајденовци плус Мерц, Стармер, и Макрон”. Индикативно је, додаје, што се Трамп после гашења УСАИД-а сада обрушио на Сороса, кога је Орбан, оцењује Кецмановић, истерао из родне Мађарске. Његов Фонд за отворено друштво и бројни регионални деривати су европски корелат америчком УСАИД-у.

„Ако на изборима падне један, убацују у игру прву резерву са клупе. Њихове мреже невладиних организација у српским земљама биле су по њиховим подацима спонзори ’октобарске револуције’ против Милошевићевог режима. Вилијам Монтгомери је потанко описао како је обојену револуцију у Србији водио из хотела у Будимпешти, колико је коштала, а Милошевић је у свом опроштајном говору све то објаснио. Многи првоборци, хонорарци и бенефицијари те револуције су после силаска са власти пуних џепова негде нестали, а она маса наивних идеалиста окупљених на Тргу републике, испала је гомила ’корисних идиота’”, каже Кецмановић и додаје да се тој причи још не види крај. Каже да су све до Трампа највећи дародавци опозиционих странака и политички и идеолошки блиских медија у Србији и Српској имали исте спољне финансијске изворе.

„У Новом Београду и данас постоји званично регистровани расадник кадрова за ’ненасилне преврате’ по рецепту Џима Шарпа. Зна се име фирме и име одговорног лица, а Србија је добијала протесте неких арапских земаља које су утврдиле да су јој менаџери обојене револуције стигли из Београда. И ником ништа, јер таква работа ваљда спада у људска права. Русија и Кина све то укидају ради одбране суверенитета, а и ова администрација САД им заврће славине. Али испада да ми то не можемо, јер би нас спотакло на путу у ЕУ. У тој суверенистичкој политици Додик и Вучић се налазе на истој линији са Путином, Трампом и Сијем, али не и са Урсулом фон дер Лајен која заступа неолиберални глобализам”, истиче Кецмановић.

И Милорад Додик на мети

Ненад Кецмановић упозорава да је и Милорад Додик очигледно на мети и да то није зачуђујуће. Каже да је то наизглед нелогично, јер ради се о лидеру мањег ентитета једне невелике државе која не зна ни сама шта ће са собом, а камоли да угрожава и своје суседе, поготово колективни Запад. Међутим, у БиХ живе три народа у врло напетој антагонистичкој коегзистенцији на ивици сукоба. „Како истиче Хантингтон, ради се о сукобу три велике цивилизације исламске и две хришћанске на малом трусном простору, те има велики потенцијал спољног укључивања истоверничких и културно сродних народа и ескалације, како се и потврдило у минулом грађанском рату. Зато глобалистички политички инжењеринг изградње вештачке босанске наднације и унитарне државе нема успеха већ 30 година. Председник Додик током 20 године покушава да одбрани дејтонску структуру БиХ која се темељи за суверенитету ентитета и народа”, каже Кецмановић и наставља:

„Логично да су против глобалне неолибералне доминације колективног Запада први дигли главу највећи и најјачи и то у моменту када су остварили војну или економску предност, али откуд Српска и Србија раме уз раме са Русијом и Кином. Откуд Додик у високом друштву суверениста са Путином и Сијем? Од пада Берлинског зида доминација колективног Запада осећала се широм планете мада у неједнакој мери, али нигде није тако огољена, осиона, неоколонијална као под протекторатом, а посебно је болно осећају људи који представљају легалну и легитимну власт у протекторату. То значи да се дневно суочавате увредама и понижењима која код сваког човека од личног интегритета изазивају револт, који се пренесе на народ. Ето, то је од Додика направило не само борца борбе за суверенитет Републике Српске и српског народа, него чак првоборца покрета ресуверенизације која данас има глобалне размере у оквиру БРИКСА, ШОС-а ОДКБ-а. Нашао је подршку у Путину, саборца у Орбану, избрао је Трампа пре него Американци. И наравно да је онда постао мета.”

Теорије завере „експлодирале” на интернету

Свега неколико дана после убиства Кирка на друштвеним мрежама су почеле да се појављују различите теорије завере о разлозима тог чина. Према подацима „PeakMetrics-a”, независне аналитичке фирме, на мрежи „Икс” објављено је више од два милиона јединствених постова који се односе на теорије завере о Кирковом убиству. То је отприлике дупло више од објава након покушаја атентата на Доналда Трампа прошле године у Пенсилванији. Оваква лавина непроверених тврдњи постала је уобичајена после сваког шокантног догађаја или масовне пуцњаве. Али овог пута, видео Киркове смрти моментално је постао виралан, уз јасне политичке импликације – Кирк је предводио МАГА омладински покрет и био честа мета либерала, али и група деснице, тврди Си-Ен-Ен.

Либерални коментатори тврдили су да је Робинсон био десније од Кирка на политичком спектру, упркос све већим доказима да му се нису допадали Киркови конзервативни ставови. Чак су објављене приче да је иза убиства стајао Трамп како би скренуо пажњу јавности са скандала око Џефрија Епстина. Ипак, можда најраспрострањенија теорија јесте да је Израел убио Кирка јер је наводно почео да мења ставове о тој држави током рата у Гази. Ослањајући се на антисемитске стереотипе, тврдили су да су израелски шпијуни убили Кирка зато што је почео да одступа од своје дугогодишње подршке Израелу, а међу онима који је шире овакве гласине су Алекс Џоунс и Кендис Оуенс, као и поједини маргинални новинари. Иран је такође преузео ову теорију и снажно је гура на интернету иако то нема смисла, с обзиром да је Кирк био врло произраелски.