Neoliberalni ekstremisti eliminišu ljudska prava

Jedva da je u celoj istoriji sveta toliko „bogatoj” ratovima i klanjima jedan događaj toliko ideološki podelio javnost i na samom globalnom planu kao što je to slučaj sa ubistvom Čarlija Kirka. I ranije su ljudi bili podeljeni oko različitih ideja i pravaca državnog razvoja, ali se mnogo ređe dešavalo da neki na takav način slave ubistvo jednog čoveka kao što to čine neoliberali koji se zvanično zalažu za pluralizam i slobodu mišljenja. Atentat na istaknutog aktivistu Čarlija Kirka, koji je bio veoma blizak saradnik Donalda Trampa, i to na Univerzitetu „Juta Veli” gotovo će izvesno produbiti ozbiljne podele u američkom društvu, ali i u Evropi. Pucanj u vrat usred javne debate i to pred publikom sastavljenom mahom od akademaca, potvrdio je da političke i ideološke podele u svetu poprimaju razarajuće razmere i menjaju globalnu političku mapu.

Na opasnost od ove pojave upozoreno je i sa govornice Generalne skupštine UN, tokom 80. zasedanja u Njujorku, gde je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom obraćanju istakao da je svet podeljen manje ideološkim, a mnogo više emocionalnim razlozima, mržnjom koja je vođena razlikama uzrokovanim potkopavanjem zemalja, društava, pa i osnovnih moralnih vrednosti. „U svakom selu i zaseoku širom sveta, a posebno među pripadnicima navodne građanske elite nekada je bilo slučaj da bez obzira na to ko umre prirodnom smrću, a posebno ako neko umre u nesreći ili pogine, najveći deo društva osećao je potrebu da oda počast pokojniku, čak i oni koji nisu imali visoko mišljenje o toj osobi tokom njenog života. Danas, svedočimo neviđenom čuđenju, bolesnom izrazu radosti zbog zločina počinjenog nad nevinom osobom”, kazao je predsednik Srbije.

Naglasio je da je primer za to i ubistvo Čarlija Kirka, koji je, kako je rekao, svirepo ubijen samo zato što se njegovom ubici nisu dopale njegove ideje. „Upucan je, čak i nakon smrti, od strane istih onih koji su pripremili političko i medijsko tlo za njegov atentat”, rekao je predsednik Srbije. Naglasio je da je u eri društvenih mreža, u eri slobode svet došao do tačke najvećih nesloboda i nedvosmislenog ograničavanja sloboda drugih. „Kako je moguće da, recimo, voditelji Ej-Bi-Si televizije dobiju veću medijsku pažnju u SAD nego pokušaj atentata na, recimo, predsednika Trampa. Ko su ti vladari u senci koji utiču na ključne političke pokrete i koji žele da upravljaju svetom i svakom zemljom pojedinačno i gotovo po pravilu bez narodne volje i legitimiteta?”, naveo je Vučić i upozorio da su to izuzetno opasne stvari, koje će dovesti do daljeg raspada naših društava i naših zemalja, ali i celokupne svetske politike.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je kao krivce za ubistvo Kirka označio društvene mreže koje koriste radikalni levičari. Na komemoraciji je izneo niz tvrdnji o navodnoj pozadini zločina. Kazao je da „Ministarstvo pravosuđa takođe istražuje mreže radikalnih levičarskih manijaka koji finansiraju i podstiču političko nasilje, i mislimo da znamo ko su mnogi od njih”, ali i da primena zakona „može biti samo početak našeg odgovora na Čarlijevo ubistvo”. „Čuli smo priče o komentatorima, influenserima i drugima u našem društvu koji su njegov atentat dočekali s bolesnim odobravanjem, izgovorima ili čak slavljem. I vi ste to čuli, kao i ja. Mogu da verujem u to, neki od istih tih ljudi koji su proveli poslednjih osam godina pokušavajući moralno da osuđuju svakoga ko se nije slagao s njima oko politike, odjednom su počeli da navijaju za ubistvo”, istakao je Tramp dodajući kako je Kirk večan.

Da političko nasilje, jednom kada se oslobodi, pogađa svakoga, konstatuje i „Gardijan”, koji važi za liberalni list, naklonjen levom centru. Ne mari za to na kojoj si strani političkog spektra, kakvu ideologiju zastupaš, ko su ti saveznici ili kakvu viziju za budućnost imaš, dodaje britanski list. Ne zanima ga ni koje medije pratiš niti koliko strastvenih sledbenika imaš. „Kao zarazna bolest, ono jednostavno – i efikasno – pronalazi sve više i više žrtava. Nije bitno ko je u pitanju. Bez obzira na njegova uverenja, ubistvo Čarlija Kirka na jednom događaju na univerzitetu u Juti je tragično”, piše „Gardijan”.

Publicista, sociolog i profesor univerziteta u penziji Nenad Kecmanović kaže da suverenisti pobeđuju na globalnom javnom frontu, pa su globalisti u povlačenju preduzeli podzemnu kontraofanzivu. Za „Politiku” kaže da je obezbeđenje najviših javnih ličnosti podignuto u rang nauke i da pre nego što doputuje takav gost, stiže ekipa njegovih bezbednjaka i sarađuje sa domaćim obezbeđenjem od sletanja do poletanja aviona, pa i u vazdušnom prostoru.

„Dodik je verovatno bi tipovan, ali poternica koju su objavili bila je alarm da treba pojačati mere. Ubistvo predsednika Kenedija bilo je atentat koji nikad nije rasvetljen, ali i do danas kopka američku javnost. Li Osvald je bio izmišljeni atentator, ali pošto nije preuzeo odgovornost, u hodniku sudnice, sred policijskog okruženja ubio ga je ’patriota’ Džek Rubi, a onda se njemu izgubio trag. Danas je ubistvo predsednika ili kandidata za tu funkciju ’svako čudo za tri dana’. Pojave se medijske spekulacije da je neuspeo atentat namešten da bi dotičnom povećao rejting ili se ocrnila protivnička strana. Nekad zaista namerno neuspeo atentat koji završava težim ili lakšim ranjavanjem predstavlja poslednju opomenu pred fizičku eliminaciju, a istu funkciju ima i ubistvo osobe bliske glavnoj meti”, kaže Kecmanović. Dodaje da ni važni i moćni nisu zaštićeni nego, naprotiv, omiljena meta.

„Setih se one žene iz Andrićeve pripovetke koja u smutna vremena uplašenim hanumama važnih muževa likujući veli: ’Blago meni što moj Mujo nije niko i ništa ...’ Ali to može da izazove opštu političku pasivizaciju i da ljudi u burna vremena svi požele da budu ’moj Mujo’ i povuku se u četiri zida, da neće da prihvate bilo kakvu javnu odgovornost. Primer su nedavni protesti u Srbiji, kada se pasivna većina ustezala da se oglasi zbog pritiska agresivne manjine. I nepristrasan stav za kafanskim stolom koji je ponešto i kritikovao i odobravao na obe strane, bio je nedopustiv i izazivao cinično izrugivanje”, navodi Kecmanović.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da je ubistvo Kirka definitivno potvrdilo da je američko društvo podeljeno i za naš list navodi da je dolaskom predsednika Trampa i unutrašnje političke filozofije. Kaže da je temelj te politike vraćanje na tradicionalne vrednosti vodeći računa o državnim i nacionalnim interesima, imajući u vidu mirnodopsku opciju.

„To je shvatanje multipolarnog sveta i to je postalo smetnja onome što je dosad dominiralo u američkom društvu i da je potpuno jasno da je pobeda Trampa vetar u leđa suverenizmu, nečemu što se na velika vrata vraća na scenu na Zapadu. Pobeda Trampa nije uzrok promena, već posledica onoga što imamo u američkom društvu, gde većina ne prihvata ultraliberalni globalistički koncept koji je dominirao i koji je dovodio u pitanje identitet društva u SAD i to je promenama u ovoj zemlji dobilo zamah i prenosi se na Evropu – nije slučajno što je Alternativa za Nemačku sve više jača, što imamo slične procese u Francuskoj i Velikoj Britaniji koji su na toj liniji i to je proces koji je nezaustavljiv i polako preuzima inicijativu i pokazivaće se sve intenzivnije i jasnije kako budu tekla društvena kretanja”, kaže Milivojević.

Očekuje da će sledeći izbori u Francuskoj imati veliki značaj ne samo za EU i to je najbolja potvrda onoga za šta se zalažu Mađarska i Slovačka. „Kada je reč o nama, i ovo što se pojavljuje na ulicama deset meseci, na istim je tim globalističkim tendencijama koje pokušavaju da dovedu u pitanje ono što je srpska politika na spoljnom planu. To je politika zasnovana na suverenizmu, slobodi i vojnoj neutralnosti vodeći računa o državnom i nacionalnom interesu i na tradicionalne vrednosti”, ocenjuje Milivojević.

A Nenad Kecmanović upozorava da je najopasnije što su se oni udružili u evropsko i američko krilo transatlantskog „udruženog zločinačkog poduhvata”. Uprošteno rečeno – „bajdenovci plus Merc, Starmer, i Makron”. Indikativno je, dodaje, što se Tramp posle gašenja USAID-a sada obrušio na Sorosa, koga je Orban, ocenjuje Kecmanović, isterao iz rodne Mađarske. Njegov Fond za otvoreno društvo i brojni regionalni derivati su evropski korelat američkom USAID-u.

„Ako na izborima padne jedan, ubacuju u igru prvu rezervu sa klupe. Njihove mreže nevladinih organizacija u srpskim zemljama bile su po njihovim podacima sponzori ’oktobarske revolucije’ protiv Miloševićevog režima. Vilijam Montgomeri je potanko opisao kako je obojenu revoluciju u Srbiji vodio iz hotela u Budimpešti, koliko je koštala, a Milošević je u svom oproštajnom govoru sve to objasnio. Mnogi prvoborci, honorarci i beneficijari te revolucije su posle silaska sa vlasti punih džepova negde nestali, a ona masa naivnih idealista okupljenih na Trgu republike, ispala je gomila ’korisnih idiota’”, kaže Kecmanović i dodaje da se toj priči još ne vidi kraj. Kaže da su sve do Trampa najveći darodavci opozicionih stranaka i politički i ideološki bliskih medija u Srbiji i Srpskoj imali iste spoljne finansijske izvore.

„U Novom Beogradu i danas postoji zvanično registrovani rasadnik kadrova za ’nenasilne prevrate’ po receptu Džima Šarpa. Zna se ime firme i ime odgovornog lica, a Srbija je dobijala proteste nekih arapskih zemalja koje su utvrdile da su joj menadžeri obojene revolucije stigli iz Beograda. I nikom ništa, jer takva rabota valjda spada u ljudska prava. Rusija i Kina sve to ukidaju radi odbrane suvereniteta, a i ova administracija SAD im zavrće slavine. Ali ispada da mi to ne možemo, jer bi nas spotaklo na putu u EU. U toj suverenističkoj politici Dodik i Vučić se nalaze na istoj liniji sa Putinom, Trampom i Sijem, ali ne i sa Ursulom fon der Lajen koja zastupa neoliberalni globalizam”, ističe Kecmanović.

I Milorad Dodik na meti

Nenad Kecmanović upozorava da je i Milorad Dodik očigledno na meti i da to nije začuđujuće. Kaže da je to naizgled nelogično, jer radi se o lideru manjeg entiteta jedne nevelike države koja ne zna ni sama šta će sa sobom, a kamoli da ugrožava i svoje susede, pogotovo kolektivni Zapad. Međutim, u BiH žive tri naroda u vrlo napetoj antagonističkoj koegzistenciji na ivici sukoba. „Kako ističe Hantington, radi se o sukobu tri velike civilizacije islamske i dve hrišćanske na malom trusnom prostoru, te ima veliki potencijal spoljnog uključivanja istoverničkih i kulturno srodnih naroda i eskalacije, kako se i potvrdilo u minulom građanskom ratu. Zato globalistički politički inženjering izgradnje veštačke bosanske nadnacije i unitarne države nema uspeha već 30 godina. Predsednik Dodik tokom 20 godine pokušava da odbrani dejtonsku strukturu BiH koja se temelji za suverenitetu entiteta i naroda”, kaže Kecmanović i nastavlja:

„Logično da su protiv globalne neoliberalne dominacije kolektivnog Zapada prvi digli glavu najveći i najjači i to u momentu kada su ostvarili vojnu ili ekonomsku prednost, ali otkud Srpska i Srbija rame uz rame sa Rusijom i Kinom. Otkud Dodik u visokom društvu suverenista sa Putinom i Sijem? Od pada Berlinskog zida dominacija kolektivnog Zapada osećala se širom planete mada u nejednakoj meri, ali nigde nije tako ogoljena, osiona, neokolonijalna kao pod protektoratom, a posebno je bolno osećaju ljudi koji predstavljaju legalnu i legitimnu vlast u protektoratu. To znači da se dnevno suočavate uvredama i poniženjima koja kod svakog čoveka od ličnog integriteta izazivaju revolt, koji se prenese na narod. Eto, to je od Dodika napravilo ne samo borca borbe za suverenitet Republike Srpske i srpskog naroda, nego čak prvoborca pokreta resuverenizacije koja danas ima globalne razmere u okviru BRIKSA, ŠOS-a ODKB-a. Našao je podršku u Putinu, saborca u Orbanu, izbrao je Trampa pre nego Amerikanci. I naravno da je onda postao meta.”

Teorije zavere „eksplodirale” na internetu

Svega nekoliko dana posle ubistva Kirka na društvenim mrežama su počele da se pojavljuju različite teorije zavere o razlozima tog čina. Prema podacima „PeakMetrics-a”, nezavisne analitičke firme, na mreži „Iks” objavljeno je više od dva miliona jedinstvenih postova koji se odnose na teorije zavere o Kirkovom ubistvu. To je otprilike duplo više od objava nakon pokušaja atentata na Donalda Trampa prošle godine u Pensilvaniji. Ovakva lavina neproverenih tvrdnji postala je uobičajena posle svakog šokantnog događaja ili masovne pucnjave. Ali ovog puta, video Kirkove smrti momentalno je postao viralan, uz jasne političke implikacije – Kirk je predvodio MAGA omladinski pokret i bio česta meta liberala, ali i grupa desnice, tvrdi Si-En-En.

Liberalni komentatori tvrdili su da je Robinson bio desnije od Kirka na političkom spektru, uprkos sve većim dokazima da mu se nisu dopadali Kirkovi konzervativni stavovi. Čak su objavljene priče da je iza ubistva stajao Tramp kako bi skrenuo pažnju javnosti sa skandala oko Džefrija Epstina. Ipak, možda najrasprostranjenija teorija jeste da je Izrael ubio Kirka jer je navodno počeo da menja stavove o toj državi tokom rata u Gazi. Oslanjajući se na antisemitske stereotipe, tvrdili su da su izraelski špijuni ubili Kirka zato što je počeo da odstupa od svoje dugogodišnje podrške Izraelu, a među onima koji je šire ovakve glasine su Aleks Džouns i Kendis Ouens, kao i pojedini marginalni novinari. Iran je takođe preuzeo ovu teoriju i snažno je gura na internetu iako to nema smisla, s obzirom da je Kirk bio vrlo proizraelski.