Сорош на нишану Трампа

Милијардер инвеститор Џорџ Сорош, чије левичарске донације годинама изазивају критике десничара, дуго је представљан као „луткар и екстремно левичарски манипулатор“, како је сам себе једном саркастично описао. Многе теорије завере управо су саткане о Сорошу и његовој непрофитној организацији коју је основао пре неколико деценија, која га је, између осталог, и обогатила.

Међу оптужбама против организације коју предводи Сорош су и тврдње председника Доналда Трампа да финансира насилне демонстранте.

Огорченост против Џорџа Сороша поново се појавила у Овалном кабинету у четвртак, када је Трамп рекао новинарима да мисли да је Сорош „вероватни кандидат“ за истрагу само неколико дана након што је наложио државној тужитељки Пам Бонди да подигне кривичне пријаве против бившег директора ФБИ-ја Џејмса Комија, сенатора Калифорније Адама Шифа и државне тужитељке Њујорка Летиције Џејмс, пише К1инфо.

- Ако погледате Сороша, он је на врху свега. Он је у свакој причи коју прочитам, тако да претпостављам да би био вероватни кандидат - рекао је Трамп.

Такође, Доналд Трамп је у августу рекао да Џорџ Сорош, као и његов син наследник империје - Алекс, треба да буду оптужени за рекетирање.

- Џорџ Сорош и његов "дивни" син, радикално левичар, треба да буду оптужени за кршење Закона (о организацијама под утицајем рекетира и корумпираним организацијама) због њихове подршке насилним протестима и још много тога, широм Сједињених Америчких Држава - објавио је Трамп на Трутх Социал.

Сорош платио 80 милиона протерористичким групама

Трампово министарство правде цитирало је извештај конзервативне групе за истраживање капитала, под називом "Ексклузивно: Сорошево Отворено друштво дало је 80 милиона долара протерористичким групама".

- Фондације Отвореног друштва недвосмислено осуђују тероризам и не финансирају тероризам. Наше активности су мирне и законите, а од наших добитника грантова очекује се да се придржавају принципа људских права и да поштују закон - навела је група у саопштењу на својој веб страници, називајуćи такве оптужбе "политички мотивисаним нападима на цивилно друштво".

Фондација је претежно левичарски оријентисана непрофитна организација. До данас је потрошила више од 24 милијарде долара, од чега је 1,2 милијарде долара потрошено 2024. године.

Мрежа фондације је радила у више од 100 земаља, према Сорошевој веб страници. Његова прва донација, према сајту, била је додела стипендија Јужноафриканцима под апартхејдом 1979. године, а 1980-их је финансирао академске посете Западу за источноевропске дисиденте који су се супротстављали комунизму.

Сорош, који је дуго био финансијер Демократске странке, донирао је 125 милиона долара једном либералном супер ПАК-у 2021. године, према подацима сајта за праćење финансирања кампања ОпенСецретс.

- Иако ме често представљају као представника крајње левице – а свакако нисам ослобођен политичке пристрасности – признајем да је друга страна делимично у праву када тврди да је влада расипна и неефикасна и да би требало да функционише боље - рекао је Сорош током говора 2011. године у Институту Като, либертаријанском тинк-тенку чији је суоснивач Кох.

- Ниједна друга особа није више поткопала нашу демократију од Џорџа Сороша - објавила је посланица Марџори Тејлор Грин из Џорџије на X-у 19. марта 2023.

- За разлику од претњи Совјета и Османског царства, претња коју представљају Џорџ Сорош и његове непрофитне организације је много суптилнија и тежа за откривање - рекла је Карлсонова.

Колико је нето богатство Џорџа Сороша

Сорош има нето вредност од 7,5 милијарди долара, према Блумберговом индексу милијардера. Године 2017. уложио је чак 18 милијарди долара у Фондацију за отворено друштво. Тиме је његов укупан допринос од 1984. године достигао 32 милијарде долара, према веб страници непрофитне организације.

- Заузимам изузетан положај. Мој успех на финансијским тржиштима ми је дао веćи степен независности него веćини других људи. То ме обавезује да заузмем став о контроверзним питањима када други не могу, а заузимање таквих ставова је само по себи извор задовољства - рекао је Сорош 2011. године у једном чланку објављеном у часопису „Њујоршки преглед књига“.