Баш је лепо кад је мало

Стив Џобс каже да „Епл” не зна како да направи рачунар од 500 долара „који није обично смеће”, а ми представљамо мало јевтинији од тога (једва четвртина цене iMac-a). Малени и јефтини књишки компјутери (нетбоокс) нису ни брзи, ни способни као велики, а одликама заостају за већином преносних (laptops). Али свакако нису ђубре, а за неке људе су, можда, најбољи који могу купити.

Мрежни рачунари се веома добро продају: први су се појавили пре око годину дана и били су намењени деци. Сада се показује да су омиљени не само у породицама и међу онима који први пут купују рачунар, већ и међу озбиљним корисницима који желе нешто мало, лагано и јевтино.

Имају, обично, екран дијагонале од седам до десет инча (2,54 сантиметра) и уграђен безични Интернет, али им недостаје оптички драјв за CD-ове и DVD-ове. Уместо хард диска, поједини за складиштење користе флеш меморију, што их чини снажнијим и продужава трајање батерије. Углавном, коштају мање од 500 долара.

Компанија „Интернешенел дејта корпорејшн” (IDC) која се бави проучавањем тржишта рачуна да ће продаја широм света достићи 10,8 милиона у 2008. и више од 20 милиона у 2009, чинећи 11-12 одсто целокупног тржишта лаптопова.

Само једноставно

Најновији модели, убрајајући „Самсунгов” NC10, већи део „Асусове” Eee линије, MSI Wind и „Ејсеров” Aspire One, користе „Интелов” Atom као свој централни процесор. То је најмањи процесор који се производи, посебно осмишљен за јефтине и преносиве уређаје, а не за захтевно „крцкање бројева”. Пошто многи послови које људи обављају на рачунарима, попут слања порука, писања текстова и претраживања на Интернету, не захтевају моћну графику или силну моћ обраде, мрежни могу бити изузетно корисни.

Број расположивих на тржишту расте с појавом нових произвођача. Уколико планирате да га купите, не падајте у искушење да узмете најуглађеније и најмоћније машине. Највише савета у понуди на Интернету тиче се појачања особина да би се користио „Мајкрософтов” оперативни систем Windows XP, пре него бесплатни „Линукс” који се нуди као стандард.

Пораст техничких података има смисла само за људе који хоће да користе (и плате) Windows и специфичне апликације засноване на њему. Додатни трошкови хардвера и софтвера почињу да померају цену ка стандардном лаптопу који ће скоро увек бити бољи, јер има већи процесор и надмоћнију графику. За многе кориснике, основни, бесплатни софтвер биће сасвим довољан.

Најосновнији модел „Ејсеровог” Aspire One може се наћи за 179 фунти у Великој Британији и око 300 долара у САД. Једноставно се укључује и ради с најмање буке. Има 8GB флеш меморије и 512 мегабајта RAM-а, што је малкице слабашно. А то је савршено довољно за прилагођену верзију „Линукса” која је унапред инсталирана, заједно са пропратним софтвером (рачунајући Open Office). Без хард драјва и с прекидачем за искључивање бежичне везе, може се сачувати енергија, тако да већа батерија можда није потребна; осим ако не желите дуго користите без струје. Пошто се покреће за неколико секунди, имало би смисла посматрати га као ојачаног „дигиталног помоћника”, PalmPilot или Psion, али са бољим екраном и подесном тастатуром.

Додатна складишта

Али шта је с недостатком простора за складиштење?

(/slika2)Као прво, мрежни рачунари су осмишљени за коришћење уз Интернет, где сада све више људи чува велику количину записа (поруке, видео и фотографије) и људи обавља друге послове када су на вези (онлајн апликације). Као друго, с три USB порта увек се може утакнути у разне уређаје, на пример у преносиви хард драјв, ради локалног похрањивања. Простор се може повећати и укључивањем мале SD-card флеш меморије (верзије од 16GB сада су навелико заступљене) у један од два, од којих је један одређен као полутрајно складиште.

Што се софтвера тиче, Open Office је изненађујуће лако употребљавати – ништа лакше за било кога ко се служио „Мајкрософтовим” Office-ом. Штавише, рад у различитим форматима није доводио до тешкоћа при слању датотека на машину с Windows-ом. Програми за рад са фоткама и други су једноставни за употребу. Међутим, нису за играње захтевних игрица, али конзола за игрице ионако надмашује већину рачунара.

„Ејсеров” модел има уграђену веб-камеру, што га чини савршеним за видео-позиве као што је „Скајп”.

Дакле, мрежни рачунари су мали, јефтини, једноставни за обављање основних задатака – нарочито ако се унапред уграде програми за то што очекујете. Упркос све већем броју модела, чини се да је ових неколико техничких података неизбежно:

резолуција екрана 1024x600
„Интел” Atom CPU на 1.6 GHz
Wi-Fi B и G
Етхернет ат 100Мбпс
Слот за картицу флеш RAM меморије
Спољашњи VGA излазни џек
Интегрисана графика
Два или три USB порта
Уграђена камера
Џекови за слушалице и микрофон на глави.