Келтски тигар се уморио

Даблинци ће морати да сачекају бар неколико година да би у свом граду видели остварења планираних екстравагантних пословних пројеката. Ових дана Ирска има много озбиљније, чак егзистенцијалне неприлике: висока стопа незапослености, велики мањак пореских прихода, експлозија пренапумпаног балона позајмица.

Најпознатији Ирац на свету, Боно, певач и фронтмен бенда „Ју ту“, припремио је 186 милиона евра за изградњу небодера који ће са 120 метара нагледати цео Даблин и нудити најбогатијим суграђанима ексклузивне станове са ценама од преко 700.000 евра. Његов пројекат је стављен на чекање и тако постао жртва ирске прошлогодишње рецесије.

Шон Дан, даблински тајкун, познат као „ирски Доналд Трамп“, пре три године је за 379 милиона евра купио седам хектара земљишта у Болсбриџу, даблинском Беверли Хилсу. Намерава да сруши два луксузна хотела која му стоје на путу и сагради ексклузивни стамбени и комерцијални центар. Међутим, за то му је потребно додатних 600 милиона евра, а не може се рећи да се банке утркују да му позајме новац. У тренутку незадрживог пада ирске економије, ово је за њих веома рискантна инвестиција.

Планирани екстравагантни пројекти у престоници Ирске требало је да буду симболи просперитета ове земље, која је од краја осамдесетих година бележила огроман раст, незапамћен у Европи. Тада је Ирска рекла збогом националистичкој економској политици, окренула се међународној трговини и отворила своје границе за страна улагања, поготово америчка. Од почетка деведесетих константно је бележила огроман годишњи економски раст, у једном моменту чак до 10,7 одсто, далеко више од других европских држава и САД. До 2006. Ирска је запослила сву своју радну снагу која је могла да се похвали највишим зарадама у Европи после Луксембурга. Због тога је 1994. британски економиста Кевин Гардинер ову земљу, са пркосном, али по потреби прагматичном политиком, назвао „келтским тигром“. Од прошле године, међутим, постаје све видљивије да се тигар уморио.

Свој економски раст Ирска је у великој мери засновала на тржишту некретнина. Банке нису неодговорно расипале кредите, као што је то био случај у САД, али су уместо тога неодговорно позајмљивале огроман новац великим инвеститорима који су градили куће и стамбене блокове. Цене некретнина су биле високе, али људи су могли да их плате, с обзиром на то да су новостворени послови у грађевинарству искоренили незапосленост и послужили као економска локомотива. Тај мехур позајмица је, међутим, једном морао да пукне. „Непрекидно смо упозоравали владу да је оваква економска политика с некретнинама неодржива и опасна“, рекао је за „Њујорк тајмс“ Џон Фицџералд, један од водећих ирских економиста. „Ово је било предвидиво, али се влада једноставно није бавила тим“, објаснио је. До данас још 35.000 нових кућа широм земље немају власника ни потенцијалног купца и њихове цене падају. Запослени у грађевинарству и услужном сектору губе посао.

Важан сегмент економског раста Ирске биле су инвестиције из САД. Велике америчке компаније, као „Дел“, „Мајкрософт“ и „Фајзер“, донеле су око две трећине страних инвестиција и биле важан мотор ирске економије. Данас, „Дел“ прети затварањем, а последица би била две хиљаде незапослених врхунских технолошких стручњака. Све америчке фирме заједно обезбеђују око 250.000 радних места за Ирце. Ако се оне повуку, проблем незапослености ће бити огроман.

Оно што највише брине Ирце јесу предвиђања по којима ће предстојећи период бити још тежи. Рецесија ће највероватније трајати барем још две године. У 2009. економисти предвиђају слабљење економије за четири одсто и пораст незапослености на више од 10 одсто. Број непродатих кућа ће вероватно порасти на 60.000. Брајан Кауен, ирски премијер, предвиђа да ће до краја 2010. владин дефицит достићи 20 билиона евра ако се не предузму корективне мере. То значи, пре свега, више порезе. Зато упозорава грађане да ће морати да се „стисну“. „Морамо да направимо корак назад како бисмо обезбедили будућност за нас и нашу децу“, рекао је премијер за „Ајриш тајмс“. После две деценије уљуљкивања у просперитету, екстравагантни небодери постају сан, а недостатак посла и новца постају реалност.