Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стојчић: Припремамо градњу 60 километара тунела

Про­јек­то­ва­ње пр­ве ли­ни­је, ко­ја је по­де­ље­на у две фа­зе, за­вр­ше­но је и у то­ку је ре­ви­зи­ја про­јек­та. – Под­зем­ни ту­не­ли ре­ла­тив­но су но­ви за Бе­о­град јер у пре­сто­ни­ци по­сто­је са­мо два ма­ња
Стојчић: Припремамо градњу 60 километара тунела
(Фото ЈКП Београдски метро и воз)

При­пре­ма за из­град­њу око 60 ки­ло­ме­та­ра ту­не­ла у глав­ном гра­ду је у то­ку, Бе­о­град пла­ни­ра из­град­њу три ме­тро ли­ни­је и два град­ска ту­не­ла ко­ји ће по­мо­ћи да срп­ска пре­сто­ни­ца по­ста­не функ­ци­о­на­лан град. То је ју­че ка­зао Мар­ко Стој­чић, глав­ни град­ски ур­ба­ни­ста, на Кон­фе­рен­ци­ји о ту­не­ло­град­њи Ју­го­и­сточ­не Евро­пе ко­ја се до 3. ок­то­бра одр­жа­ва у Са­ва цен­тру.  

– Бе­о­град гра­ди ви­ше од два ми­ли­о­на ква­драт­них ме­та­ра сва­ке го­ди­не, што је мно­го. У овом тре­нут­ку, ми­слим да има­мо око 800.000 ауто­мо­би­ла. То зна­чи да мо­ра­мо да ура­ди­мо не­што озбиљ­но да би­смо ре­ши­ли све про­бле­ме ко­је смо схва­ти­ли да има­мо. То је зна­чи­ло да мо­ра­мо да за­поч­не­мо при­лич­но озбиљ­не ин­фра­струк­тур­не ства­ри и да иде­мо под зе­мљу да би­смо про­ши­ри­ли про­сто­ре за пе­ша­ке, зе­ле­не по­вр­ши­не и ор­га­ни­зо­ва­ли град да бу­де функ­ци­о­на­лан – ка­зао је Стој­чић, а пре­нео Тан­југ.

Он је на­гла­сио да су под­зем­ни ту­не­ли ре­ла­тив­но но­ви за Бе­о­град јер у пре­сто­ни­ци по­сто­је са­мо два ма­ња ту­не­ла.

– Ни­смо схва­та­ли да ће се ур­ба­ни­стич­ко пла­ни­ра­ње раз­ви­ја­ти пот­пу­но дру­га­чи­је ако ста­ви­мо не­ку озбиљ­ну са­о­бра­ћај­ну функ­ци­ју ис­под гра­да. Да­кле, мо­жда пре пет или шест го­ди­на схва­ти­ли смо да је по­че­ло да се ме­ђу­соб­но раз­ви­ја под­зем­но и над­зем­но ур­ба­ни­стич­ко пла­ни­ра­ње – ис­та­као је Стој­чић.

Из­град­ња ме­троа, ка­ко је под­се­тио Ан­дре­ја Мла­де­но­вић, ди­рек­тор ЈП „Бе­о­град­ски ме­тро и воз”, је­дан је од нај­ве­ћих и нај­ва­жни­јих ин­фра­струк­тур­них про­је­ка­та у Ср­би­ји ко­ји ће по­бољ­ша­ти ква­ли­тет жи­во­та свих гра­ђа­на Бе­о­гра­да.

– Про­јек­то­ва­ње пр­ве ли­ни­је, ко­ја је по­де­ље­на у две фа­зе, за­вр­ше­но је и у то­ку је ре­ви­зи­ја про­јек­та по фа­за­ма. За пр­ву фа­зу, ко­ја се про­сти­ре на при­бли­жно 15 ки­ло­ме­та­ра са 15 ста­ни­ца, већ су пот­пи­са­ни уго­во­ри о гра­ђе­вин­ским ра­до­ви­ма вред­ни го­то­во ми­ли­јар­ду евра. Пре­го­во­ри за по­след­њи лот су у за­вр­шној фа­зи, што је слу­чај и са уго­во­ром за си­сте­ме и во­зо­ве, а пот­пи­си­ва­ње оче­ку­је­мо у на­ред­ном ме­се­цу – ре­као је Мла­де­но­вић и до­дао да про­јек­то­ва­ње ли­ни­је два ула­зи у за­вр­шну фа­зу, као и да је ове го­ди­не по­че­ло и про­јек­то­ва­ње ли­ни­је три.

– Пред на­ма је ве­о­ма сло­жен про­цес из­град­ње, од ду­бо­ких и плит­ких ис­ко­па па све до нај­са­вре­ме­ни­јих тех­ни­ка ис­ко­па­ва­ња и по­кри­ва­ња и упо­тре­бе нај­са­вре­ме­ни­је опре­ме. До­ла­зак но­вих ма­ши­на озна­чи­ће по­че­так ра­до­ва на ис­ко­па­ва­њу ту­не­ла чи­ји ће уну­тра­шњи преч­ник би­ти 8,5 ме­та­ра, а спољ­ни 9,7 – на­гла­сио је ди­рек­тор „Бе­о­град­ског ме­троа и во­за”.

Ме­тро не­ће би­ти са­мо тран­спорт­ни, већ и раз­вој­ни про­је­кат ко­ји ће про­ме­ни­ти на­чин жи­во­та гра­ђа­на, по­бољ­ша­ти јав­ни пре­воз...

– Ви­ше од 70 го­ди­на на­кон што су фор­ми­ра­не по­чет­не иде­је, Бе­о­град ће до­би­ти три ли­ни­је ме­троа ко­је по­ве­зу­ју де­вет град­ских оп­шти­на са укуп­но ви­ше од 60 ки­ло­ме­та­ра тра­са и ви­ше од 60 ста­ни­ца. Пр­ва ли­ни­ја од Же­ле­зни­ка до Ми­ри­је­ва ду­га 21,4 ки­ло­ме­тра са 21 ста­ни­цом већ је у из­град­њи и омо­гу­ћи­ће вре­ме пу­то­ва­ња од по­чет­ка до кра­ја за са­мо 34 ми­ну­та. Дру­га ли­ни­ја иде од Ми­ри­је­ва до Бе­жа­ни­је, ду­гач­ка је 24 ки­ло­ме­тра са 24 ста­ни­це, а тре­ћа ће по­кри­ва­ти де­ло­ве гра­да од Бе­жа­ни­је до Ба­њи­це са укуп­но 23 ки­ло­ме­тра и 22 ста­ни­це – ре­као је Мла­де­но­вић.

Ор­га­ни­за­то­ри овог ску­па су Ме­ђу­на­род­но удру­же­ње за ту­не­ле и под­зем­не про­сто­ре (ИТА-АИТЕС) и Срп­ско удру­же­ње за ту­не­ле и под­зем­не кон­струк­ци­је (ИТА Ср­би­ја), а тех­нич­ки ор­га­ни­за­тор је Ин­сти­тут за во­до­при­вре­ду „Ја­ро­слав Чер­ни”.

 

Про­би­јен нај­ду­жи же­ле­знич­ки ту­нел на све­ту

Пред­сед­ник Ме­ђу­на­род­ног удру­же­ња за ту­не­ле и под­зем­не про­сто­ре Ан­дреа Пи­го­ри­ни ка­зао је ју­че, ка­ко пре­но­си Тан­југ, да је пре не­ко­ли­ко да­на по­сле 6.400 да­на ис­ко­па­ва­ња про­би­јен нај­ду­жи же­ле­знич­ки ту­нел на све­ту ко­ји по­ве­зу­је Ита­ли­ју са Аустри­јом, ис­под Ал­па.

– То је пра­ва вред­ност про­би­ја­ња ту­не­ла ис­под пла­ни­на, ре­ка, мо­ра и гра­до­ва: по­ве­зи­ва­ње на­ци­ја и ује­ди­ње­ње љу­ди. То пред­ста­вља жи­во на­сле­ђе за бу­ду­ће ге­не­ра­ци­је – ис­та­као је Пи­го­ри­ни.

 

Со­фро­ни­је­ви­ће­ва: Ср­би­ја ће гра­ди­ти још 850 ки­ло­ме­та­ра са­о­бра­ћај­ни­ца

У Ср­би­ји је у то­ку из­град­ња ви­ше од 480 ки­ло­ме­та­ра ауто-пу­те­ва и бр­зих пу­те­ва, док је у при­пре­ми из­град­ња још око 850 ки­ло­ме­та­ра са­о­бра­ћај­ни­ца, из­ја­ви­ла је ју­че Алек­сан­дра Со­фро­ни­је­вић, ми­ни­стар­ка гра­ђе­ви­нар­ства, са­о­бра­ћа­ја и ин­фра­струк­ту­ре. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, ко­је пре­но­си Тан­југ, на на­ци­о­нал­ним пу­те­ви­ма пр­ве ка­те­го­ри­је у Ср­би­ји по­сто­ји 19 ту­не­ла, укуп­не ду­жи­не ви­ше од 33 ки­ло­ме­тра.

– Нај­ду­жи ту­нел у зе­мљи је же­ле­знич­ки ту­нел „Зла­ти­бор”, ду­жи­не 6.169 ме­та­ра. Што се ти­че друм­ског са­о­бра­ћа­ја, ту­нел „Лаз”, са при­бли­жно 2.800 ме­та­ра, тре­нут­но је нај­ду­жи у функ­ци­ји, док је у из­град­њи бу­ду­ћи и нај­ду­жи друм­ски ту­нел „Ири­шки ве­нац” са про­јек­то­ва­ном ду­жи­ном од око 3.500 ме­та­ра – ис­та­кла је ми­ни­стар­ка.

За из­град­њу ту­не­ла је, пре­ма ње­ним ре­чи­ма, по­ред гра­ђе­вин­ске тех­но­ло­ги­је, ва­жна и њи­хо­ва опре­мље­ност нај­са­вре­ме­ни­јим си­сте­ми­ма и ефи­ка­сно пра­ће­ње и упра­вља­ње са­о­бра­ћа­јем.

– Ове функ­ци­је оба­вља­ју се по­сред­ством опе­ра­тив­них кон­трол­них цен­та­ра, ко­ри­сте­ћи цен­тра­ли­зо­ва­ни си­стем над­зо­ра и упра­вља­ња. Ви­со­ки без­бед­но­сни стан­дар­ди ко­је смо ус­по­ста­ви­ли ни­су про­из­вод слу­чај­но­сти, већ до­след­ног си­стем­ског при­сту­па и ја­сно де­фи­ни­са­не без­бед­но­сне по­ли­ти­ке – об­ја­сни­ла је ми­ни­стар­ка, пре­но­си Тан­југ.

Она је до­да­ла да се из­град­њом пу­те­ва гра­ди и по­ве­ре­ње да ће сва­ки гра­ђа­нин Ср­би­је има­ти јед­нак при­ступ без­бед­ном и мо­дер­ном тран­спор­ту.

 

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.