Путин: Русија против целог НАТО-а

СОЧИ – Председник Русије Владимир Путин изјавио је данас на пленарној седници 22. годишњег састанка Међународног дискусионог клуба „Валдај” у Сочију да Сједињене Америчке Државе, упркос притиску на Кину, Индију и друге земље да престану да купују руску нафту, остају највећи купац руског уранијума и да су у том погледу односи стабилни додајући да ће америчко увођење секундарних царина довести до раста цена на тржишту и успоравању економије САД.

„Русија је 2024. године зарадила око 800 милиона долара од продаје уранијума Сједињеним Државама, а ове године се очекује да ће профит премашити милијарду долара”, истакао је Путин.

Коментаришући однос Сједињених Држава према руским енергентима, Путин је рекао да „оно што је Јупитеру дозвољено, није волу”, али да Кина и Индија неће пристати на понижење и неће бити „волови”.

На крају је подвукао да Русија није највећи добављач нуклеарног горива за САД, већ друга са око 25 одсто тржишног удела.

Истовремено Путин је изјавио и да је Русија отворена за све оне које долазе из западних земаља тражећи политички азил, пре свега због разлика у вредностима, а не због политичких разлога.

Догађај „Валдај” је окупио 140 учесника из више од 40 земаља, укључујући стручњаке из Уједињеног Краљевства, Индије, Немачке, Кине, Малезије, Пакистана и Јужне Африке. Путин се традиционално састаје са учесницима „Валдаја” од оснивања клуба 2004. године, преноси Танјуг.

Прва конференција одржана је у Великом Новгороду близу језера Валдај, по којем је догађај и добио име, а од 2014. године састанци клуба одржавају се у Сочију.

Русија против целог НАТО –а, кијевски режим ће морати да седне за преговарачки сто

Председник Русије Владимир Путин изјавио је данас на пленарној седници 22. годишњег састанка Међународног дискусионог клуба „Валдај” у Сочију да Русија у Украјини не ратује са самом Украјином, већ са читавим НАТО савезом и истакао да Русија производи сопствену војну опрему, док се са украјинске стране налази не само западна техника, већ и инструктори из земаља НАТО-а, који, према његовим речима, директно учествују у борбама.

 „Запад је формирао специјални командни центар за подршку Оружаним снагама Украјине, обезбеђује сателитску обавештајну подршку.

То јесте озбиљан изазов за нас, али брзо смо се прилагодили”, рекао је председник. Путин је оценио да је данас руска армија најборбенија, по обуци, тактици и темпу испорука опреме на фронт.

Путин је, истовремено, изразио и уверење да ће „кијевски режим” на крају морати да седне за преговарачки сто. Говорећи о ситуацији на фронту, Путин је навео да се руске снаге успешно крећу дуж целе линије контакта, посебно истакавши напредовање на северу, у Волчанску и Јунаковки, где се, како је рекао, формира безбедносна зона.

„Две трећине Купјанска је ослобођено, наши борци су већ у центру. Под нашу контролу прешао је Кировск, ушли смо у Константиновку, Северск и Красноармејск”, рекао је руски председник, додајући да не износи све детаље због хаоса у редовима Оружаних снага Украјине.

Путин је признао да Кијев и даље контролише делове самопроглашене Доњецке Народне Републике, Запорошке и Херсонске области, али је истакао да се руска војска стабилно и организовано пробија напред, упркос отпору целокупног НАТО блока.

Он је нагласио да Запад и даље испоручује Украјини онолико оружја колико је кијевском режиму потребно, али је додао да Оружане снаге Украјине бележе губитке од 11.000 људи месечно, што премашује број оних који долазе мобилизацијом и из болница.

„На украјинској страни је масовно дезертирање. Једина опција за Кијев је да смањи старосну границу за мобилизацију, али то неће дати резултат јер нема времена за обуку нових војника”, рекао је Путин.

 С друге стране, према његовим речима, Русија има довољан број војника, а губици су вишеструко мањи у односу на украјинске.

„Наша војска се попуњава добровољцима. Украјинске снаге губе више војника него што их могу надоместити”, изјавио је председник. Путин је позвао украјинске војнике који су, како је рекао, насилно мобилисани, да напусте редове украјинске војске, иако признаје да је то тешко због присуства „казнених одреда” и напада дроновима на оне који покушају да пређу на руску страну.

 „Елита у Украјини не ратује. Она само шаље своје грађане у смрт. Код нас, младићи сами долазе и пријављују се, они су, у суштини, добровољци. Не спроводимо масовну присилну мобилизацију”, истакао је Путин цитиравши речи Петра Првог који је рекао да је Рус онај који воли Русију и служи јој.

Трамп зна да слуша и чује саговорника, разговори били конструктивни

Председник Русије Владимир Путин изјавио је данас да председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа сматра „пријатним саговорником” који уме да слуша и чује саговорника, иако, како је рекао, понекад воли да привлачи пажњу својим понашањем.

„Председник Трамп, а познајемо се већ дуго, воли понекад и да шокира, сви то видимо, цела планета то види, али у суштини, он је особа која уме да слуша, што је можда изненађујуће.

Он слуша, чује, реагује, дакле, у основи, он је пријатан саговорник”, рекао је Путин на пленарној седници 22. годишњег састанка Међународног дискусионог клуба „Валдај” у Сочију, преноси руски Интерфакс.

Говорећи о недавном састанку на Аљасци, Путин је истакао да је разговор са Трампом био посвећен, пре свега, украјинском питању, али и руско-америчким односима.

„Ми смо ипак покушали да пронађемо могуће опције за решавање украјинске кризе, и по мом мишљењу, то није лоше”, рекао је председник Русије.

 Додао је да су, иако у мањој мери, биле отворене и теме билатералне сарадње између Русије и САД.

 „Разговарали смо, макар и површно, о обнови руско-америчких односа, који се не налазе само у ћорсокаку, већ су на најнижем нивоу у целој историји наших односа”, рекао је Путин.

Истовремено, Путин је, како преносе РИА Новости, упутио саучешће породици убијеног америчкох патриоте Чарлија Кирка, уз оцену да је Кирк жртвовао живот за одбрану традиционалних вредности које је заступао.

 Путин је навео да убиство Кирка одражава дубоке поделе унутар америчког друштва, али је позвао на смиривање ситуације, истичући да власти САД предузимају мере како би успоставиле унутрашњи ред.