Putin: Rusija protiv celog NATO-a

SOČI – Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas na plenarnoj sednici 22. godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj” u Sočiju da Sjedinjene Američke Države, uprkos pritisku na Kinu, Indiju i druge zemlje da prestanu da kupuju rusku naftu, ostaju najveći kupac ruskog uranijuma i da su u tom pogledu odnosi stabilni dodajući da će američko uvođenje sekundarnih carina dovesti do rasta cena na tržištu i usporavanju ekonomije SAD.

„Rusija je 2024. godine zaradila oko 800 miliona dolara od prodaje uranijuma Sjedinjenim Državama, a ove godine se očekuje da će profit premašiti milijardu dolara”, istakao je Putin.

Komentarišući odnos Sjedinjenih Država prema ruskim energentima, Putin je rekao da „ono što je Jupiteru dozvoljeno, nije volu”, ali da Kina i Indija neće pristati na poniženje i neće biti „volovi”.

Na kraju je podvukao da Rusija nije najveći dobavljač nuklearnog goriva za SAD, već druga sa oko 25 odsto tržišnog udela.

Istovremeno Putin je izjavio i da je Rusija otvorena za sve one koje dolaze iz zapadnih zemalja tražeći politički azil, pre svega zbog razlika u vrednostima, a ne zbog političkih razloga.

Događaj „Valdaj” je okupio 140 učesnika iz više od 40 zemalja, uključujući stručnjake iz Ujedinjenog Kraljevstva, Indije, Nemačke, Kine, Malezije, Pakistana i Južne Afrike. Putin se tradicionalno sastaje sa učesnicima „Valdaja” od osnivanja kluba 2004. godine, prenosi Tanjug.

Prva konferencija održana je u Velikom Novgorodu blizu jezera Valdaj, po kojem je događaj i dobio ime, a od 2014. godine sastanci kluba održavaju se u Sočiju.

Rusija protiv celog NATO –a, kijevski režim će morati da sedne za pregovarački sto

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas na plenarnoj sednici 22. godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj” u Sočiju da Rusija u Ukrajini ne ratuje sa samom Ukrajinom, već sa čitavim NATO savezom i istakao da Rusija proizvodi sopstvenu vojnu opremu, dok se sa ukrajinske strane nalazi ne samo zapadna tehnika, već i instruktori iz zemalja NATO-a, koji, prema njegovim rečima, direktno učestvuju u borbama.

 „Zapad je formirao specijalni komandni centar za podršku Oružanim snagama Ukrajine, obezbeđuje satelitsku obaveštajnu podršku.

To jeste ozbiljan izazov za nas, ali brzo smo se prilagodili”, rekao je predsednik. Putin je ocenio da je danas ruska armija najborbenija, po obuci, taktici i tempu isporuka opreme na front.

Putin je, istovremeno, izrazio i uverenje da će „kijevski režim” na kraju morati da sedne za pregovarački sto. Govoreći o situaciji na frontu, Putin je naveo da se ruske snage uspešno kreću duž cele linije kontakta, posebno istakavši napredovanje na severu, u Volčansku i Junakovki, gde se, kako je rekao, formira bezbednosna zona.

„Dve trećine Kupjanska je oslobođeno, naši borci su već u centru. Pod našu kontrolu prešao je Kirovsk, ušli smo u Konstantinovku, Seversk i Krasnoarmejsk”, rekao je ruski predsednik, dodajući da ne iznosi sve detalje zbog haosa u redovima Oružanih snaga Ukrajine.

Putin je priznao da Kijev i dalje kontroliše delove samoproglašene Donjecke Narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti, ali je istakao da se ruska vojska stabilno i organizovano probija napred, uprkos otporu celokupnog NATO bloka.

On je naglasio da Zapad i dalje isporučuje Ukrajini onoliko oružja koliko je kijevskom režimu potrebno, ali je dodao da Oružane snage Ukrajine beleže gubitke od 11.000 ljudi mesečno, što premašuje broj onih koji dolaze mobilizacijom i iz bolnica.

„Na ukrajinskoj strani je masovno dezertiranje. Jedina opcija za Kijev je da smanji starosnu granicu za mobilizaciju, ali to neće dati rezultat jer nema vremena za obuku novih vojnika”, rekao je Putin.

 S druge strane, prema njegovim rečima, Rusija ima dovoljan broj vojnika, a gubici su višestruko manji u odnosu na ukrajinske.

„Naša vojska se popunjava dobrovoljcima. Ukrajinske snage gube više vojnika nego što ih mogu nadomestiti”, izjavio je predsednik. Putin je pozvao ukrajinske vojnike koji su, kako je rekao, nasilno mobilisani, da napuste redove ukrajinske vojske, iako priznaje da je to teško zbog prisustva „kaznenih odreda” i napada dronovima na one koji pokušaju da pređu na rusku stranu.

 „Elita u Ukrajini ne ratuje. Ona samo šalje svoje građane u smrt. Kod nas, mladići sami dolaze i prijavljuju se, oni su, u suštini, dobrovoljci. Ne sprovodimo masovnu prisilnu mobilizaciju”, istakao je Putin citiravši reči Petra Prvog koji je rekao da je Rus onaj koji voli Rusiju i služi joj.

Tramp zna da sluša i čuje sagovornika, razgovori bili konstruktivni

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa smatra „prijatnim sagovornikom” koji ume da sluša i čuje sagovornika, iako, kako je rekao, ponekad voli da privlači pažnju svojim ponašanjem.

„Predsednik Tramp, a poznajemo se već dugo, voli ponekad i da šokira, svi to vidimo, cela planeta to vidi, ali u suštini, on je osoba koja ume da sluša, što je možda iznenađujuće.

On sluša, čuje, reaguje, dakle, u osnovi, on je prijatan sagovornik”, rekao je Putin na plenarnoj sednici 22. godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj” u Sočiju, prenosi ruski Interfaks.

Govoreći o nedavnom sastanku na Aljasci, Putin je istakao da je razgovor sa Trampom bio posvećen, pre svega, ukrajinskom pitanju, ali i rusko-američkim odnosima.

„Mi smo ipak pokušali da pronađemo moguće opcije za rešavanje ukrajinske krize, i po mom mišljenju, to nije loše”, rekao je predsednik Rusije.

 Dodao je da su, iako u manjoj meri, bile otvorene i teme bilateralne saradnje između Rusije i SAD.

 „Razgovarali smo, makar i površno, o obnovi rusko-američkih odnosa, koji se ne nalaze samo u ćorsokaku, već su na najnižem nivou u celoj istoriji naših odnosa”, rekao je Putin.

Istovremeno, Putin je, kako prenose RIA Novosti, uputio saučešće porodici ubijenog američkoh patriote Čarlija Kirka, uz ocenu da je Kirk žrtvovao život za odbranu tradicionalnih vrednosti koje je zastupao.

 Putin je naveo da ubistvo Kirka odražava duboke podele unutar američkog društva, ali je pozvao na smirivanje situacije, ističući da vlasti SAD preduzimaju mere kako bi uspostavile unutrašnji red.