До краја марта сви закони из сектора одбране

Влада Србије и Министарство одбране до краја марта ће завршити осам предлога закона који се односе на систем одбране. Тиме ће бити потпуно комплетирана законска регулатива у области одбране будући да су два кључна закона, Закон о војсци и Закон о одбрани, донета 2007. године, а јавна расправа о Стратегији националне безбедности и Стратегији одбране треба да буде завршена до краја јануара.

„Од осам закона на којима се ради, у надлежности Министарства одбране је израда шест закона, а посао се приводи крају. Закон о војној радној и материјалној обавези и Закон о цивилној служби су завршени, прошли су процедуру у министарствима и током јануара требало би да буду усвојени у влади”, рекао је за „Политику” Драган Радуловић, секретар Министарства одбране.

Закон о употреби Војске Србије и других снага одбране ван граница РС и Закон о цивилној заштити прошли су, такође, процедуру у Министарству и до краја јануара требало би да буду упућени на разматрање другим министарствима. Закон о војним службама безбедности ће, како се очекује, на разматрање другим министарствима бити прослеђен у фебруару, а Закон о производњи и промету наоружања и војне опреме крајем фебруара или почетком марта.

„Поред закона и стратегија, предвиђено је и да влада донесе 35 уредби и одлука које се тичу система одбране. Влада је до сада усвојила 15 уредби и четири одлуке. Уредбе и одлуке, иначе, детаљније регулишу систематизацију радних места, унапређења официра, мобилизацију и друга питања важна за функционисање војске и система одбране”, каже Радуловић. Министарство је, такође, сачинило седам аката из надлежности председника републике, који командује војском.

У сарадњи са другим министарствима треба да буду усвојена још два закона – о заштити тајних података и о војним школама и војним научноистраживачким установама. Радуловић каже да се тренутно разматра могућност да се одустане од доношења посебних закона и да се материја о којој је реч регулише тако што би били измењени и допуњени други закони који регулишу образовање, науку и заштиту тајних података.

Радуловић наводи да чињеница да Србија још нема Стратегију одбране и Стратегију националне безбедности у том погледу није ограничавајући фактор. „Ми смо у протеклих годину дана радили заиста даноноћно. Закони коју су у процедури нису, дакле, плод краткорочне кампање него планског настојања да се комплетира законска регулатива у сектору одбране”, наводи он.

С обзиром на чињеницу да је од осамостаљења и распада бивше заједничке државе прошло прилично дуго, успостављање законске регулативе у сектору одбране и доношење стратешких докумената објективно касни. То се правда недостатком стабилних политичких оквира. Само у протеклих осам година војска је променила три државе. Најпре је функционисала по законима Савезне Републике Југославије, затим по законима државне заједнице Србија и Црна Гора и на крају је дефинисана као Војска Србије.

Покушаји да се у заједничкој држави дефинише чврста и јасна стратегија одбране и да се донесу нови закони из те области пропали су због очигледног неслагања политичких елита две чланице те државе, Србије и Црне Горе. Неслагање се завршило разлазом који Србија није искористила како би брзо успоставила нове оквире за систем одбране. Уместо тога донет је низ аката којима су надлежности из система одбране са бивше заједничке државе пребачене на Србију.

Српска политичка елита била је окренута другим питањима. Писан је нови Устав, вођена је борба за очување Косова и Метохије у саставу Србије, а сукоби између водећих политичких блокова учинили су да ни влада, ни Министарство одбране ни парламент не буду довољно ефикасни. У таквим условима изостала су системска решења не само у сектору одбране него и у другим важним секторима. Законодавна активност и данас је веома успорена, пре свега због сталних трвења међу посланичким групама.

Драган Јањић

----------------------------------------------------

Драгишић: Идемо обрнутим редом

„Ми смо у регулисању система одбране ишли обрнутим редом. Прво смо донели Закон о одбрани и Закон о војсци (2007. године), а тек онда ставили на јавну расправу Стратегију националне безбедности и Стратегију националне одбране. Логично је да се прво донесе Стратегија националне безбедности, као најопштији документ, затим Стратегија одбране, па на основу тих докумената да се раде законски пројекти. Стратегија националне безбедности у већини држава се доноси на две до четири године. Њен основни циљ је да утврди безбедносне ризике и претње и став државе према томе”, каже Зоран Драгишић, професор на Факултету безбедности.

Ни Министарство одбране ни војска, према његовим речима, нису могли да реше политичке проблеме који су стајали на путу доношења стратегија. Власт успостављена након пада режима Слободана Милошевића начелно је декларисала жељу ка приближавању евроатлантским интеграцијама. „За време владе Војислава Коштунице донета је Декларација о војној неутралности која након тога никаквим документима није разрађена”, наглашава Драгишић.

„Тако смо дошли у ситуацију да нећемо у НАТО, али не знамо тачно шта хоћемо. То је, природно, стварало велике тешкоће професионалцима у Министарству одбране задуженим за израду законских пројеката и стратегија. Дилема још није решена и очекујем да ће бити једна од главних тема у јавној расправи о стратегијама. Непостојање стратегије угрожава систем одбране, јер сами циљеви тог система нису довољно чврсто и јасно дефинисани. У таквим околностима од огромног значаја је чињеница да су усвојени и ступили на снагу Закон о одбрани и Закон о војсци, на основу којих систем одбране и Војска Србије сада несметано функционишу”, каже Драгишић.