Право на социјално осигурање

Особа која има право на новчану накнаду због незапослености, остварује и право на социјално осигурање, које подразумева право на здравствено осигурање и право на пензијско и инвалидско осигурање, и то за време док прима новчану накнаду. Допринос обрачунава и уплаћује Национална служба за запошљавање (НСЗ) на основицу која представља утврђени износ новчане накнаде. Чланови породице незапосленог који користи новчану накнаду имају право на здравствено осигурање ако нису здравствено осигурани по другом основу. У случају када не остварује право на новчану накнаду, па тиме ни право на социјално осигурање, незапослени има право на добровољно осигурање, односно да сам уплаћује допринос.

Ово је нарочито применљиво ради премошћавања периода до остварења права на пензију, када је незапосленом радни однос престао исплатом отпремнине услед технолошког вишка. Код остваривања права по основу незапослености треба нарочито повести рачуна о роковима за пријављивање Националној служби за запошљавање, као и о томе да постоји разлика између пријављивања на евиденцију незапослених ради посредовања Националне службе у проналажењу новог запослења и остваривања права на новчану накнаду и социјално осигурање.

Новчана накнада и право на социјално осигурање морају да се траже посебним, писменим захтевом. У случају да захтев буде одбијен, незапослени има право жалбе другостепеном органу при НСЗ. Ако и у другостепеном поступку буде одбијен, незапослени који сматра да му је повређено право може да покрене управни спор пред надлежним судом.

До неспоразума често долази када запослени добије усмени одговор да нема право на новчану накнаду, па услед тога пропусти да поднесе писмени захтев. Правни лекови могу да се употребе само ако постоји писмени захтев, благовремено предат и заведен код НСЗ.