Панчево опет филмска кулиса

Панчево – Благодарећи близини престонице, очуваном амбијенту прошлих епоха у ужем језгру, па и педигреу „српског Холивуда”, Панчево је опет био филмска сценографија. Улице и тргови, кафане, стари културни и индустријски објекти деценијама су овде сценографија домаћим и иностраним филмаџијама. Овога пута у комплексу старе пиваре снимани су кадрови домаћег филма „Линија”, посвећеног легендарном ратном хирургу Миодрагу Лазићу, чиме је Панчево стало раме уз раме са више од 30 места широм Србије и Републике Српске која су одабрана за реализацију овог великог пројекта.

Навикнуте на готово свакодневно присуство филмаџија, Панчевце нису превише узнемирили ни пуцњава, ни топовске детонације на локацији комплекса, познатог као Вајфертова пивара, иначе најстаријег индустријског објекта у Србији, споменика културе под највишим степеном заштите.

Филм продукцијске куће „Рамонда” из Београда, уз подршку продукција АНТС и „Film Plus Pictures”, у техничкој копродукцији Војнофилмског центра „Застава филм” и продукције „Први кадар” из Источног Сарајева, инспирисан је мотивима из „Дневника ратног хирурга” доктора Миодрага Лазића, који је током ратних година као добровољац у болници „Жица” извео на хиљаде операција, у готово немогућим условима и спасао небројено живота. Његова храброст и хуманост учиниле су га симболом пожртвованости и људскости у најмрачнијим временима и ту причу покушаће да што верније донесе више од 80 глумаца из Србије, Републике Српске, Канаде и Француске, као и преко 2.000 статиста, што овај пројекат према наводима продукције сврстава међу најобимније филмске подухвате у региону последњих година.

 „То је једна хумана прича коју желимо да испричамо на најбољи могући начин јер доктор Лазић и ти људи тамо нису лечили само Србе. О томе сведочи много случајева када је спасавао и друге који су долазили у ратом погођено Сарајево. Наш филм се завршава егзодусом 30.000 Срба, који су зарад мира и Дејтонског споразума добровољно изашли из Сарајева, носећи своје мртве и не знајући куда. То је заиста антологијска прича коју ћемо овим филмом и показати. У Панчеву смо пронашли занимљиве локације, као и многе продукције које су овуда прошле. Конкретно, ту су реконструисане и снимају се сцене ратних борби и ово ће бити први пут да се на филмском платну приказује део тих језивих битака. Желимо да прикажемо једно гротло, страдање које се десило, с циљем, да се више никада и нигде не десе”, изјавио је за РТВ Панчево, продуцент Горан Иконић.

Премијера историјске драме „Линија”, у режији и по сценарију Драгана Елчића, заказана је за 15. септембар 2026. године у Источном Сарајеву на Дан српског јединства, слободе и националне заставе, чиме ће, како се напомиње, на симболичан начин спојити причу о храбрости и пожртвованости доктора Миодрага Лазића са једним од најважнијих државних празника.

Овај нови филмски заплет само је још један у низу домаће, али и иностране кинематографије, који су кадрове различитих епоха пронашли у граду на Тамишу. Управо његову обалу одабрао је редитељ Карло Понти за једну од својих најскупљих продукција, изградње читавог њујоршког кварта  двадесетих  година прошлог века, за филм „Мама Лучија”, а неколико месеци Панчевка била и велика Софија Лорен. Овде су биле и кулисе највећим глумачким именима које је ова земља имала, али и звездама светског формата.

Тако је на тргу испред панчевачке гимназије горео аутобус фирме „Крстић” у филму „Ко то тамо пева”, у „Маратонцима” Ђенка викао: „Поново ради биоскоп”, а баш ту, на истом месту, испод својих тераса, Панчевци су гледали главом и брадом Рејф Фајнса и Џерарда Батлера на сету Шекспировог „Кориолана”. Само неколико метара даље, у некада култној кафани „Крагујевац”, снимљена је и антологијска сцена ломљења чаша „Скупљача перја”, са Бекимом Фехмиуом и Оливером Вучо, а већи део филма у панчевачком ромском насељу Мали Лондон. Некада градско купалиште место је на ком је Бора Тодоровић „само ишао тетки по лек” и где „страда” Тома Здравковић у филму „Балкан експрес”, баш као што у филму „Још овај пут” Бата Живојиновић „гине” у хотелу „Слобода”.

Непрегледна је листа, жанровски и временски различито позиционираних целулоидних остварења, од класика до оних савремених, који готово свакодневно настају на овдашњим улицама и у околним селима, а педигре „српског Холивуда” Панчево је учврстило и пружајући гостопримство Филмском граду са великим студијима и пратећом инфраструктуром, у близини градског хиподрома.