Тирково „не” Месићу уз пацке Риму

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Нема ништа од симболичног чина помирења између шефова држава Италије, Хрватске и Словеније на заједничкој комеморацији, обзнанио је словеначки председник Данило Тирк. Он тврди да „за такав сусрет нема нити хитне потребе нити потребних услова”, посебно што је у „политичком смислу висок ниво помирења већ постигнут – Словенија и Италија су чланице Европске уније која је највећи и најуспешнији пројекат помирења у историји Европе, док између Словеније и Хрватске нема историјског наслеђа које би захтевало додатан државнички чин помирења”.

Тирково одлучно „не” на обновљену иницијативу о тројном помиритељском председничком сусрету у Трсту коју је лансирао хрватски председник Стјепан Месић, уследило је пошто је Тирк за Месићев потез, како сам каже, сазнао из медија. Словеначки председник овом изјавом, међутим, није ударио политички шамар Месићу, како су Тирков потез испрва тумачили поједини медији – већ службеном Риму. Тирк подвлачи да „питање помирења има етичку димензију”.

„То (етичка димензија) захтева да се у Италији обави јасније суочавање са злочинима фашизма, историјски најранијег тоталитарног система у овом делу Европе који је био извор многих врста зла у 20. веку. Велики део словеначког народа је онако као многи припадници италијанског народа више од две деценије патио под фашистичком диктатуром и био изложен различитим облицима угњетавања”, упозорава председник Словеније. „Током Другог светског рата, у време италијанске војне окупације, почињени су бројни ратни злочини над Словенцима, посебно над цивилним становништвом. Много људи је било отерано у концентрационе логоре на острву Рабу, Гонарсу и друге. Многи од тих злочина против човечности и међународног права још увек нису кажњени. Све то је створило етички дефицит због којег Италија још није прошла кроз насушну катарзу”, наглашава Тирк који је задовољан због напора угледних личности у Италији, попут судије Антониа Интелисана и представника словеначке мањине Бориса Пахора, који упозоравају италијанску јавност о реченом проблему, уз наду да ће то у Италији довести до разумевања проблема.

„Само тако је могућ напредак у стварању услова за неки нов чин помирења”, закључује Тирк. Да подсетимо, руководства три државе (некадашња и садашња) била су у прошлости наклоњена замисли о међусобном помирењу и опроштају за злочине почињене у минулим ратовима, али је ствар пропала лане када је италијански председник Ђорђо Наполитано током дана сећања на „фојбе”, крашке јаме у Истри у које су Брозови партизани бацали ликвидиране Италијане, прозвао „крволочну словенску мржњу” и етничко чишћење које су у Далмацији и Истри над Италијанима „спровеле непријатељске словенске звери”. Тада је против Наполитанове изјаве устао само Месић, док је званична Љубљана увреду оћутала. Годину дана касније Тирк се осврнуо на Наполитанове речи примедбом да није могуће сметнути с ума страхоте фашизма, нити изједначити их са злочинима оних који су се борили против фашизма.

Љубљанско „Дело” пише да је Месић у Тирку „коначно добио савезника који се после година словеначког ћутања први пут гласно супротставио покушајима италијанског фалсификовања истине”. Словеначка јавност је задовољна јер је највиши представник државе први пут јасно и гласно рекао да италијански окупатори уочи Другог светског рата нису били љубазни момци који су на окупираним територијама ткали пријатељске везе са подјармљеним народом. Задовољство је утолико веће, јер је словеначки председник поручио Италијанима да је „угњетачке и диктаторске мере осећао велики део словеначког народа који је био сведок бројним, никада кажњеним ратним злочинима” („Дело”).

„С друге стране Јадрана то не желе да признају, зато још нема катарзе, дакле још није куцнуо час за акт помирења”, коментарише лист, хвалећи гест словеначког председника који је „јединственој (по питању величања партизанских злочина у фојбама и умањења страхота фашизма) италијанској политичкој елити наметнуо питање – може ли се суочити са црном прошлошћу?”.

Оштра реакција председника Тирка разумљивија је ако се зна да је Љубљана последњих месеци незадовољна одлуком Берлусконијеве владе да у циљу штедње скреше издатке за образовање, што је директно погодило словеначку мањину. Ђаци словеначке средње техничке школе у Трсту су се због затварањалицеја забарикадирали унутар учионица. Недавно је односе између Рима и Љубљане уздрмао нови скандал када су карабинијери ушли у једну словеначку школу у Трсту а општинска власт повела дисциплински поступак против директорке словеначке основне школе у Берковљама Фиореле Берчич јер је на отварању нове кухиње пререзала свечану траку на којој је била словеначка тробојка уместо боја италијанске заставе.

Словеначка мањина у Италији апелује на матицу јер тврди да јој је акутно угрожена двојезичност (употреба словеначког језика) због отпуштања словеначких учитеља, а више нема пара ни за деловање словеначког позоришта у Трсту.