У „Картон ситију” не знају за Декаду Рома

Боса и мусава деца која ових ледених дана покушавају да се огреју око ватре испред картонских барака, веш који се пере без прашка за прање и то само кад има воде, гомиле картона, старих шпорета и неупотребљивих уређаја свакидашњи су призор у самом центру Београда, испод моста „Газела”, недалеко од луксузних хотела и велелепних зграда. У густом диму који се шири од запаљених гума и пластике, у импровизованом кориту седамнаестогодишња Санела и њена свекрва покушавају да оперу веш за дванаесторо деце.

– Ма сваки дан дођу, сликају и оду, а нико ништа да помогне. Деца немају ни обућу ни одећу, како да иду у школу боси и голи? Како да им купимо књиге кад немамо ни за млеко и шампон – пита огорчено Санела док пребира по вешу који се пере.

На руци носи златно прстење. То јој је, каже, поклонио отац. Надају се помоћи, чекају пресељење, јер, како кажу, овако се више не може.

– Живимо у нади, то нам је још остало. Надамо се да нам је ово последња зима у овако тешким условима – каже Мирјана док се око ње окупља четворо малолетне деце. Она је у петом месецу трудноће, чува децу, док муж скупља картон не би ли нешто зарадио. Деца иду у школу, добили су, каже, и књиге и пакетиће за Нову годину од, како она мисли, „неке стране државе”.

Роми у насељу популарно названом „Картон сити” чекају неко боље сутра које им сви најављују, али које још није освануло. За међународни пројекат „Декада Рома” којем Србија тренутно председава, а чији је циљ укључивање Рома у друштво, готово да нико није чуо. А и они који су чули нису осетили неко конкретно побољшање.

Очекује се да ће се о Нацрту националне стратегије за унапређивање положаја Рома до краја фебруара ове године расправљати на нивоу владе.

– Завршни састанак о коначној верзији стратегије и буџету намењеном за њену реализацију, коме ће присуствовати сва надлежна министарства, биће одржан 15. и 16. јануара. После тога биће послати дописи министарствима укљученим у стратегију, а затим следи расправа на нивоу владе – кажу у Министарству за људска и мањинска права.

Лоши услови становања су можда најочигледнији проблем Рома у Србији. Ромска насеља немају правно регулисан статус и одговарајућу инфраструктуру, пренасељена су и удаљена од основних друштвених садржаја и сервиса. Ситуацију додатно компликује непоседовање документације о власништву над домовима и земљиштем. Основно обележје друштвено-економског положаја Рома јесте низак степен економске активности, висока незапосленост и готово стопостотна искљученост из јавних институција о чему сведоче и подаци из пописа становништва 2002. године по којима је само 27,2 одсто Рома економски активно, док је њих 58,2 одсто у животном добу радно способних. Удео издржаваних лица у ромској популацији је 60 одсто, док је код већинског становништва тај проценат 36,6. При решавању овог проблема, приоритети државе, према Нацрту стратегије, требало би да буду повећање броја Рома запослених у републичкој и општинској управи, подршка послодавцима који запошљавају Роме, обука, преквалификација и доквалификација незапослених Рома, успостављање одрживог тренда раста запослености ромске популације.

(/slika2)Трећина ромске популације у Србији нема никакво образовање или има тек неколико завршених разреда основне школе, око једанаест одсто Рома заврши средњу, а тек један одсто вишу или високу школу, наводи се у Нацрту националне стратегије за унапређивање положаја Рома. Проблеми Рома, којих, према проценама, у Србији има између 450.000 и 800.000, у вези са образовањем, запошљавањем, здравственом и социјалном заштитом, дискриминацијом, становањем биће предмет дискусије надлежних у наредном периоду.

Србија је једина земља укључена у пројекат „Декада инклузије Рома”, којем тренутно и председава, а која још није озваничила ову стратегију. Стратегија је, како кажу у Министарству за људска и мањинска права, замишљена као документ у коме ће бити побројани сви конкретни проблеми у вези с положајем Рома, области у којима они постоје, као и акционе мере за њихово превазилажење. То је заправо дугорочна политика Србије за решавање проблема с којима су суочени Роми.

У годишњем извештају Лиге за Декаду наводи се да скоро половина ромских родитеља не шаље своју децу у школу због недостатка новца, а 20 одсто због недостатка личних докумената и немогућности да до њих дођу.

Националном стратегијом за унапређивање положаја Рома планира се укључивање Рома у образовни систем и обезбеђивање континуитета у квалитетном образовању, развијање толеранције, уважавање различитости и неговање културног идентитета, са посебним акцентом на предшколском и основном образовању. Нацртом стратегије се, између осталог, као једна од корисних мера предлаже активно учешће Рома у свим програмима који се на њих односе и увођење ромских помоћника у социјалне и здравствене програме у локалним срединама где не постоје стручњаци њихове националности.

Бранка Малиш