U „Karton sitiju” ne znaju za Dekadu Roma

Bosa i musava deca koja ovih ledenih dana pokušavaju da se ogreju oko vatre ispred kartonskih baraka, veš koji se pere bez praška za pranje i to samo kad ima vode, gomile kartona, starih šporeta i neupotrebljivih uređaja svakidašnji su prizor u samom centru Beograda, ispod mosta „Gazela”, nedaleko od luksuznih hotela i velelepnih zgrada. U gustom dimu koji se širi od zapaljenih guma i plastike, u improvizovanom koritu sedamnaestogodišnja Sanela i njena svekrva pokušavaju da operu veš za dvanaestoro dece.

– Ma svaki dan dođu, slikaju i odu, a niko ništa da pomogne. Deca nemaju ni obuću ni odeću, kako da idu u školu bosi i goli? Kako da im kupimo knjige kad nemamo ni za mleko i šampon – pita ogorčeno Sanela dok prebira po vešu koji se pere.

Na ruci nosi zlatno prstenje. To joj je, kaže, poklonio otac. Nadaju se pomoći, čekaju preseljenje, jer, kako kažu, ovako se više ne može.

– Živimo u nadi, to nam je još ostalo. Nadamo se da nam je ovo poslednja zima u ovako teškim uslovima – kaže Mirjana dok se oko nje okuplja četvoro maloletne dece. Ona je u petom mesecu trudnoće, čuva decu, dok muž skuplja karton ne bi li nešto zaradio. Deca idu u školu, dobili su, kaže, i knjige i paketiće za Novu godinu od, kako ona misli, „neke strane države”.

Romi u naselju popularno nazvanom „Karton siti” čekaju neko bolje sutra koje im svi najavljuju, ali koje još nije osvanulo. Za međunarodni projekat „Dekada Roma” kojem Srbija trenutno predsedava, a čiji je cilj uključivanje Roma u društvo, gotovo da niko nije čuo. A i oni koji su čuli nisu osetili neko konkretno poboljšanje.

Očekuje se da će se o Nacrtu nacionalne strategije za unapređivanje položaja Roma do kraja februara ove godine raspravljati na nivou vlade.

– Završni sastanak o konačnoj verziji strategije i budžetu namenjenom za njenu realizaciju, kome će prisustvovati sva nadležna ministarstva, biće održan 15. i 16. januara. Posle toga biće poslati dopisi ministarstvima uključenim u strategiju, a zatim sledi rasprava na nivou vlade – kažu u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

Loši uslovi stanovanja su možda najočigledniji problem Roma u Srbiji. Romska naselja nemaju pravno regulisan status i odgovarajuću infrastrukturu, prenaseljena su i udaljena od osnovnih društvenih sadržaja i servisa. Situaciju dodatno komplikuje neposedovanje dokumentacije o vlasništvu nad domovima i zemljištem. Osnovno obeležje društveno-ekonomskog položaja Roma jeste nizak stepen ekonomske aktivnosti, visoka nezaposlenost i gotovo stopostotna isključenost iz javnih institucija o čemu svedoče i podaci iz popisa stanovništva 2002. godine po kojima je samo 27,2 odsto Roma ekonomski aktivno, dok je njih 58,2 odsto u životnom dobu radno sposobnih. Udeo izdržavanih lica u romskoj populaciji je 60 odsto, dok je kod većinskog stanovništva taj procenat 36,6. Pri rešavanju ovog problema, prioriteti države, prema Nacrtu strategije, trebalo bi da budu povećanje broja Roma zaposlenih u republičkoj i opštinskoj upravi, podrška poslodavcima koji zapošljavaju Rome, obuka, prekvalifikacija i dokvalifikacija nezaposlenih Roma, uspostavljanje održivog trenda rasta zaposlenosti romske populacije.

(/slika2)Trećina romske populacije u Srbiji nema nikakvo obrazovanje ili ima tek nekoliko završenih razreda osnovne škole, oko jedanaest odsto Roma završi srednju, a tek jedan odsto višu ili visoku školu, navodi se u Nacrtu nacionalne strategije za unapređivanje položaja Roma. Problemi Roma, kojih, prema procenama, u Srbiji ima između 450.000 i 800.000, u vezi sa obrazovanjem, zapošljavanjem, zdravstvenom i socijalnom zaštitom, diskriminacijom, stanovanjem biće predmet diskusije nadležnih u narednom periodu.

Srbija je jedina zemlja uključena u projekat „Dekada inkluzije Roma”, kojem trenutno i predsedava, a koja još nije ozvaničila ovu strategiju. Strategija je, kako kažu u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, zamišljena kao dokument u kome će biti pobrojani svi konkretni problemi u vezi s položajem Roma, oblasti u kojima oni postoje, kao i akcione mere za njihovo prevazilaženje. To je zapravo dugoročna politika Srbije za rešavanje problema s kojima su suočeni Romi.

U godišnjem izveštaju Lige za Dekadu navodi se da skoro polovina romskih roditelja ne šalje svoju decu u školu zbog nedostatka novca, a 20 odsto zbog nedostatka ličnih dokumenata i nemogućnosti da do njih dođu.

Nacionalnom strategijom za unapređivanje položaja Roma planira se uključivanje Roma u obrazovni sistem i obezbeđivanje kontinuiteta u kvalitetnom obrazovanju, razvijanje tolerancije, uvažavanje različitosti i negovanje kulturnog identiteta, sa posebnim akcentom na predškolskom i osnovnom obrazovanju. Nacrtom strategije se, između ostalog, kao jedna od korisnih mera predlaže aktivno učešće Roma u svim programima koji se na njih odnose i uvođenje romskih pomoćnika u socijalne i zdravstvene programe u lokalnim sredinama gde ne postoje stručnjaci njihove nacionalnosti.

Branka Mališ