„Слика Доријана Греја“ на сцени „Студио Ћирилов”

Представа „Слика Доријана Греја“, по делу ирског писца Оскара Вајлда, у режији Наташе Радуловић, биће изведена вечерас oд 20. 30 сати на сцени „Студио Ћирилов“ као прва премијера у новој сезони Југословенског драмског позоришта у Београду. Сценограф представе је Јасмина Холбус, костимограф Биљана Гргур, композитор Ана Крстајић, сценски покрет је обликовала Марта Бјелица, а сценски говор Љиљана Мркић Поповић.

-За Вајлда је естетика изнад морала, као највиша вредност, што је видљиво и кроз тематску линију романа „Слика Доријана Греја, коју предводи Лорд Хенри Вотон, представник новог хедонизма и естетицизма, кроз чије мисли је и Вајлд представио сопствене идеје. Он уводи Доријана Греја у чулни свет уживања и учи га да верује да је лепота изнад свега и да је она једино што истински вреди..., каже за „Политику“ редитељка Наташа Радуловић и додаје:

-Слика у Грејевом животу игра пресудну улогу, као симбол вечне младости и лепоте, а уједно и као огледало његове душе, као видљиви симбол његовог унутрашњег распада. Слика, као његов „двојник“ открива све оно што он покушава да сакрије од света, од тренутка када пожели да остане вечно млад и када дође до фаустовске примопредаје душе за лепоту. За сваки поступак његовог моралног посрнућа, или било какве етичке грешке, на слици се појављује видљиви траг савести, док његово лице блиста као сјајна и прелепа љуштура за показивање свету, који се диви његовој лепоти, не слутећи шта се налази иза те лепе спољашњости.

Слика сурово бележи сваку Доријанову грешку и подсећа га, примећује редитељка, на све што је изгубио у тој својој потрази за сталним уживањима, без обзира на последице. У времену које истиче естетске изнад моралних вредности и у коме лепота представља улазницу за високо друштво, за аристократске салоне, јер свако време тражи своје идоле, које жртвује даље за своје идеје, а Доријан Греј постаје симбол те жртве.

Насловну улогу Доријана Греја тумачи Јоаким Тасић који напомиње да је у питању „врста спектакла“ на малој сцени.

Прича је необична, као врста фантазије. Узбудљива естетска и драмска форма која не траје дуго, сат и по времена.

-Последице похлепе у роману видљиве су у постепеном моралном пропадању Доријана Греја, који у својој духовној похлепи за новом духовном храном и ужицима, гоњен незаустављивом потребом да побегне од сопствене пролазности и да вечно сачува своју лепоту одлази у егоизам, у грех, па чак и злочин. Вајлд на тај начин беспрекорно критикује друштво које је све подредило естетским критеријумима и указује на танак лед моралне равнотеже по коме се у том свету корача изнад амбиса духовне трулежи. Крај романа инспирисао је и крај наше представе, која даје могућност вечности сачуване у уметничком делу, напомиње Наташа Радуловић.

У представи играју и Срђан Тимаров, Весна Чипчић, Теодор Винчић, Јана Ненадовић и Стефан Јевтовић.