Учинићемо све да грађани Србије не осете последице санкција

Специјално за „Политику”

Након што су Сједињене Америчке Државе увеле санкције које обухватају и „Нафтну индустрију Србије” (НИС), отворила су се питања о могућим последицама по енергетску стабилност земље и билатералне односе Београда и Москве. Истовремено, из европских центара моћи поново стижу поруке да Русији није место на Балкану, што у актуелном геополитичком тренутку додатно оптерећује регионални оквир. О овим темама, као и о суверенитету, Резолуцији 1244 и глобалним процесима мултиполарности, за „Политику” говори Александар Боцан-Харченко, амбасадор Руске Федерације у Србији.

Како оцењујете одлуку САД да уведу санкције НИС-у и какве последице оне могу имати по билатералне односе, као и енергетску стабилност Србије?

Санкције су веома озбиљан проблем и свакако стварају ризике али нису изненађење. Свесни смо да ће донети одређене потешкоће у раду НИС-а, али учинићемо све да се ситуација реши на најбољи могући начин. Санкције смо прихватили озбиљно, али мирно – без претераних емоција које би могле да отежају доношење рационалних одлука.

Руска амбасада и руске институције у сталном су контакту с руководством НИС-а. Председник Вучић је свакодневно укључен, држи све под контролом, што је потпуно разумљиво – јер НИС није само питање енергетске, већ и социјалне безбедности земље. Компанија је благовремено предузела све неопходне мере и припремила се за овакав сценарио. Имају довољне залихе, тако да не очекујемо озбиљне поремећаје на тржишту нити несташице горива. Руска Федерација и Србија заједнички ће учинити све да грађани Србије не осете санкције у негативном смислу и да енергетска безбедност Србије не буде угрожена. Сигуран сам да ће и ове зиме у домовима у Србији бити топло, без обзира на све потешкоће које санкције носе.

Колико је, са становишта Москве, НИС стратешки важан у ширем оквиру руско-српске сарадње?

НИС је кључна компанија за Србију – стуб енергетског система и важан фактор у укупном економском развоју земље. Однос Русије према Србији, као и лично разумевање и поверење између председника Вучића и Путина, чине да овде није реч о „капи у мору”, већ о стратешком партнерству и одговорности. „Гаспром” и „Гаспромњефт” су озбиљне компаније, које ће учинити све да се последице санкција ублаже и да се стабилност одржи.

Сматрате ли да је политика санкција део шире стратегије Запада према Русији?

Реч је о одлуци која потиче још из времена претходне администрације председника Бајдена, а актуелна ју је једноставно наставила. Став Вашингтона је отворен и јасан – бивши амбасадор САД Кристофер Хил то је више пута поновио: њихов циљ је да Русије, политички и економски, уопште нема. Јасно је да су санкције инструмент економске конкуренције и Запад их користи као средство притиска – да би ојачао сопствену економију, заштитио своје тржиште и, у крајњој линији, натерао друге државе да прихвате политичка решења која му одговарају, а често су супротна њиховом националном интересу. Таква пракса представља облик неоколонијалног приступа. Санкције се користе као једнострани политички алат, а не као инструмент међународног права.

Колико су досадашње санкције реално утицале на руску економију и финансијски систем?

У почетку, свакако да су изазвале одређене потешкоће. Међутим, Русија је успела да се прилагоди и да економски ојача. Данас је наша економија стабилна, диверсификована и припремљена чак и за нове изазове. Санкције нису оствариле ефекат који су њихови креатори очекивали.

Русија често истиче да Запад све чешће одступа од принципа међународног права и Повеље УН, примењујући их селективно, у зависности од тренутних политичких интереса. Тај приступ нарочито је видљив на Балкану, где се питање Косова и Метохије и даље посматра кроз призму једностраних тумачења међународних докумената. Како коментаришете примену Резолуције 1244 и честе повреде њених одредби?

Русија увек делује у складу с Повељом УН – али, за разлику од Запада, не бира само оно што јој у датом тренутку одговара. Кад је реч о Србији, Запад се позива на право Косова да буде независно, а кад је у питању Украјина – позива се на принцип територијалног интегритета. То је очигледна контрадикција. Ми подржавамо суверенитет и територијални интегритет Србије и нећемо признати једнострано проглашену независност Косова. Резолуција 1244 остаје кључни документ за решавање питања Косова и укупне стабилности региона. Земље које су признале независност Косова директно су прекршиле основне принципе и суштину те резолуције. Кад неко погази темељ документа, тешко је очекивати да ће поштовати његове појединачне тачке. А и мислим да не постоји нека друга резолуција УН која је толико често кршена.

Често се повлаче паралеле између КиМ и Украјине. Да ли су те две ситуације уопште упоредиве?

Потпуно су различите. На Косову нико никад није забрањивао албански језик, док су у Украјини власти забраниле употребу руског језика и отворено дискриминишу становништво које је историјски и културно везано за Русију. Становници Доњецка, Луганска, Херсона и Запорожја нису подржали режим у Кијеву који влада након државног удара 2014. и искористили су своје демократско право на референдум и изразили вољу да буду део Руске Федерације. Ово је такође у складу са Повељом УН.

Бивша британска премијерка Тереза Меј изјавила је да „Русији није место на Балкану ни у Европи”. Како тумачите ову поруку?

Не само Тереза Меј, већ и бројни европски званичници често понављају сличне поруке. С друге стране, наш принцип је једноставан: ми градимо односе засноване на равнотежи интереса и узајамном поштовању. Тако сарађујемо са свим партнерима и увек у оквирима који су прихватљиви за обе стране. Са Србијом је то посебно изражено – наши односи утемељени су на националним интересима и међусобном поверењу. Београд, упркос притисцима, доследно задржава свој став о неприступању санкцијама против Русије, што ми изузетно поштујемо. Наш однос према Србији остаје братски и пријатељски, али истовремено уважавамо њен национални интерес, као и чињеницу да наша сарадња даје конкретне резултате у енергетици, привреди и другим областима.