Učinićemo sve da građani Srbije ne osete posledice sankcija

Specijalno za „Politiku”

Nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije koje obuhvataju i „Naftnu industriju Srbije” (NIS), otvorila su se pitanja o mogućim posledicama po energetsku stabilnost zemlje i bilateralne odnose Beograda i Moskve. Istovremeno, iz evropskih centara moći ponovo stižu poruke da Rusiji nije mesto na Balkanu, što u aktuelnom geopolitičkom trenutku dodatno opterećuje regionalni okvir. O ovim temama, kao i o suverenitetu, Rezoluciji 1244 i globalnim procesima multipolarnosti, za „Politiku” govori Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Ruske Federacije u Srbiji.

Kako ocenjujete odluku SAD da uvedu sankcije NIS-u i kakve posledice one mogu imati po bilateralne odnose, kao i energetsku stabilnost Srbije?

Sankcije su veoma ozbiljan problem i svakako stvaraju rizike ali nisu iznenađenje. Svesni smo da će doneti određene poteškoće u radu NIS-a, ali učinićemo sve da se situacija reši na najbolji mogući način. Sankcije smo prihvatili ozbiljno, ali mirno – bez preteranih emocija koje bi mogle da otežaju donošenje racionalnih odluka.

Ruska ambasada i ruske institucije u stalnom su kontaktu s rukovodstvom NIS-a. Predsednik Vučić je svakodnevno uključen, drži sve pod kontrolom, što je potpuno razumljivo – jer NIS nije samo pitanje energetske, već i socijalne bezbednosti zemlje. Kompanija je blagovremeno preduzela sve neophodne mere i pripremila se za ovakav scenario. Imaju dovoljne zalihe, tako da ne očekujemo ozbiljne poremećaje na tržištu niti nestašice goriva. Ruska Federacija i Srbija zajednički će učiniti sve da građani Srbije ne osete sankcije u negativnom smislu i da energetska bezbednost Srbije ne bude ugrožena. Siguran sam da će i ove zime u domovima u Srbiji biti toplo, bez obzira na sve poteškoće koje sankcije nose.

Koliko je, sa stanovišta Moskve, NIS strateški važan u širem okviru rusko-srpske saradnje?

NIS je ključna kompanija za Srbiju – stub energetskog sistema i važan faktor u ukupnom ekonomskom razvoju zemlje. Odnos Rusije prema Srbiji, kao i lično razumevanje i poverenje između predsednika Vučića i Putina, čine da ovde nije reč o „kapi u moru”, već o strateškom partnerstvu i odgovornosti. „Gasprom” i „Gaspromnjeft” su ozbiljne kompanije, koje će učiniti sve da se posledice sankcija ublaže i da se stabilnost održi.

Smatrate li da je politika sankcija deo šire strategije Zapada prema Rusiji?

Reč je o odluci koja potiče još iz vremena prethodne administracije predsednika Bajdena, a aktuelna ju je jednostavno nastavila. Stav Vašingtona je otvoren i jasan – bivši ambasador SAD Kristofer Hil to je više puta ponovio: njihov cilj je da Rusije, politički i ekonomski, uopšte nema. Jasno je da su sankcije instrument ekonomske konkurencije i Zapad ih koristi kao sredstvo pritiska – da bi ojačao sopstvenu ekonomiju, zaštitio svoje tržište i, u krajnjoj liniji, naterao druge države da prihvate politička rešenja koja mu odgovaraju, a često su suprotna njihovom nacionalnom interesu. Takva praksa predstavlja oblik neokolonijalnog pristupa. Sankcije se koriste kao jednostrani politički alat, a ne kao instrument međunarodnog prava.

Koliko su dosadašnje sankcije realno uticale na rusku ekonomiju i finansijski sistem?

U početku, svakako da su izazvale određene poteškoće. Međutim, Rusija je uspela da se prilagodi i da ekonomski ojača. Danas je naša ekonomija stabilna, diversifikovana i pripremljena čak i za nove izazove. Sankcije nisu ostvarile efekat koji su njihovi kreatori očekivali.

Rusija često ističe da Zapad sve češće odstupa od principa međunarodnog prava i Povelje UN, primenjujući ih selektivno, u zavisnosti od trenutnih političkih interesa. Taj pristup naročito je vidljiv na Balkanu, gde se pitanje Kosova i Metohije i dalje posmatra kroz prizmu jednostranih tumačenja međunarodnih dokumenata. Kako komentarišete primenu Rezolucije 1244 i česte povrede njenih odredbi?

Rusija uvek deluje u skladu s Poveljom UN – ali, za razliku od Zapada, ne bira samo ono što joj u datom trenutku odgovara. Kad je reč o Srbiji, Zapad se poziva na pravo Kosova da bude nezavisno, a kad je u pitanju Ukrajina – poziva se na princip teritorijalnog integriteta. To je očigledna kontradikcija. Mi podržavamo suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i nećemo priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Rezolucija 1244 ostaje ključni dokument za rešavanje pitanja Kosova i ukupne stabilnosti regiona. Zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova direktno su prekršile osnovne principe i suštinu te rezolucije. Kad neko pogazi temelj dokumenta, teško je očekivati da će poštovati njegove pojedinačne tačke. A i mislim da ne postoji neka druga rezolucija UN koja je toliko često kršena.

Često se povlače paralele između KiM i Ukrajine. Da li su te dve situacije uopšte uporedive?

Potpuno su različite. Na Kosovu niko nikad nije zabranjivao albanski jezik, dok su u Ukrajini vlasti zabranile upotrebu ruskog jezika i otvoreno diskriminišu stanovništvo koje je istorijski i kulturno vezano za Rusiju. Stanovnici Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja nisu podržali režim u Kijevu koji vlada nakon državnog udara 2014. i iskoristili su svoje demokratsko pravo na referendum i izrazili volju da budu deo Ruske Federacije. Ovo je takođe u skladu sa Poveljom UN.

Bivša britanska premijerka Tereza Mej izjavila je da „Rusiji nije mesto na Balkanu ni u Evropi”. Kako tumačite ovu poruku?

Ne samo Tereza Mej, već i brojni evropski zvaničnici često ponavljaju slične poruke. S druge strane, naš princip je jednostavan: mi gradimo odnose zasnovane na ravnoteži interesa i uzajamnom poštovanju. Tako sarađujemo sa svim partnerima i uvek u okvirima koji su prihvatljivi za obe strane. Sa Srbijom je to posebno izraženo – naši odnosi utemeljeni su na nacionalnim interesima i međusobnom poverenju. Beograd, uprkos pritiscima, dosledno zadržava svoj stav o nepristupanju sankcijama protiv Rusije, što mi izuzetno poštujemo. Naš odnos prema Srbiji ostaje bratski i prijateljski, ali istovremeno uvažavamo njen nacionalni interes, kao i činjenicu da naša saradnja daje konkretne rezultate u energetici, privredi i drugim oblastima.