Деца чине половину откривених жртава

Министарство унутрашњих послова (МУП) је током прошле године открило 23 кривична дела трговине људима и поднело 20 кривичних пријава против 42 особе, од којих је 40 држављана Србије и два страна држављана – Кине и Бугарске, наведено је у другом извештају омбудсмана, националног известиоца у области трговине људима. Од укупног броја идентификованих извршилаца, 30 су мушкарци, а 12 жене. Најзаступљенији облици експлоатације према евиденцији МУП-а били су сексуална експлоатација, принуда на вршење кривичних дела, радна и вишеструка експлоатација.

Кривичним делима трговине људима обухваћеним пријавама МУП-а оштећено је 28 особа, од којих су 24 држављана Србије, два држављанина Кине и један Украјине. МУП је посебно указао на све већу злоупотребу друштвених мрежа од стране извршилаца, а као додатни изазов наводи и све учесталије коришћење лажних личних података од стране претпостављених жртава, што, како напомињу, отежава идентификацију и утврђивање идентитета.

С друге стране, Центар за заштиту жртава трговине људима констатовао је да сексуална експлоатација није више тако доминантна као до 2023. године, када је била апсолутно најзаступљенији облик експлоатације. Али је, указују, у последње две године, њена заступљеност приближна радној експлоатацији и случајевима принуде на просјачење. Центар је, према извештају, формално идентификовао 71 жртву трговине људима, од чега су 55 држављани Србије, а 16 страни држављани. „Већ трећу годину заредом расте број идентификованих жртава радне експлоатације, међу којима су и домаћи и страни држављани. Укупан број пријава центру износио је 184”, наведено је у извештају.

Посебно је забрињавајуће што су, као и у претходном извештајном периоду, половина идентификованих жртава деца. „Проценат деце, међу идентификованим жртвама трговине људима, веома је висок и износи 49 одсто. Деца су најчешће жртве принуде на просјачење, на вршење кривичних дела, сексуалне, радне експлоатације и принудних бракова”, наведено је у извештају.

Посебно су, како је указано, рањива деца без родитељског старања и док су на смештају у установама социјалне заштите, али и она која живе у хранитељским или сродничким породицама. „Шесторо идентификоване деце је било на смештају док су експлоатисана (сама експлоатација се одвијала ван установа), а двоје деце је било на смештају пре експлоатације”, прецизирано је у извештају.

У ризику да постану жртве принуде на вршење кривичних дела су већином деца са проблемима у понашању. У току 2024. године, центар је идентификовао петоро деце која су експлоатисана на овај начин и реч је о дечацима који су и раније имали проблеме у понашању што су трафикери користили приликом врбовања.

„Од укупног броја деце која су идентификована, њих пет је било основношколског узраста, а нису похађали школу, а шест је било средњешколског узраста и такође нису били уписани у школу. У 13 случајева, родитељи су били експлоататори или су саучествовали, а у два случаја су деца експлоатисана заједно са својим родитељима”, указано је у извештају.

Најмлађи из ромске популације се најчешће искоришћавају за просјачење. Такође, у овом делу популације много су чешћи принудни бракови, који, такође, повећавају ризик од трговине људима. Девојчице које бивају продате ради брака често у таквој заједници буду вишеструко злостављане.

„У току прошле године, центар је идентификовао четири девојчице које су експлоатисане у оквиру принудног брака и то све четири сексуално, а две и сексуално и радно”, наведено је у извештају.

У току прошле године идентификована су два детета страни држављани који су били жртве трговине људима – једно је мушког пола старости 10 година, које је експлоатисано ради учествовања у ратним сукобима и једно женског пола, принудом на брак.

Током извештајног периода, центар је идентификовао шесторо деце која су експлоатисана док су била на смештају у установи социјалне заштите (експлоатација се није одвијала у самој установи), што је дупло више него у претходној години.

Центар за заштиту трговине људима је нагласио да има велики број одбијених захтева за смештај деце жртава у установе и хранитељске породице. „У претходне две године, за седморо њих су одбијени у више од десет домова и центара за породични смештај. Нарочито је изазовно обезбедити смештај за децу са менталним тешкоћама, пошто установе социјалне заштите не могу да им обезбеде неопходан интензитет подршке, јер је однос броја запослених и корисника неодговарајући, а васпитачи и стручни радници су преоптерећени и деца често својевољно и без договора са запосленима напуштају установе на по неколико дана или неколико недеља, које проводе без надзора. У овим периодима су нарочито угрожена”, указује центар у извештају.

Како напомињу, центар настоји и да ради на превенцији трговине децом која се налазе на смештају у установама социјалне заштите. Најинтензивнију сарадњу имају са домовима Дечије село „Др Милорад Павловић”, Споменак и Заводом за васпитање деце и омладине Београд.

Сексуално искоришћавање у салону за масажу у Бору

Полицијска управа у Бору је први пут прошле године евидентирала кривично дело трговине људима. На основу спроведених истражних радњи и прикупљених доказа, поднета је једна кривична пријава Вишем јавном тужилаштву у Зајечару. Идентификован је један учинилац, мушкарац, држављанин Народне Републике Кине, старости 50 година, који је сексуално експлоатисао две жене, старости 34 и 40 година, у оквиру легално регистрованог објекта који је формално нудио услуге масаже. „Овакав модус операнди представља новину у раду ПУ Бор, будући да се прикривени облици експлоатације у легалним делатностима нису раније бележили на територији ове полицијске управе”, наведено је извештају обудсмана.

Радна експлоатација други најзаступљенији облик у случајевима трговине људима

Када је реч о радној експлоатацији, најзначајнији инспекцијски надзори обављени су у вези са радним ангажовањем страних држављана из Индије, Пакистана, Азербејџана и Нигерије. У случају „STP Agro д. о. о. Обровац”, инспекцијом је утврђено да је послодавац довео већи број индијских држављана преко агенције из Индије, а затим их без законске основе уступио другом привредном друштву, „Danke д. о. о. Селенча”. Уочени су бројни прекршаји у области рада и безбедности на раду, али нису утврђени елементи трговине људима. Слично је поступање инспекције у случају „Tibeliks д. о. о. Нови Сад”, где су 43 држављанке Пакистана ангажоване без пријаве на портал Пореске управе, без процене ризика, одређених мера контроле и лица задуженог за безбедност и здравље на раду. И поред наведених пропуста, и у овом случају нису препознати индикатори трговине људима, али је обавештен МУП ради даље провере. У случају радног ангажовања држављана Азербејџана у Сокобањи, који нису били затечени на терену, инспекција је предмет проследила месно надлежној јединици у Београду, која је утврдила да су они радили без уговора, пријаве и радних дозвола.

„Евиденција Центра за заштиту жртава показује да прошлој години Инспекторат за рад није доставио ниједну пријаву о сумњи на трговину људима. Истовремено, радна експлоатација се у евиденцијама центра налази као други најзаступљенији облик експлоатације у случајевима трговине људима. Ови подаци јасно указују на недостатак ефикасне и доследне примене индикатора у поступању инспекције рада, као и на недовољну унутрашњу процедуру за идентификацију и пријављивање случајева сумње на трговину људима”, напоменуто је у извештају омбудсмана.

Жртве врбују понудама за посао и брак

Трафикери су врбовали жртве на различите начине, а најчешће понудама за посао, представљајући се да су им пријатељи, удварањем и понудама за брак, наведено је у извештају заштитника грађана у области трговине људима. Понуде за посао се најчешће користе као начин врбовања за радну експлоатацију – у 62 одсто случаја. Овакве понуде користиле су се и за врбовање у сврху сексуалне експлоатације (25 процената случајева). Лажно пријатељство и удварање су најчешћи начини врбовања за сексуалну експлоатацију, у 40 одсто, односно 27 процената случајева. Као често средство за врбовање жртава, појављују се и позајмице, које се зеленашким методама нагло увећавају без основа и мимо првобитног договора. Овако је врбовано 37 одсто жртава принуда на кривична дела и 22 процента жртава сексуалне експлоатације.

„Експлоататори су децу најчешће врбовали правећи се да су им пријатељи и eмотивним манипулацијама, а одрасле понудама за посао. Злоупотреба различитих интернет платформи и друштвених мрежа често се користи како за врбовање, тако и за експлоатацију жртава. Трафикери врбују жртве путем лажних огласа за посао или удварајући им се преко различитих средстава за онлајн комуникацију”, указано је у извештају. Касније, најчешће у случајевима сексуалне експлоатације, осумњичени користе друштвене мреже, али и веб-сајтове за оглашавање. „Ови алати се све чешће користе, па су тако у 2022. години уочени у 25 одсто случајева, у току 2023. у 39 процената, а прошле године у 49 одсто. У великом проценту користе се и приликом врбовања за радну експлоатацију, као и принудни брак”, закључено је у извештају.