Интригантна „Уна” на звездарски начин

Представа „Уна”, рађена по мотивима романа Моме Капора, у адаптацији Стевана Копривице и режији Дејана Пројковског, биће изведена вечерас од 19.30 сати на сцени „Данило Бата Стојковић” Звездара театра у Београду. У питању је прва премијера у актуелној 41. сезони ове куће уметности. Дело „Уна” заправо је савремено читање Капоровог класика, у којем се преплићу теме љубави, слободе и моралних дилема. „Уна” ће уједно бити 95. премијерна представа овог театра посвећеног домаћем драмском тексту.

Прича прати судбине четири лика кроз причу о љубави, политици и слободи. Идеја о раду на овој представи, по речима Душана Ковачевићa, директорa Звездара театра, настала је пре две године, када је Копривица предложио адаптацију Капоровог тиражног романа, односно да се напише ново виђење приче о необичном односу између студенткиње и њеног професора.

– Публика ће помислити да смо ми то наручили и да је комад писан у складу са овим што се данас догађа: прича о студентима и професорима. А написан је на основу књиге из осамдесетих година прошлог века, што значи да се неки односи и неке политичке приче не мењају, да су то константе, да су биле и да ће бити – каже Ковачевић, док редитељ Дејан Пројковски, који први пут режира у Звездара театру, наглашава да су у овој причи поцртане све важне теме које су део људског живота, уз коментар:

– Увек сам се питао када покушавамо да неке ствари дефинишемо, кад кажемо љубав или срећа, да ли проналазимо, да ли уопште тражимо, прави смисао иза тих речи? Понекад их превише лако изговарамо. Драма „Уна” отвара врло битна људска питања, а у нашем животу, како време пролази, мењају се одговори на њих.

Глумцу Николи Ристановском поверен је лик професора социологије медија Мишела Бабића. Он сматра да је „Уна” део нашег колективног сећања, наравно из различитих углова.

– Када човек почне дубље да копа по односима и контексту у Капоровом роману, схвати да је то пуно вертикалније него што смо мислили. Онда се то отвара као егзистенцијална прича између четворо људи у контексту који је заправо непроменљив. Мењају се системи, времена, али човек остаје исти: слаб, зачуђен питањем о својој пролазности. Остаје корумпиран, тужан, весео, неодговоран... Све то заједно – тврди Ристановски, док млада глумица Магдалена Мијатовић, која је комплексну улогу студенткиње Уне Војводић добила на кастингу, тврди да јој је истрајавајући на слојевима које њена јунакиња носи била важна тема слободе.

– Да ли је тражимо унутар себе или неким спољним факторима и ако је тражимо споља, да ли нам је икада доста те слободе? Занима ме где тражимо слободу: у себи или споља. Актуелност романа ме је мотивисала и захвална сам на прилици да тумачим Уну, јер су теме романа и данас дубоко савремене – каже Магдалена Мијатовић.

Професорову супругу Олгу Бабић тумачи Сена Ђоровић, а проректора Дукића Марко Гверо. Костимографкиња је Ивана Ристић, сценограф Валентин Светозарев, аутор музике Горан Трајкоски.