Необична и јединствена

Тешко ми је да се носим са тим. Не видим то баш тако. Живим са собом и тешко да сам икона. Устанем ујутру и опет сам то ја. Само још једна особа која каже: „О Боже, боље да нахраним пса.” Наведене речи само су део једне од бројних забележених изјава духовите и искрене Дајане Китон, добро нам познате америчке глумице, која је изненада преминула прекјуче у 80. гидини.

Вест је у први мах у суботу увече објавио магазин „People”, позивајући се на изјаву портпарола породице, без навођења превише детаља осим да је преминула у Калифорнији, а да су чланови њене породице замолили за приватност. Нешто касније појавила се и хитна објава Си-Ен-Ена на мрежи „Икс”, којом се потврђује смрт америчке оскаровке, која је названа „необичном и јединственом”, а у објави је додато и то да је била позвана дугогодишња продуценткиња Дори Рат, која је потврдила њену смрт. Узрок смрти није објављен, није познато ни да ли је од нечега боловала мада се у медијима појавила информација да у јавности није виђана последњих месеци. 

Портпарол ватрогасне службе Лос Анђелеса рекао је за Си-Ен-Ен да су болничари реаговали на позив за медицинску помоћ на адреси Китонове рано ујутру у суботу и превезли једну особу у болницу. Како је наведено, полиција Лос Анђелеса је одбила да коментарише дешавања, а у време објављивања извештаја није било доступног званичног записа о смрти.

На вест о смрти реаговали су изјавама саучешћа Мерил Стрип, Роберт де Ниро, Леонардо Дикаприо, Виола Дејвис, Мајкл Даглас, Бен Стилер и друге њене колеге из света филма и позоришта.

Глумица, која је иза себе оставила велико богатство, освојила је Оскара 1977. године за улогу у филму „Ени Хол” и утицала је, оцењује поменута америчка ТВ мрежа, на редефинисање модерне романтичне главне улоге у филмским остварењима. Била је широко позната и по улози Кеј Адамс у трилогији „Кум”, где је глумила супругу Мајкла Корлеонеа уз Ал Пачина. Та улога, истакнуто је, упарена са њеним ролама у филмовима „Невестин отац”, „Црвени”, „Клуб првих жена”, „Клуб задовољних жена” „Марвинова соба”, „Беби бум“, „Само не ти” и других, као и сарадња са Вуди Аленом, учврстили су њену каријеру дугу пет деценија. Као једну од инспирација наводила је и Кетрин Хепберн, којој се дивила због тумачења улога снажних и независних жена.

Слично лику у „Ени Хол” фотографисање јој је било дугогодишњи хоби, што је интересовање које је „покупила” од мајке, а крајем седамдесетих током путовања почела је ту своју разбибригу озбиљније да схвата, па је 1980. њена колекција фотографија хотелских ентеријера, објављена у облику књиге „Reservations”. Поред глуме, постала је модна икона позната по ношењу мушких одела, кравата, шешира широког обода и неструктурираних слојева одеће на екрану и ван њега, ексцентричног стила који је утицао на многе генерације.

Како наводе агенције, рођена је у Лос Анђелесу 1946. године као Дајана Хол и била је најстарија од четворо деце. Њен отац је био грађевински инжењер, док је мајка била домаћица. Веровала је да је њена мајка сањала о нечем већем. „Тајно у дубини душе вероватно је желела да буде нека врста забављачице”, рекла је глумица у једном разговору за часопис „People” и додала: „Певала је. Свирала је клавир. Била је прелепа. Била је моја подршка.”

Китонова је наступала у представама у средњој школи, бавила се драмом и глумом у школама и на колеџима које је похађала, преселила се и у Њујорк како би покушала да се пробије у позоришту. Узела је девојачко презиме своје мајке Китон за своје професионално име.

Године 1968. добила је улогу замене за Шилу у бродвејској представи „Коса”. У интервјуу такође за „People” признала је да се током тог периода борила са булимијом. Глумила је потом у Аленовој бродвејској представи „Свирај поново, Сем” и за ту улогу добила номинацију за награду „Тони” 1971. Њен филмски деби био је у филму „Љубавници и други странци” из 1970, али је њен велики тренутак дошао када ју је Френсис Форд Копола ангажовао за улогу девојке Мајкла Корлеонеа у филму „Кум” из 1972. године, првом из трилогије.  

„Мислим да је то најљубазнија ствар коју је неко урадио за мене. То што сам добила улогу у филму ’Кум’, а нисам чак ни прочитала сценарио. Нисам знала ништа. Само сам отишла на аудицију. А онда сам морала да прочитам књигу”, рекла је у једном разговору.

Како наводе страни медији, наставила је да сарађује са Аленом, појављујући се у филмској верзији филма „Свирај то поново, Сем” и још неколицини остварења да би до кулминације дошло 1977. и већ у тексту споменутог филма „Ени Хол”. Јавност и медији су спекулисали да је филм заснован на њеној емотивној вези са Аленом, са којим се сарадња наставила и након снимања филма, а остало је забележено да је део тог компликованог односа била и њена подршка њему након што га је његова пасторка Дилан Фароу оптужила за сексуално злостављање.

Први пут је сарађивала са сценаристкињом и продуценткињом Ненси Мајерс у филму „Беби бум” из 1987. године, а затим и у филмовима „Невестин отац”, „Невестин отац 2” и „Само не ти”, који је Китоновој донео још једну номинацију за Оскара.

Играла је и у више серија, а 2021. године глумила је у музичком споту Џастина Бибера „Дух”. 

Упркос свим успесима, Китонова је несигурност често мучила и ретко је гледала своје филмове. „Једноставно ми се не свиђа како изгледам и звучим”, биле су њене речи. Осврћући се на своју каријеру, глумица је у једном интервјуу рекла следеће: „Не знам ништа и нисам ништа научила. Старење ме није учинило мудријом. Без глуме бих била неприлагођена.”

Иако је током живота романтично била повезивана, поред Алена, и са Ал Пачином и Вореном Битијем, никада није удавала и како каже, једина је у њеној генерацији глумица која је целог живота била сама. „Заиста сам срећна што се нисам удала. Ја сам чудакиња. Сећам се да ми је у средњој школи пришао један момак и рекао: ’Једног дана ћеш бити добра жена.’ А ја сам помислила: ’Не желим да будем жена. Не’”, рекла је једном приликом за „People”.

Имала је двоје деце, ћерку Декстер и сина Дјука, њу је усвојила 1996, а њега четири године касније. Бринула је годинама и о мајци која је боловала од Алцхајмера до њене смрти 2009. и о брату који је преминуо 2021, након дугогодишње борбе са душевном болешћу.