Зима није добродошла у „Врт добре наде”

Криза због нестанка гаса угрозила је минулих дана и Зоолошки врт. Температура у кућицама тропских врста, објашњава Вук Бојовић, директор Врта, не сме пасти испод 27. поделка, иначе би осетљивије животиње, као што су рептили, престале да једу, добиле би упалу плућа и угинуле. Како су радијатори у „Врту добре наде” претходних дана били млаки, станишта многих животиња морала су да буду догревана калориферима.

– Пре двадесетак година смо се грејали малтене као у неолиту. Куповали смо буриће и од њих правили пећи бубњаре. У кућицама за жирафе и слонове постављали смо старе пећи које су радиле на уље и нафту, што је непријатно мирисало, али смо макар знали да ће животињама бити топло уместо да страхујемо хоће ли бити гаса, мазута и струје, за коју месечно плаћамо 700.000 динара. Могу да замислим колико ће да кошта догревање калориферима, али битно је само да струје не нестане – објаснио је Бојовић.

(/slika2)Он је већ био принуђен да посматра шта се дешава са животињама осетљивим на нагли пад температуре када остану без грејања. До пре неколико година улаз у управну зграду зоо-врта красила је стаклена кућица сејшелских корњача, која је непрестано догревана, јер су велике шансе да ове животиње већ на 20 степени добију упалу плућа. Усред зиме несавесни грађевинци су пресекли електрокаблове који струјом снабдевају врт и џиновске корњаче су угинуле.

Осим малишана у беби-врту, најугроженији су рептили, али и мајмуни, који су на хладноћу осетљиви попут човека. Бојовић страхује да ће, ако електромрежа буде преоптерећена па нестане струје, бити уништена и јаја игуане, ноја и змија, смештена у инкубаторима.

У „Врту добре наде” има и добрих вести. Стигао је нови станар, ретки жуточели амазонац по имену Жика. Суграђанин Александар Обрадовић, који се осам година старао о драгоценој птици, више није могао о њему да брине, па се досетио да је зоо-врт најбољи нови дом за Жику. Тешко му је било да се одвоји од љубимца и овај растанак је поредио са испраћајем сина на факултет у другу државу.

– Објаснио сам Вуку да је Жика навикао да га купамо једанпут недељно и да не треба да се брине да ће се опирати. Довољно је само да му се одшкрину врата кавеза јер он је научио да сам оде до каде, уђе у њу, сачека туширање и затим се врати у жичану кућицу – објаснио је Обрадовић.

(/slika3)Осим Жике, Бојовић најављује да ће ускоро добити и белог тигра, ретко биће које није албино већ чудо природе. Швајцарци су га понудили Београдском зоо-врту у замену за једног од белих лавића. Откако су они рођени, Бојовића колеге из света опседају предлозима да размене ретке беле животиње. Како се у београдској колекцији већ налази мноштво белопутих лепотана, попут нимфи, голубова, снежних гавранова и паунова, питона, бизона, јежева, лама, медведа, јелена лопатара, снежних јарчева и арктичких вукова, Бојовићу је синула идеја да за бели град направи бели врт, односно животињско станиште у којем ће се скрасити ретке беле врсте. Да је замисао добра потврђује и интересовање које је међу групом странаца побудио симпатични бели кенгур. Гостима који су стигли издалека било је тешко да се одвоје од његовог кавеза, смештеног близу улаза у калемегданско станиште. Уместо да продуже обилазак врта, они нису престајали да сликају кенгура.

Бојовић најављује да ће ускоро бити још принова у врту јер очекује да на свет дођу младунци неколико врста папагаја и медведа. Новорођени кенгурчић се још скрива у маминој торби, па ће посетиоци морати мало да сачекају како би уживали у дружењу са њима.

Д. Јокић
В. Вукасовић