Елитизам није добра реч

ИНТЕРВЈУ
Вечерашњи концерт Београдске филхармоније на Коларцу је као шарени музички тепих. Оркестром ће дириговати амерички маестро Питер Ленард, који је наступао и са Њујоршком филхармонијом. На програму су савремена дела Концерт за квартет саксофона и оркестар Филипа Гласа и "Орбите" Александре Вребалов, али и Сибелијусова Друга симфонија. Глас је своје необично дело компоновао за такође необични Рашер саксофон квартет, који је свирао и у Карнеги холу, Линколн центру, париској Бастиљи... Нама је посебно занимљива Александра Вребалов чију музику први пут свира оркестар Београдске филхармоније и која се први пут може чути на Коларцу.

У свом родном граду – Новом Саду – Александра Вребалов је завршила Музичку академију, а даље се школовала и усавршавала у Београду, Сан Франциску, Прагу, Милану и у Мичигену, где је постала доктор музичких уметности. Њена адреса данас је у Њујорку, где је и предавач на Сити универзитету.

На неки начин бићете "предавач" и вечерас, али својој публици уочи концерта. Можете ли нам то објаснити?

Ко дође на Коларац пола сата раније (19.30) биће у прилици да чује понешто о моме делу "Орбите" и музичком делу уопште. Могућа су и постављања питања, оно што се данас у свету и те како практикује, да се музика боље објасни, слушаоци анимирају и едукују. Драго ми је да се овај начин допао и људима у Београдској филхармонији.

А шта ће пропустити онај ко на Коларац не дође, или дође у последњи час?

Можда неће сазнати да су "Орбите" дело које се у првом реду бави процесом трансформације. Тај материјал, на почетку груб, индустријски, неисполиран, врти се као на некој спирали, прелази са нивоа на ниво, сваки следећи све је чистији и испрофилисанији. Тако сам покушала да покажем како наш однос према нечему зависи од наше могућности да мењамо позицију у односу на то нешто и да га сагледамо са различитих страна. И груба ствар може изгледати суптилно ако је видимо са правога места. Друго, рећи ћу им и нешто о својим плановима: у фебруару је премијера мога новог дела, извешће га, у Карнеги холу, познати гудачки квартет Кронос са којим сам већ сарађивала. Осврнућу се и на прошле дане, где је и моја "Удовичина метла", представа коју је три године изводила трупа Фестивал балет.

Значајне личности у балетској компанији из Провиденса, града нашој публици познатог из истоимене популарне америчке серије, јесу и некадашњи београдски играчи: уметнички директор је Михаило Ђурић, а педагог Милица Бијелић. Да ли ћете поново са њима сарађивати?

Договор о томе постоји. Идеја је да напишем балетску музику и да се инспиришем неким од класичних дела руске литературе. Премда и "домаће", америчке класике имамо у виду. Чекају се средстава, прави тренутак за такав пројекат.

Ви спадате у уметнике који се залажу за што већу децентрализацију у култури...

На Западу елитизам више није позитивна реч. Уметност мора бити свугде и за свакога. Ми овде још увек као да све гурамо у престоници. У Америци су добре комуникације, Интернет је нека врста и берзе уметности. Мисионарски звучи ово што говорим, али и највећи уметници треба да су што чешће са народом. Због музике. Па, Јо Јо Ма је у стању да дође у основну школу да би научио децу шта је то виолончело.

Какви су ваши утисци о оркестру који вечерас први пут изводи музику Александре Вребалов?

Молим вас да баш то не пропустимо. Управо излазим са пробе оркестра који желим да похвалим. Врло су фокусирани, пуни позитивне енергије. Као група јако добро функционишу. Рецимо, док их слушам диригент ме пита о евентуалним променама и све што кажем они то ураде на најбољи начин. Изузетни су.

Какви су други ваши музички контакти са Србијом?

"Орбите" су своју светску премијеру имали пре две године у Новом Саду, у извођењу Војвођанских симфоничара. Једно моје дело биће и на долазећој Трибини композитора. У августу сам, рецимо, организовала у Сомбору радионицу за студенте композиције, наше и иностране. То је реализовала наша шесточлана композиторска група из Њујорка "Саут Оксфорд сикс". Зовемо се по имену улице у Бруклину у којој смо се срели. Сви смо активни на њујоршкој музичкој сцени, а и наредне године окупићемо се у лепом граду Сомбору.

И после свега: шта би за Вас био један успешан уметнички живот?