Српски народ у Црној Гори не тражи освету, већ помирење

Након 30 година подела, поларизације и – бићу слободан да кажем – отвореног распиривања нетрпељивости од стране бившег режима, циљ помирења који сам поставио након избора 2023. године није био нимало једноставан, али сматрам да је Црна Гора кренула у правом смеру – каже у разговору за „Политику” Андрија Мандић, председник Скупштине Црне Горе. Како истиче, нарочито му је драго што су и колеге из парламентарне већине увиделе да је идеја помирења темељ будућности и један од кључних фактора стабилности, која нам је сада неопходна више него икада пре.

„Посебно сам поносан што смо формирањем парламентарне већине 2023. године успели да ујединимо Црну Гору око кључног спољнополитичког циља као што је чланство у Европској унији, јер је то пут ка бољем животном стандарду и једнаким могућностима за све заједнице у Црној Гори. Такође се трудимо да наш пример буде подстрек и за друге земље Балкана, где посебно истичем Србију, која је данас економски и индустријски лидер у региону. Лично бих највише волео да све државе западног Балкана истовремено приступе Европској унији, јер је то спољнополитички циљ сваке од ових земаља, али како је Црна Гора у прилици да то може да учини прва, очекујем солидарност наших сународника и да нас подрже на том путу.”

Говорите о помирењу међу народима у Црној Гори, иако видимо да и ових дана разне групе потенцирају теме које отварају старе и стварају нове ране. Како помирење изгледа из угла српског народа у Црној Гори и који су кључни изазови?

Сувереност Црне Горе заједнички држе Срби, Црногорци, Бошњаци, Албанци и Хрвати. Наша држава је незамислива без подршке свих ових народа. Српски народ у Црној Гори је готово три деценије трпео дискриминацију и репресију, чији је идејни творац Мило Ђукановић. Дуго смо се борили и то не за било какав привилегован статус, што злонамерни људи често лажно пласирају кроз разноразне медије, већ за елементарна људска права и статус који нам припада, као народу који чини трећину Црне Горе.

Подсетио бих да идеја помирења, која је темељ данашње Црне Горе, није настала 2023. године. За ту идеју сам се залагао заједно са колегама из некадашњег Демократског фронта, залагао сам се и као председник некадашње Српске народне странке, а и раније.

Нажалост, као што се да закључити из преписки које ових дана објављују медији, управо они који су сејали мржњу и нетрпељивост преко њима блиских медија креирали су кампању која је покушала да нас представи као реметилачки фактор у Црној Гори. Српски народ у Црној Гори је истрпео сву неправду коју је креирао бивши режим и опстао је. Данас смо као народ јединственији него икада, али не желим да било ко ову поруку погрешно схвати. За разлику од ДПС-а који је владао 30 година, ми не тражимо никакву освету, нити ћемо било коме бити господари. Ми само желимо да будемо равноправни са другим народима у Црној Гори. Ово је време компромиса и, као што то често помињем, драго ми је да се уместо ултиматума и поларизације данас бројна питања решавају народном мудрошћу – ’боље мршава нагодба, него дебела парница’, а још давно сам рекао да је будућност Црне Горе најбоље дефинисана у максими ’сва права свима’. Наравно, желим да нагласим да ће се о кључним друштвеним питањима, као што је питање статуса већинског српског језика, водити најшири могући дијалог и уверен сам да ће се у адекватном моменту то питање решити на понос српског народа и уз подршку свих других народа у Црној Гори. Веома је важно да смо успели да решимо и питање части и достојанства Српске православне цркве и да је кроз темељни уговор који је закључен између СПЦ и државе Црне Горе у потпуности загарантована позиција коју заслужује и која историјски припада нашој цркви.

Читав регион ових дана прати процес против некадашњих челних људи у црногорској влади и безбедносном сектору. Како коментаришете тај процес и да ли је ово доказ да више нема недодирљивих?

Само се потврђује оно о чему смо ми причали све време док смо водили снажну опозициону борбу. Данас на видело излази дубина спрегнутости бившег режима са криминалним структурама. Саму садржину преписки не бих коментарисао, јер она сама најбоље говори о тим људима. Важно је да данас имамо конкретне доказе да су криминалне структуре које су контаминирале безбедносни сектор писале ратнохушкачке и фашистичке поруке по градовима са различитом етничком структуром, не би ли сејале мржњу и стварале нове поделе. Доказује се да је једини интерес бившег режима било очување власти по сваку цену и да у тој замисли нису бирали средства. Такође је важно што данас на видело излази какав је њихов истински став према европским интеграцијама, те да су готово све време фингирали напредак ка том спољнополитичком циљу, вешто маскирајући своја непочинства испод мантре о европској будућности. За разлику од њих, ми данас идемо незаустављиво напред и уверени смо да ћемо бити 28. чланица Европске уније до 2028. године.

За остваривање циља какав је чланство у Европској унији неопходна је изузетно добра сарадња између владе и скупштине. У том контексту, како оцењујете сарадњу са премијером Милојком Спајићем и у чему видите кључ снаге вашег партнерства?

Имам изузетно добар однос са премијером Спајићем. Његова прагматичност, разумевање економије и финансија, као и посвећеност помирењу и једнакости свих заједница у Црној Гори, темељ су нашег снажног партнерства. Често у разговору са страним званичницима кажем да наша земља има савршен спој младости и искуства. Као посланик са највећим стажом у парламенту, сматрам да веома добро разумем потребе законодавне власти и њених представника, док је премијер Спајић млад и енергичан човек који изузетно вешто управља Владом Црне Горе. Захваљујући доброј сарадњи унутар парламентарне већине, плате и пензије су на рекордном нивоу у историји наше земље и настављају да расту. Једина смо земља у региону и шире која није повећала цену електричне енергије и имамо идеје како да до 2027. године можда чак и смањимо цену струје, што би значајно побољшало животни стандард и веома добро утицало на заустављање инфлације. Свакако, пред нама је још много посла како бисмо разградили заостале делове криминализоване државе коју је успоставио Мило Ђукановић, а чије штетне последице трпимо сви. Најснажнији остаци те криминалне државе остали су у правосуђу и безбедносном сектору и управо ту имамо посебну обавезу да спроведемо реформе. Борба против организованог криминала и корупције, као и реформа правосуђа, морају се наставити одлучно и доследно.

Не постоји добронамеран човек у Црној Гори који би желео да се врати Ђукановићев режим. Партнерство Спајића и мене, као и сарадња са свим другим члановима парламентарне већине, односно спој младости и искуства, Црну Гору ће врло брзо довести у Европску унију и учинити је бољим местом за живот свих грађана, без обзира на то којем народу припадају, којим језиком говоре или коју веру исповедају.

Црна Гора може да послужи као пример земље у којој Срби, Црногорци, Албанци, Бошњаци, Хрвати и све друге заједнице живе у миру, деле државне терете и заједнички управљају нашом земљом. Помирење је једини пут ка заједничком напретку и желимо да ту поруку пошаљемо и другим земљама у региону, јер као што сви видимо, наша територија се празни, школе по нашим селима се затварају, све је мање људи како у нашој земљи, тако и у региону, а и није никакав посебан закључак који су наши претходници још пре нас осмислили – да ће земљу без људи населити људи без земље, о чему најбоље говори насељавање Европе имигрантима који су остали без своје земље и своју будућност желе да граде на овим просторима. Зато се снажно залажем да направимо такав квалитет живота да се и они људи који су напустили Црну Гору, Србију или било коју другу државу из региона врате у своју постојбину и градећи овде своју властиту будућност очувају велико наслеђе које су нам оставили наши преци.

Критичари кажу да је ваш политички заокрет ка Европи изненадио многе. Да ли је он ствар прагматизма или дубоког уверења?

Иако сам на ово питање делимично одговорио и у неком од претходних, поновићу да смо странка на чијем сам челу и ја водили једну доследну политику очувања српског народа у Црној Гори и борбе за његов положај. Та политика је неодвојива од визије помирене Црне Горе, а она се даље наслања на идеју интеграције наше земље у породицу развијених европских земаља. Увек смо били за европске интеграције и чланство у заједници европских држава, снажно смо се супротстављали комунистичким тековинама и од обнављања вишестраначког система желели да имамо друштво слободних, срећних и богатих људи. Били смо против злоупотребе европског питања као средства подела, којим је Ђукановић ширио мржњу међу заједницама и одржавао се на власти. Видите како они којима су до јуче била пуна уста ЕУ – док су, наравно, радили све да Црна Гора никада не постане њена чланица – данас показују своје право лице и редом нападају европске званичнике. Садашња власт, која представља готово све народе у Црној Гори, уједињена је око заједничког државног циља да постанемо 28. чланица ЕУ до 2028. године.

Како коментаришете однос између Црне Горе и Србије у контексту европских интеграција – да ли две земље могу ићи тим путем заједно?

Као што сам рекао на почетку, највише бих волео да заједнички уђемо у ЕУ и то не само наше две државе него све државе југоисточне Европе. Црна Гора и Србија су две старе европске државе које не само својом географијом него и прихватањем демократских стандарда желе да буду део Европске уније и на својим територијама успоставе највише европске стандарде. Црна Гора историјски нема ближе земље од Србије. Верујте ми када кажем да и други народи у Црној Гори ту чињеницу знају и прихватају. Наше земље се налазе у Европи и верујем да је наша судбина и најбоља економска визија за будуће генерације – да будемо заједно у Европској унији. Ако су Француска и Немачка, које су стотину година ратовале, уклониле границу која их је раздвајала и њихови грађани данас живе у Европској унији, не видим разлога да то ми не урадимо на југоистоку Европе и отворимо се шире и на истоку према нашим комшијама Грцима и на западу према нашим комшијама Италијанима и Французима и нашој младој генерацији отворимо перспективу коју, нажалост, генерација која је претходила мојој није створила за нас. Сигуран сам да би, као будући грађани Европске уније, Срби из Црне Горе највише волели да виде своје сународнике из Србије и Републике Српске у тој заједници, на исти начин на који би Албанци из наше земље желели да виде Албанију у ЕУ. Верујем да смо управо у Црној Гори пронашли ту копчу која може покренути цео регион и волели бисмо да добијемо прилику да то покажемо својим сународницима.