Шта се догодило 1971.
Постоје године које неприметно пролазе кроз историју, али и оне које заувек раздвоје оно што је било од онога што ће бити. Година 1971. била је управо таква – тренутак када је започело ново доба у економији, технологији, политици и култури. Многи историчари, економисти и филозофи тврде да је тада, пре 55 година, готово неприметно, почео да се ствара савремени свет какав данас познајемо.
Од 1971. године човечанство више никада није имало „паузу“: информације, новац и моћ почели су да се крећу брже него икада.
Када се данас осврнемо на почетак седамдесетих, видимо да 1971. није била само једна од година у низу, већ преломна тачка – тренутак када су економски, технолошки и друштвени процеси почели да се преплићу и убрзавају до границе препознатљивости.
Оно што се тада чинило као скуп изолованих догађаја, заправо су биле детонације које су покренуле ланац реакција у читавој цивилизацији.
Крај златног доба и рођење неолибералне ере
Најважнији догађај 1971. догодио се 15. августа, када је председник Ричард Никсон објавио да Сједињене Државе више неће мењати долар за злато. Тиме је срушен Bretton Woods систем – међународни финансијски поредак успостављен после Другог светског рата, који је деценијама гарантовао стабилност светске економије.
До тада је долар био „као злато“ – свака држава је могла да га замени у америчкој ризници по фиксној цени од 35 долара за унцу злата.
Када је Никсон „привремено суспендовао“ ту конвертибилност, што је у пракси значило крај златног стандарда, свет је ушао у еру валута без покрића у злату.
Капитал се тада ослободио граница: улагања, валуте, тржишта и радна снага почели су да се крећу слободно. Тако је настао глобализовани свет – фабрика у Кини, берза у Њујорку, инвеститор у Лондону и потрошач у Београду постали су део једног истог система.
Седамдесетих и осамдесетих, банке и државе су почеле да „штампају будућност“, трошећи новац који још није зарађен. Тако су рођене економске кризе, балони и рецесије које се циклично понављају до данас – од кризе 2008. до инфлације после пандемије.
Све је повезано са оним Никсоновим августом 1971, када је свет одлучио да више верује у вредност папира и дигиталних бројки него у племенити метал из земље.
Рађање дигиталног света
Исте године, у Калифорнији, у једној скромној лабораторији фирме Интел, инжењери Тед Хоф и Федерико Фагин завршили су Интел 4004, први комерцијални микропроцесор на свету.
Тај малени чип, величине нокта, могао је да изведе све основне рачунске операције које је до тада радила читава соба машина. Био је то тренутак када је компјутер постао личан. У следећих неколико деценија, микропроцесор је постао срце сваке машине – од кућног рачунара, преко мобилног телефона, до сателита.
Данашњи свет у коме информације путују тренутно, у коме се тржишта мењају у секунди, а емоције шире вирално, родио се 1971. Тиме је започела друга индустријска револуција, не више заснована на челику и парним машинама, већ на силицијуму и информацијама.
Од тог тренутка почиње дигитална револуција: електронске комуникације, интернет, мобилни телефони, вештачка интелигенција...
Док је Интел радио на микропроцесору, у калифорнијским универзитетским лабораторијама развијала се мрежа ARPANET – претходник интернета.
У октобру 1971. послата је прва електронска порука између два рачунара удаљена више стотина километара. Истог месеца, Реј Томлинсон је послао и први имејл у историји, користећи симбол @ који и данас означава електронску пошту.
Свет још није знао, али управо тада су постављени темељи друштва у којем ће информације, а не индустрија, постати главни извор моћи.
Гринпис
После великих утопија шездесетих – мира, љубави, једнакости – дошла је ера „уради сам“.
Економија без граница и технологија без физичких ограничења подстакле су култ личног избора, каријере, самопромоције и приватне слободе.
То је касније довело до појаве коју данас зовемо „ја-друштво“ (Me Generation), а затим и до епохе друштвених мрежа, где је свако постао сопствени медиј.
Свет из 1971. изњедрио је и новог човека – глобалног, повезаног, али и усамљеног, који носи све информације у џепу, али често нема с ким да их подели ван екрана.
Седамдесете су изродиле и еколошку свест. Те 1971. године је основан Greenpeace, а идеја да човек више није господар природе добијала је на замаху и прерасла у глобални покрет – од Кијота до Париза. Људи су први пут озбиљно почели да размишљају о загађењу, климатским променама и потрошњи природних ресурса планете.
Био је то почетак модерне еколошке политике, али и шире промене свести – преласка са колективних идеала ка индивидуалној одговорности и глобалним темама, како пише Донатела Медоус у тексту „Грађанин света” (The Global Citizen).
Кина на светској сцени
На геополитичкој мапи, свет се, такође, мењао. Године 1971. Велика Британија је коначно признала крај своје империјалне моћи и повукла се са Источног Средоземља и из Азије. Затворила је своје војне базе у региону познатом као „Источно Средоземље“ и Персијски залив. Најзначајнији тренутак био је повлачење из тзв. „британских протектората“ — Бахреина, Катара и Уједињених Арапских Емирата, чиме је окончана вишедеценијска британска војна и политичка присутност у том делу света.
Исте године Кина је примљена у Уједињене нације, заменивши Тајван, што је био догађај који је симболично означио улазак Кине на светску сцену. Земља која је до тада била блиски савезник СССР-а, почиње да се отвара према Западу. Амерички саветник Хенри Кисинџер посетио је Пекинг и припремио пут за историјски долазак председника Никсона годину дана касније.
Свет биполарног Хладног рата почео је да се ломи и да се ствара оно што данас зовемо мултиполарним светом. Државе садашње ЕУ, Русија, Индија, Бразил, па чак и регионалне силе попут Турске или Саудијске Арабије, почињу да играју важне улоге.
Рађање новог света
Прва година осме деценије прошлог века била је и прекретница у поп култури. Те године објављени су албуми који су променили музику: „Imagine” Џона Ленона, „Led Zeppelin IV”, „Sticky Fingers” Ролингстонса. Филмови као што је „Француска веза” отворили су еру мрачније, реалистичније синематографије.
У моду улазе први унисекс стилови, бришући границе између мушке и женске моде. Истовремено, феминистички покрет излази из сенке и заузима место у јавном дискурсу, мењајући начин на који друштво разуме род, моћ и слободу. Телевизија постаје главни облик масовне културе, „прозор у свет”, али и огледало колективмне свести.
Све те промене нису биле само естетске или политичке; оне су биле симптом дубље трансформације, коју су социолози касније назвали „убрзањем времена” — осећајем да се друштво мења из године у годину, да се ритам историје убрзава.
Све што се после 1971. догодило – успон дигиталног капитализма, пад Совјетског Савеза, глобалне кризе, друштвене мреже, економске неједнакости, па и данашњи сукоби око ресурса и идентитета – може се посматрати као резултат истог процеса убрзавања.
Филозоф Хартмут Роса то је назвао „друштвеном акцелерацијом“, где сваки технолошки напредак ствара потребу за још бржим, свака иновација рађа следећу, док се људска свест и друштвене институције све теже прилагођавају.
Од 1971. до данас свет је направио више промена него од 1771. до 1971.
У том смислу, 1971. није била само година, већ отворени портал. Када користимо кредитну картицу, гледамо у екран, шаљемо поруку преко мреже или купујемо производе онлајн, ми живимо у свету који је рођен 1971, године када је створен систем који и данас управља нашим животима.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
