Шуме су укњижене на Републику Српску

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Наше шуме су укњижене на Републику Српску – један кроз један. Ако погледате у било којој геодетској управи у Српској, видећете да су наше шуме уписане на РС, поручио је председник Владе РС Саво Минић.

„Остале новости стижу ускоро. Видимо се на терену”, додао је Минић у објави на друштвеној мрежи „Икс”.

У вези с јавном имовином, Минић је и пре неколико дана изјавио да је Дејтонским мировним споразумом јасно одређено шта припада Републици Српској, нагласивши да се на Српску књижи све што се налази на њеној територији.

„Од Дејтона се тачно зна шта припада Републици Српској, а шта Федерацији БиХ. Шта је остало? Неколико хиљада катастарских честица које су биле предмет усаглашавања”, рекао је Минић новинарима у Бањалуци.

Правник Огњен Тадић открио је да је недавно био позван у емисију једне сарајевске телевизије како би расправљали о питању такозване државне имовине, али је позив одбио.

„Нисам желео да учествујем у расправи о нечему што је јасно решено још пре тридесет година”, истакао је Тадић, описавши тиме став који Република Српска има по овом питању.

Питање расподеле државне имовине већ две деценије спада међу најосетљивија политичка питања у Босни и Херцеговини. Проблем датира још из периода када је бивши високи представник Педи Ешдаун наметнуо забрану располагања имовином Републике Српске, Федерације БиХ и саме БиХ, обавезавши домаће политичаре да постигну договор о власништву и расподели појединих некретнина. Испрва се сматрало да је реч углавном о објектима бивше ЈНА и зградама некадашње СР БиХ, али су касније, након апелација бошњачких представника Уставном суду БиХ, у категорију имовине о којој треба постићи договор под дискутабилним образложењима уврштени и пољопривредно земљиште, шуме и друга јавна добра. Супротно регионалној пракси, у ово питање Уставни суд БиХ је некако сместио питање сукцесије имовине СФРЈ, па је од тада забраном располагања обухваћен велики део ентитетске територије, која је Уставом БиХ и Дејтонским споразумом подељена између два ентитета у односу 51 према 49 одсто.

Власти Републике Српске су минулих година у више наврата усвајале законе како би уредиле питање имовине, али су ти прописи редовно бивали оспоравани пред Уставним судом БиХ. Ипак, у РС наводе како ентитетске службе настављају с процесом укњижбе добара која се налазе на територији Српске, позивајући се на уставне надлежности у области имовинскоправних односа, као и јасне дејтонске одредбе о подели територије. Званичници Републике Српске тврде да само спроводе одредбе Дејтонског споразума и Устава БиХ, према којима имовинскоправни односи спадају у ентитетске надлежности. „Шта је ’Дејтоном’ подељено ако није имовина – да нису можда људи?”, упитао је раније бивши премијер Радован Вишковић.

Питање такозване „државне имовине” уједно је и језгро актуелне политичке кризе у Босни и Херцеговини. Страх да (не)именовани високи представник Кристијан Шмит намерава наметнути закон којим би се имовина прекњижила на ниво БиХ, био је, према званичницима Српске, један од разлога због којих је Народна скупштина донела законе о непримењивању одлука Уставног суда БиХ и високог представника. Ти закони, од којих је недавно повучен онај који се односи на одлуке Уставног суда БиХ, касније су постали основа за процес против председника Милорада Додика, ком је потом забрањено политичко деловање у јавним институцијама на шест година, што је, пак, довело до расписивања превремених избора за председника Републике Српске.