Šume su uknjižene na Republiku Srpsku

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Naše šume su uknjižene na Republiku Srpsku – jedan kroz jedan. Ako pogledate u bilo kojoj geodetskoj upravi u Srpskoj, videćete da su naše šume upisane na RS, poručio je predsednik Vlade RS Savo Minić.

„Ostale novosti stižu uskoro. Vidimo se na terenu”, dodao je Minić u objavi na društvenoj mreži „Iks”.

U vezi s javnom imovinom, Minić je i pre nekoliko dana izjavio da je Dejtonskim mirovnim sporazumom jasno određeno šta pripada Republici Srpskoj, naglasivši da se na Srpsku knjiži sve što se nalazi na njenoj teritoriji.

„Od Dejtona se tačno zna šta pripada Republici Srpskoj, a šta Federaciji BiH. Šta je ostalo? Nekoliko hiljada katastarskih čestica koje su bile predmet usaglašavanja”, rekao je Minić novinarima u Banjaluci.

Pravnik Ognjen Tadić otkrio je da je nedavno bio pozvan u emisiju jedne sarajevske televizije kako bi raspravljali o pitanju takozvane državne imovine, ali je poziv odbio.

„Nisam želeo da učestvujem u raspravi o nečemu što je jasno rešeno još pre trideset godina”, istakao je Tadić, opisavši time stav koji Republika Srpska ima po ovom pitanju.

Pitanje raspodele državne imovine već dve decenije spada među najosetljivija politička pitanja u Bosni i Hercegovini. Problem datira još iz perioda kada je bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun nametnuo zabranu raspolaganja imovinom Republike Srpske, Federacije BiH i same BiH, obavezavši domaće političare da postignu dogovor o vlasništvu i raspodeli pojedinih nekretnina. Isprva se smatralo da je reč uglavnom o objektima bivše JNA i zgradama nekadašnje SR BiH, ali su kasnije, nakon apelacija bošnjačkih predstavnika Ustavnom sudu BiH, u kategoriju imovine o kojoj treba postići dogovor pod diskutabilnim obrazloženjima uvršteni i poljoprivredno zemljište, šume i druga javna dobra. Suprotno regionalnoj praksi, u ovo pitanje Ustavni sud BiH je nekako smestio pitanje sukcesije imovine SFRJ, pa je od tada zabranom raspolaganja obuhvaćen veliki deo entitetske teritorije, koja je Ustavom BiH i Dejtonskim sporazumom podeljena između dva entiteta u odnosu 51 prema 49 odsto.

Vlasti Republike Srpske su minulih godina u više navrata usvajale zakone kako bi uredile pitanje imovine, ali su ti propisi redovno bivali osporavani pred Ustavnim sudom BiH. Ipak, u RS navode kako entitetske službe nastavljaju s procesom uknjižbe dobara koja se nalaze na teritoriji Srpske, pozivajući se na ustavne nadležnosti u oblasti imovinskopravnih odnosa, kao i jasne dejtonske odredbe o podeli teritorije. Zvaničnici Republike Srpske tvrde da samo sprovode odredbe Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH, prema kojima imovinskopravni odnosi spadaju u entitetske nadležnosti. „Šta je ’Dejtonom’ podeljeno ako nije imovina – da nisu možda ljudi?”, upitao je ranije bivši premijer Radovan Višković.

Pitanje takozvane „državne imovine” ujedno je i jezgro aktuelne političke krize u Bosni i Hercegovini. Strah da (ne)imenovani visoki predstavnik Kristijan Šmit namerava nametnuti zakon kojim bi se imovina preknjižila na nivo BiH, bio je, prema zvaničnicima Srpske, jedan od razloga zbog kojih je Narodna skupština donela zakone o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika. Ti zakoni, od kojih je nedavno povučen onaj koji se odnosi na odluke Ustavnog suda BiH, kasnije su postali osnova za proces protiv predsednika Milorada Dodika, kom je potom zabranjeno političko delovanje u javnim institucijama na šest godina, što je, pak, dovelo do raspisivanja prevremenih izbora za predsednika Republike Srpske.