Лажни огласи, СМС поруке и кол-центри

Из године у годину расте број интернет превара у Србији, као и износ новца које грађани на тај начин губе. Само путем интернет превара, нашим грађанима је током 2022. године украдено око осам милиона динара, 2023. скоро дупло – 15 милиона динара, а само у првих девет месеци 2024. чак 54 милиона динара. Највећи број превара почиње на друштвеним мрежама – лажни огласи, спонзорисане понуде и профили који нуде брзе кредите или лаке зараде.

Следе СМС поруке са лажним линковима о пошиљкама и такозвани кол-центри који обећавају брзу зараду или повољне зајмове. Иако су преваре преко кол-центара ређе, у само једној међународној акцији пре годину дана идентификовано је око 120 жртава које су изгубиле око 12 милиона евра. Србија је са истражним органима Немачке и Кипра прекинула ланац, а један кол-центар је био у Београду. И то није све. Народна банка Србије је недавно упозорила грађане да се не задужују код привредних друштава која се неовлашћено баве пословима одобравања кредита, као и да не остављају податке о својим платним картицама.

Генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга Народне банке Србије Бојан Терзић објаснио је за РТС како најчешће функционишу привредна друштва која се неовлашћено баве кредитирањем.

„То нужно не значи да ће вам на превару узети неке податке да би вам узели новац. Већ се дешава да тзв. underbanked клијенти, тако се на енглеском обично називају они који не могу због кредитне способности да добију кредит. Они су најчешће кандидати да буду клијенти таквих привредних друштава. И то наравно не значи да они неће добити позајмицу. Добиће позајмицу, али ће бити огромне камате”, каже Станић. Он наглашава да то није дозвољено и да је Законом о банкама то кривично дело.

„Међутим, Народна банка Србије није овлашћена да утврђује и забрањује рад таквим привредним друштвима, већ је то посао полиције и тужилаштва”, навео је Терзић.

Ако уђемо у АПР и видимо да је неко регистрован и да се бави финансијским пословима, на питање како да знамо да није банка и да не сме да се бави позајмљивањем новца, Терзић истиче да је то прилично једноставно на нашем тржишту које је банкоцентрично.

„Једино банке могу да примају депозите и одобравају кредите. Има свега 19 банака, некад је било много више, сада је то укрупњено. Тако да имате 19 банака, имате шест институција електронског новца и седам платних институција, све то можете видети на сајту”, објаснио је Терзић. Он је додао и да се поједине институције електронског новца и платне институције баве одобравањем кредита, и то искључиво за потрошњу и до годину дана.

„Тако да у суштини, хајде да поједноставимо, ако нема онога ко вам нуди кредит на списку банака или неке од тих платних институција, то је вероватно неко ко се недозвољено и неовлашћено бави позајмљивањем новца”, навео је Терзић. Истиче да су камате код привредних друштава која се неовлашћено баве кредитирањем огромне, како на месечном, тако и годишњем нивоу – то буде и по сто и по хиљаду процената.

„Они узимају одговарајућа средства обезбеђења. Људи свашта залажу. Закон не забрањује да два физичка лица једно другом дају позајмицу и да установимо у корист повериоца неко средство обезбеђења. Можемо да региструјемо залог у неким покретним стварима, машинама, аутомобилима, па чак се дешавало да су људи залагали некретнине”, каже Терзић. Напомиње да Народна банка Србије није адреса за жалбе када је реч о таквим преварама.

Ипак, Народна банка Србије поступа по притужбама када корисници платних услуга преварени од разних квазиинвестиционих фондова, огласа за брзе и лаке зараде и слично.

„То се рекламира и на „Јутјубу”. Они их по пријави уклањају, али они поново плаћају нове огласе и тако даље. Они имају неколико понављајућих огласа где стално мењају адресе. Злоупотребљавали су ликове наших познатих спортиста, глумаца, некима су чак и додавали глас, наравно уз помоћ вештачке интелигенције”, наглашава Терзић. Истиче да се не може тако лако инвестирати тако што ће вас неко позвати телефоном, кликнути и тако што ћете новац пребацити на неки рачун, посебно на рачун у Србији неког другог физичког лица.

„Просто људи морају да се запитају да те ствари тако лако не функционишу”, додаје Терзић. Оно што је занимљиво и оно што морамо да упозоримо грађане, да исто тако не прихватају да буду муле – односно да буду они чији ће се рачуни користити да се тако украде новац, држи на њиховим рачунима, јер ће кривично одговарати.

„Министарство унутрашњих послова већ предузима неке мере у сарадњи са Народном банком Србије и банкама како би се и ти рачуни идентификовали, а ми смо успоставили одређене законске механизме да ако се већ тај новац нађе на таквим рачунима, да имамо ефикасан начин да се врате оштећеним лицима, без посебног вођења кривичног поступка, чекања да се оконча поступак папирница, него одмах да се врати”, објашњава Терзић. Говорећи о томе шта је нова мера додатне аутентификације, Терзић каже да неке банке уводе биометрију. „Наравно, имате неке кориснике који се жале и кажу зашто банка користи моје биометријске податке. Па зато што је то тренд свуда у свету. Управо у Европској унији банке гурају ка томе да аутентификацију трансакције или приступ мобилном уређају, између осталог, заснивају и на биометрији, јер је биометрија најтеже да се фалсификује и да се злоупотреби”, закључио је Терзић.