Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОВОДОМ 75 ГОДИНА ОД ПРВОГ СВЕТСКОГ ПРВЕНСТВА У КОШАРЦИ

Аргентино, било је фино!

Наша репрезентација (Југославија) имала је част да одигра први меч у историји Мундобаскета и да њен играч (Небојша Поповић) постигне први кош иако резултат није био добар…
Аргентино, било је фино!
Прва утакмица у историји Светског првенства, Перу – Југославија 33:27 – Калембер (други слева), Поповић (8) и Станковић (15) (Фото архива С. Калембера)

Навршило се 75 година од Првог светског шампионата у кошарци (22. октобар – 3. новембар 1950), одржаног у дворани „Луна парк” у Буенос Ајресу, на којем је наша репрезентација (Југославија) била један од десет учесника. Иако је завршила на последњем месту, било је то незаборавно искуство за све играче који су из ратом порушене земље отишли на други крај света и открили многе чари Перонове Аргентине.

– Ако неко некада буде снимао филм о тој нашој авантури, предлажем да наслов буде – „Аргентино, било је фино”. Зато што нам је тамо заиста било фино – рекао је својевремено репрезентативац Срђа Калембер аутору овог текста.

Наша репрезентација се пласирала на овај шампионат преко квалификација у Ници, одржаним првих дана 1950. године. После тих квалификација, француски тренер Анри Хел препустио је клупу Бори Јовановићу, тадашњем шефу Катедре за кошарку на Факултету за физичку културу (ДИФ). Међутим, Јовановић је на дан поласка за Буенос Ајрес саопштио тиму да није у стању да путује (из приватних разлога), тако да је улогу шефа стручног штаба преузео играч Небојша Поповић, који је иначе био алфа и омега наше кошарке дуги низ година.

Екипу су чинила петорица Звездиних играча – Небојша Поповић, Милорад Соколовић, Александар Гец, Ладислав Демшар и Срђа Калембер, тројица из Партизана – Вилмош Лоци, Лајош Енглер и Миленко Новаковић, Бора Станковић из београдског Железничара, Душан Радојчић из зрењанинског Пролетера, Мирко Амон из љубљанске Енотности и Александар Блашковић из загребачке Младости. Вођа пута био је Влада Ивковић, секретар ФИСАЈ-а, касније председник Атлетског савеза Југославије. Наша експедиција кренула је десет дана раније, у 12 часова, са Железничке станице у Београду. Ишла је возом до Рима, па авионом преко Казабланке, Дакара, Ресифеа, Рио де Жанеира и Монтевидеа за Буенос Ајрес. Допутовала је 15. октобра увече.

– Небојша Поповић је пре поласка снимио за Радио Београд извештај у коме јавља да смо стигли у Рим, да би се тако смањио трошак. Путовали смо авионом, укупно 36 сати. За неке је то био први лет авионом, за све први одлазак ван континента – причао је Калембер.

Први меч у историји светских шампионата одиграо се 22. октобра 1950, а част да на сцену изађу први имали су Перу и Југославија. Изгубили смо са 33:27, али остало је заувек записано да је један Југословен, један Србин, постигао први кош. Пошто су га фаулирали перуански играчи, Поповић је стао на линију слободних бацања и погодио – 1:0. Био је то и његов једини поен на утакмици, али историјски. У наредном мечу Чиле нас је лако савладао, са 40:24, па је остало да играмо за пласман од седмог до десетог места. Уследили су порази од Еквадора (45:40), па опет од Перуа (46:43 после продужетка) у мечу који су многи прогласили за најзанимљивији на шампионату.

– Губили смо неке мечеве од три до шест разлике, све на ивици ножа, а само нас је Чиле убедљиво победио. Сигуран сам да нас Шпанци не би тукли да смо прихватили да играмо с њима. Овако, завршили смо на последњем месту, ал’ ми то нисмо тако представљали. Говорили смо: Ми смо десети на свету... – говорио је Енглер.

Последњег дана шампионата, у борби за претпоследње место, требало је да се сретну шпанска и наша репрезентација. Али, наш тим није изашао на терен. Била је то политичка одлука. Титова Југославија није желела да игра против Франкове Шпаније.

– Стигла је директива из Београда да не смемо да играмо. Били смо, наравно, дисквалификовани и бачени на последње место и одмах кажњени са 3.000 швајцарских франака и девет месеци забране играња међународних утакмица, не само репрезентације него и клубова – објаснио је једном приликом тадашњи репрезентативац Бора Станковић, касније генерални секретар Светске кошаркашке федерације (ФИБА).

И тако је цео тим уместо на утакмицу са Шпанцима отишао у биоскоп. Био је то почетак десет незаборавних дана, колико се чекало на повратни лет, јер авионске везе између Јужне Америке и Европе још нису биле развијене. Редовно су одлазили у биоскоп и на фудбалске утакмице Боке јуниорс, Ривер Плате и Индепендијентеа.. Једног дана били су на митингу прве даме Аргентине, Евите Перон, која се са балкона владине зграде Каса росаде обратила десетинама хиљада људи на Плази де мајо.

И поред тога што спортски резултат није био добар, овај шампионат је донео неку корист нашој кошарци. Ако ништа друго, на банкету на завршној вечери, Бора Станковић се упознао са генералним секретаром Фибе Вилијамом Џонсом. Четврт века касније, Станковић је наследио Џонса у тој улози.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.