Тра­го­ви­ма ле­де­них до­ба у Зе­му­ну

Као пра­ва до­ма­ћа тор­та – ред ко­ра од па­ти­шпа­ња, па ред фи­ла са ора­си­ма – та­ко на пр­ви по­глед не­у­ком по­сма­тра­чу из­гле­да ле­сни про­фил у Зе­му­ну. На­ла­зи се на оба­ли Ду­на­ва у Пре­гре­ви­ци, око 200 ме­та­ра уз­вод­но где Ду­нав­ска ули­ца из­ла­зи на ре­ку. „Зе­мун­ски ле­сни про­фил” је спо­ме­ник при­ро­де, вре­дан обје­кат ге­о­на­сле­ђа и ре­пре­зен­та­тив­ни до­каз де­ша­ва­ња у вре­ме ле­де­них до­ба на овим про­сто­ри­ма, због че­га је и за­шти­ће­но под­руч­је тре­ће ка­те­го­ри­је.

Пре не­ко­ли­ко да­на ор­га­ни­зо­ва­не су ту­ра под на­зи­вом „Тра­гом ле­де­них до­ба” и во­жња бро­дом „Ни­ко­ла Те­сла” од Бе­тон ха­ле до Пу­пи­но­вог мо­ста. Го­сти су мо­гли да ви­де ка­ко из­гле­да за­шти­ће­ни ле­сни про­фил у Зе­му­ну, али и да чу­ју ин­фор­ма­ци­је о ње­го­вом на­стан­ку.

Во­жњу, у са­рад­њи са Еко­ло­шким по­кре­том Зе­мун, ор­га­ни­зо­вао је проф. др Љуп­ко Рун­дић, шеф Ка­те­дре за исто­риј­ску ге­о­ло­ги­ју Ру­дар­ско-ге­о­ло­шког фа­кул­те­та и члан Управ­ног од­бо­ра При­род­њач­ког му­зе­ја – му­зе­ја ко­ји би по­сле 130 го­ди­на тре­ба­ло да до­би­је сво­је но­во зда­ње на Ушћу. Во­жњи је при­су­ство­вао и Слав­ко Спа­сић, ди­рек­тор При­род­њач­ког му­зе­ја, као и Бра­на Ми­тро­вић, ар­хи­тек­та ко­ји је про­јек­то­вао но­ву згра­ду му­зе­ја.

У гра­ду Бе­о­гра­ду има ма­ло за­шти­ће­них при­род­них ге­о­ло­шких спо­ме­ни­ка, укуп­но пет. Пр­ви за­шти­ће­ни спо­ме­ник био је Та­шмај­дан­ски спруд, 1968, а сле­де­ће го­ди­не за­шти­ће­ни су Ка­ле­мег­дан­ски рт, од­но­сно про­фил ис­под спо­ме­ни­ка По­бед­ник, и Ма­шин мај­дан у Топ­чи­дер­ском пар­ку. Ме­ђу­тим, тек 2013. го­ди­не за­шти­ће­ни су ле­сни про­фи­ли у Зе­му­ну и Ба­тај­ни­ци. Иако су пр­ва три ге­о­ло­шка про­фи­ла за­шти­ће­на кра­јем ше­зде­се­тих, о њи­ма го­ди­на­ма ни­ко ни­је бри­нуо, ни­ти је по­сто­ја­ла би­ло ка­ква ин­фо-та­бла на тим ло­ка­ли­те­ти­ма.

– Пре ви­ше од де­сет го­ди­на за­јед­но с над­ле­жним ин­сти­ту­ци­ја­ма кре­нуо сам у ак­ци­ју да се об­но­ве ак­ти о за­шти­ти тих ге­о­ло­шких спо­ме­ни­ка и да се по­ста­ве од­го­ва­ра­ју­ће та­бле ка­ко би се зна­ло да је то за­шти­ће­но. То је учи­ње­но за Та­шмај­дан и за Ка­ле­мег­дан, али не и за Ма­шин мај­дан – об­ја­шња­ва проф. др Љуп­ко Рун­дић.

По­треб­но је да се за сва­ки ге­о­ло­шки спо­ме­ник од­ре­ди упра­вљач, не­ко ко ће да бри­не о ње­му и да ра­ди на ње­го­вој про­мо­ци­ји и за­шти­ти. За Та­шмај­дан­ски спруд то је Цен­тар за очу­ва­ње и за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не, за Ка­ле­мег­дан­ски рт „Бе­о­град­ска твр­ђа­ва”, а за за­шти­ће­не ле­сне про­фи­ле у Зе­му­ну и Ба­тај­ни­ци упра­вљач је „Еко­ло­шки по­крет Зе­мун”.

А зна­мо ли шта је лес?

Лес је се­ди­мент­на сте­на жућ­ка­сте бо­је из­гра­ђе­на од ве­о­ма сит­них, пра­шка­стих че­сти­ца. Ле­сни про­фи­ли на­ста­ја­ли су пре око ми­ли­он го­ди­на и ре­зул­тат су кли­мат­ских про­ме­на у ге­о­ло­шкој про­шло­сти. Њи­хо­во по­сто­ја­ње ве­за­но је за лед­нич­ку еро­зи­ју ко­ја је кре­ну­ла са Ал­па, Кар­па­та и из се­вер­не Евро­пе. Тај усит­ње­ни сте­но­ви­ти ма­те­ри­јал раз­но­си­ле су ре­ке, а ве­тар је из­ду­ва­вао нај­лак­ше че­сти­це и ко­рак по ко­рак ства­рао ове на­сла­ге. Спо­ро као пуж, али не­у­мо­љи­во као вре­ме, фор­ми­ра­ни су на­но­си ко­ји у се­би чу­ва­ју исто­ри­ју Зе­мље. У це­лом све­ту ле­сни про­фи­ли су ди­рект­на по­твр­да те­о­ри­је кли­мат­ских ва­ри­ја­ци­ја на­шег на­уч­ни­ка Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­вић (1879–1958). У Ср­би­ји, нај­бо­ље су очу­ва­ни стр­ми ле­сни од­се­ци дуж де­сне оба­ле Ду­на­ва, ви­со­ки и до 50 ме­та­ра.

На осно­ву ис­тра­жи­ва­ња ти­ма на­уч­ни­ка оку­пље­них око про­фе­со­ра Рун­ди­ћа, утвр­ђе­но је да је ле­сни про­фил у Зе­му­ну стар 423.000 го­ди­на.

– Прет­по­ста­вља се ипак да је ње­го­ва ста­рост око 500.000 го­ди­на, јер због ви­со­ког во­до­ста­ја ни­је ис­тра­жен нај­ни­жи део про­фи­ла уз са­му ре­ку. Дру­гим ре­чи­ма, про­фил је око 70 пу­та ста­ри­ји од Вин­чан­ске кул­ту­ре (ба­тај­нич­ки про­фил и ви­ше од 100 пу­та). На ле­сном про­фи­лу у Зе­му­ну, ви­си­не око 30 ме­та­ра, от­кри­ве­на су че­ти­ри ле­сна хо­ри­зон­та (Л1-Л4) и че­ти­ри ни­воа ста­рих-фо­сил­них зе­мљи­шта (С1-С4). Лес је пред­ста­вљен све­тли­јим и де­бљим на­сла­га­ма ко­је су на­ста­ја­ле у вре­ме хлад­ни­јих пе­ри­о­да – гла­ци­ја­ла. Че­ти­ри там­ни­ја фо­сил­на зе­мљи­шта (там­но­сме­ђе тра­ке) на­ста­ја­ла су у вре­ме то­пли­јих пе­ри­о­да на на­шој пла­не­ти, та­ко­зва­них ин­тер­гла­ци­ја­ла. Сви ови сло­је­ви де­таљ­но су ис­тра­же­ни и у по­след­њих 10 го­ди­на при­ку­пље­но је око 2.000 узо­ра­ка за раз­ли­чи­те ана­ли­зе. Не­што од тих узо­ра­ка при­ку­пи­ли смо са зе­мље, од­но­сно уз по­моћ мер­де­ви­на, а гор­њи део про­фи­ла узор­ко­ва­ли смо уз по­моћ спе­ле­о­ло­шке опре­ме – об­ја­шња­ва про­фе­сор Рун­дић.

У јед­ном од ле­сних хо­ри­зо­на­та (Л2) утвр­ђе­но је и при­су­ство вул­кан­ског пе­пе­ла (те­фра). Пе­пео је стар око 145.000 го­ди­на и во­ди по­ре­кло од еруп­ци­је не­ка­да­шњег вул­ка­на на про­сто­ру да­на­шње Ита­ли­је. Сли­чан пе­пео про­на­ђен је и из­над па­ле­о­зе­мљи­шта С4. Он би од­го­ва­рао по­зна­тој „Баг те­фри”, вр­ло рас­про­стра­ње­ном мар­ке­ру при­сут­ном у ле­су Сло­вач­ке, Ма­ђар­ске, Ру­му­ни­је и Ср­би­је. Упу­ћу­је на еруп­ци­ју ко­ја се де­си­ла пре 350.000 го­ди­на и чи­ји је пе­пео на­ве­јан у Па­нон­ско-кар­пат­ски про­стор.

У од­но­су на ле­сни про­фил у Зе­му­ну, онај у Ба­тај­ни­ци је ста­ро­сти око 800.000 го­ди­на (укљу­чу­ју­ћи и ана­ли­зе ра­ђе­не ис­под ни­воа Ду­на­ва). Мно­ги ис­тра­жи­ва­чи, по­себ­но за­љу­бље­ни­ци у ге­о­ло­ги­ју, на­да­ју се да би на овој зе­мун­ској ло­ка­ци­ји мо­гли да се на­ђу и оста­ци круп­них жи­во­ти­ња ко­је су вла­да­ле овим про­сто­ри­ма пре ви­ше сто­ти­на хи­ља­да го­ди­на, или чак оста­ци да­ле­ких људ­ских пре­да­ка – не­ан­дер­та­ла­ца.

– За са­да ов­де ни­су на­ђе­ни оста­ци ма­му­та, ори­ја­шког је­ле­на, а ни степ­ског сло­на, али сви ве­ру­ју да ће се и то де­си­ти (по­себ­но На­да Ђу­рић из Еко­ло­шког по­кре­та Зе­мун). Баш у ова­квим сло­је­ви­ма, али на дру­гим ло­ка­ци­ја­ма, они су про­на­ђе­ни. До са­да су от­кри­ве­ни са­мо коп­не­ни пу­же­ви и то упу­ћу­је на по­сто­ја­ње трав­на­то-жбу­но­ли­ког ста­ни­шта где је вла­да­ла уме­ре­но­кон­ти­нен­тал­на кли­ма – на­гла­ша­ва Рун­дић. Оно што је за­ин­те­ре­со­ва­ло мно­ге је­су та­ко­зва­не ле­сне лут­ке. Оне су на­ста­ле та­ло­же­њем кар­бо­на­та у ле­сним шу­пљи­на­ма и пра­ве скулп­ту­ре раз­ли­чи­тих об­ли­ка. А јед­на од њих ли­чи­ла је баш на ма­му­та.

Ан­дро­ид апли­ка­ци­ја

Ре­зул­та­ти ис­тра­жи­ва­ња за­шти­ће­ног ле­сног про­фи­ла у Зе­му­ну већ су об­ја­вље­ни у не­ко­ли­ко пу­бли­ка­ци­ја (од 2017. до 2021) Оно што је но­ви­на је­сте и да се по­мо­ћу ан­дро­ид те­ле­фо­на и апли­ка­ци­је „Про­зор у ле­де­но до­ба” мо­же ући у вир­ту­ел­ни свет и вре­ме кад је ства­ран лес. У окви­ру апли­ка­ци­је раз­ви­је­на су че­ти­ри пор­та­ла у ко­ји­ма се на­ла­зе 3Д мо­де­ли жи­во­ти­ња ле­де­ног до­ба и си­му­ла­ци­ја њи­хо­вог кре­та­ња то­ком хлад­них и то­плих кли­мат­ских ета­па.

Дом за мно­го­број­не вр­сте пти­ца

Свој дом у за­шти­ће­ном зе­мун­ском под­руч­ју на­шле су и мно­го­број­не птич­је вр­сте, по­себ­но ду­пља­ши­це, ко­је и зо­ву пти­ца­ма ле­сних од­се­ка, где се гне­зде. Од ка­рак­те­ри­стич­них гне­зда­ри­ца ле­са из­два­ја­ју се пче­ла­ри­це, ве­тру­шке, бе­ло­бр­ке, обич­не чи­гре... као и дру­ге вр­сте по­пут бе­ле и си­ве ча­пље, во­до­ма­ра, свра­ке, ку­ку­мав­ке (со­ва).

Ду­го­трај­ни ни­ски во­до­ста­ји 2022. го­ди­не усло­ви­ли су и по­ја­ву бар­ског би­ља та­ко да је у то­ку тог пе­ри­о­да от­кри­ве­но и при­су­ство биљ­ке во­до­љуб, ко­ја је ре­ликт ле­де­них до­ба.

Ла­ска­рев цр­теж про­фи­ла у уџ­бе­ни­ци­ма ге­о­ло­ги­је

Је­дан од пр­вих на­уч­ни­ка ко­ји су се ба­ви­ли ис­тра­жи­ва­њем Зе­мун­ског ле­сног про­фи­ла био је Вла­ди­мир Дми­три­је­вич Ла­ска­рев, европ­ски по­знат ру­ски и наш ге­о­лог, про­фе­сор ге­о­ло­ги­је на Уни­вер­зи­те­ту у Бе­о­гра­ду. Он је лес ис­тра­жи­вао још 1920. го­ди­не. Ње­гов цр­теж гра­ђе Зе­мун­ског ле­сног пла­тоа и да­нас се на­ла­зи у уџ­бе­ни­ци­ма ге­о­ло­ги­је. По­ме­ну­ти ис­тра­жи­вач­ки тим пред­ло­жио је да се по Ла­ска­ре­ву и на­зо­ве за­шти­ће­ни ле­сни про­фил у Зе­му­ну. Ина­че, по­во­дом 150 го­ди­на од ро­ђе­ња В. Д. Ла­ска­ре­ва (1868–1954), „По­шта Ср­би­је” је 2018. из­да­ла при­год­ну по­штан­ску мар­ку с ње­го­вим ли­ком.