Вечити фаворит таблоида

Од Луја Четрнаестог, последњи француски шеф државе који је завршио у затвору након напуштања функције био је ратни колаборационистички вођа Филип Петен. Али, ове недеље, први пут у историји Пете републике, бивши председник Никола Саркози послат је иза решетака. Некадашњи становник Јелисејске палате, наредних пет година ће живети у ћелији у затвору Ла Санте у Паризу. Судија га је у септембру прогласио кривим за „криминално удруживање” у процесу који се односио на незаконито финансирање његове председничке кампање из 2007. од стране бившег либијског лидера Муамера ел Гадафија. Саркози је ослобођен по три друге, озбиљније тачке оптужнице, укључујући корупцију и проневеру.

Непосредно пре него што је полиција покуцала на његова врата, Саркози се огласио на мрежи „Икс”, тврдећи да је невин. Ипак, како је Оноре де Балзак, кога често воли да цитира, једном написао, „најтеже парнице у животу су оне које водимо сами са собом”. Јер, Саркози је некада од Гадафија узимао милионе евра како би дошао на власт, уз обећање да ће помоћи Либији на међународној сцени. Неколико година касније, његова „помоћ” била је таква да је одиграо кључну улогу у западној интервенцији која не само да је свргнула либијског вођу већ га је и коштала главе.

И то није био први пут да Саркози забијa нож у леђа савезницима. Његов рани успон на политичкој лествици, који га је касније одвео до функција министра економије и министра унутрашњих послова, започео је избором за градоначелника Нејија на Сени 1983, победом коју је обезбедио уз подршку Жака Ширака. Међутим, већ 1995. окренуо се против Ширака, подржавши његовог ривала Едуара Баладура на председничким изборима.

Ипак, не може се порећи да је често знао да задиви Французе. Као градоначелник Нејија, 1993. постао је херој нације након талачке кризе у вртићу, када је терориста заробио 21 дете. Игноришући упутства професионалних преговарача, Саркози је самоиницијативно ушао у вртић, директно преговарао са отмичарем и спасио децу, износећи их једно по једно у наручју. Његов приватни живот био је једнако театралан: у Нејију се заљубио у Марију, младу са венчања коју је водио као градоначелник, након чега ју је завео и потом се оженио њоме. А пошто је Саркози адвокат специјализован за пословно право и породично право – ту вештину је искористио приликом Маријиног развода од њеног првог мужа, помогавши јој да покрене правни поступак против њега како би наплатила алиментацију. Сезилија је била његова друга жена и како је истицао најпоузданија политичка саветница, све до краха њиховог брака 2007. Убрзо након тога, Саркози је оженио манекенку и певачицу Карлу Бруни, са којом је и данас, осигуравши себи статус вечитог фаворита таблоида, са укупно три брака из којих има четворо деце.

Својевремено је, 2003. године, на питање новинара да ли када се ујутру брије размишља о томе да постане француски председник, одговорио: „Не само када се бријем.” Тренутно, Саркози (70) нема политичких амбиција, али има ону да се што пре врати породици. Његови адвокати већ су уложили жалбу, а суд мора да донесе одлуку најкасније до 21. децембра.