Дигитална ТВ и на старим телевизорима

И са дигиталном телевизијом прича се понавља. Недостају нам чврсти правни оквири да бисмо је масовно уводили. Европа је у тој области отишла далеко од нас, па бисмо ми сада морали да трчимо „двеста на сат” да бисмо стигли. За сада немамо посебне законе који ту област регулишу, па ни предуслов за покретање дигиталне земаљске телевизије, јер Закон о радиодифузији и онај други – о телекомуникацијама, овлаш га помињу.

Александра Стефановић, саветник за односе са јавношћу у Републичкој агенцији за телекомуникације (Рател), каже да се ипак кренуло: формирана је међуресорска радна група у којој су представници Министарства за телекомуникације, Министарства културе, Републичке радиодифузне агенције (РРА) и Ратела. Ствар је врло озбиљна, тврди наша саговорница, поткрепљујући то податком да је Европа планирала потпуно искључење аналогне телевизије 17. јуна 2015. године. како је одлучено на Регионалној конференцији за радио комуникације у Женеви у јуну 2006. године.Шта то значи? Кратко и јасно: ко буде емитовао аналогно као ми сада, неће се ни видети ни чути.

– Надамо се да ћемо у Србији успети да дигитализујемо радиодифузију до 2012. године – упозорава Александра Стефановић.

Ако се у техничком смислу упореде аналогни и дигитални сигнал, овај други користи већи фреквенцијски спектар, мање је осетљив на сметње а и „пропустиће” програм више емитера него што је то сада случај. Јефтинији је, а захваљујући њему могуће су поруџбине посебних садржаја, попут филмова или одложених приказивања које сада имају, рецимо, они који гледају телевизију преко интернета. Међу „дигиталним услугама” су и електронска куповина, обогаћени телетекст, електронско банкарство, видео на захтев, едукација на даљину, могуће издвајање спортских или музичких програма са целодневним емитовањем.

– Суштина дигиталног сигнала је у томе да се информација, а то може бити говор, аудио, видео или неки други податак, преноси или меморише у дискретном облику (у такозваним дискретним тренуцима, а не стално као код аналогног сигнала) и представља низом импулса – „нула и јединица” – покушава овај очигледно не баш једноставан систем да објасни колико је то могуће проф. др Ирини Рељин, која предаје студентима области телевизија и мултимедији на Електротехничком факултету у Београду.

Оно што је, по њеним речима, најважније јесте да је, у овом дигиталном облику, информацију могуће знатно боље заштитити од нежељених сметњи и шумова, који су иначе карактеристични за сваки медијум, а и могуће је велики број независних порука послати тим истим каналом.

Количина података која се добије за дигитализовани телевизијски сигнал је огромна, па се захтева примена врло сложених алата за смањење количине података, тј. примењује се компресија сигнала. Постоји више стандарда за компресије видео-сигнала, а у телевизији се тренутно користе два. Дигитализација при истим условима рада омогућава слање и пријем више телевизијских програма или неких других сервиса.

Дигитални сигнал има доста предности за гледаоца који ће стварно моћи да бира шта ће да гледа и слуша. А нема сумње да ће се телевизијске куће борити за сваког претплатника и корисника.

– Треба напоменути да,рецимо, само ДВБ стандард (Digital Video Broadcasting) предвиђа да у једном телевизијском каналу, у коме је до сада преношен само један аналогни телевизијски сигнал, може у стандардној резолуцији да се преносе од четири до шест дигиталних канала (телевизијских програма) у случају прве генерације, односно десетак дигиталних у случају друге генерације ДВБ стандарда – објашњава др Ирини Рељин.

Дакле, дигитални телевизијски сигнал се може преносити и етром и каблом, преко Интернета, комбинацијама сателит-ручни монитори. Да би се обезбедио пријем дигиталних сигнала неопходно је имати дигитални пријемник са улазом за одговарајући стандард, или на већ постојећи ТВ пријемник додати уређај сет-топ-бокс („кутија која се ставља на телевизор”), који ће овај пријем омогућити.

Професорка са Електротехничког факултета уверава да се куповином сет-топ-бокса (око 25 евра) решава проблем пријема дигиталног телевизијског сигнала. Нажалост, стари ТВ пријемници, који су аналогни, прилично кваре управо оне карактеристике видео-сигнала због којих се и врши дигитализација. Стога је у земљама ЕУ већ неколико година на снази забрана продаје телевизора старог типа.

Рајна Поповић

-----------------------------------------------------------

Стратегија дигитализације Србије

Србија најкасније до 17. јуна 2015. мора да дигитализује емитовање радио и телевизијских сигнала. Замена постојеће аналогне опреме и прелазак на дигиталну технологију, како је јуче изјавила Јасна Матић, министарка за телекомуникације и информационо друштво, коштаће између 20 и 50 милиона евра.

Тај расход покриће емитери који ће морати да набаве нову опрему и грађани чији (застарели) уређаји за пријем радио и ТВ програма не могу да примају сигнале у дигиталном формату. При томе, како је објаснила министарка, „уобичајено је да се за угрожене категорије друштва нађе начин за субвенционисање у износу од 20 до 50 евра по кориснику односно, по телевизору”.

Процес дигитализације започиње израдом стратегије дигитализације. Стручна јавност ће имати прилику да се током фебруара на предвиђеним округлим столовима у Београду, Новом Саду и Нишу, упозна са садржајем и плановима поменуте стратегије и да своје сугестије.

М. Лакић