Од рачуна до прорачуна

Крагујевац – Одгонетнута је још једна непознаница у вези са доласком „Фијата“ у Крагујевац, бар кад је реч о судбини и будућем ангажману 3.150 запослених који нису прихватили ниједну од опција социјалног програма Владе Србије. За отпремнине и одлазак на евиденцију Националне службе за запошљавање пријавило се око 1.200 људи, а јуче је био први дан анкетирања радника „Заставе“ заинтересованих за посао у новој фирми „Фијат аутомобили Србија“.

На црту су први изашли административни радници, службеници са вишом и високом стручном спремом, такозване беле крагне, а након њих, у посебно припремљеним и свеже окреченим канцеларијама појавиле су се и „плаве крагне“, односно производни радници. По тим бојама били су подељени и тестови агенције Human Resources Solution and Development из Београда, коју је ангажовао торински произвођач возила. Способност директора „Заставе“, како сазнајемо, биће проверена на крају, а они ће попуњавати, како радници у шали кажу, црвене тестове.

Прва група од 126 машинских инжењера и економиста из неколико сектора и служби крагујевачке фабрике аутомобила (Рачунски центар, Дирекција квалитета, Маркетинг и Економика) имала је прилику да покаже своје знање и одговори на различита питања из области нумеричке математике и основа механике, али су се хватали у коштац и са размештањем геометријских облика у празне кућице. Није изостала ни провера тимског рада у организовању заједничких пројеката, као што је, на пример, организовање прославе или производња веш-машина.

Ово тестирање, досад незабележено у нашој земљи, трајало је пуна три сата, од девет изјутра, до поднева.

Општа је оцена да тестови нису били тешки, али да је било мало времена за одговоре. Мишљене већине дели и Драган Рајковић, машински инжењер из Маркетинга, који је у том сектору радио као координатор на пословима извоза у Египат и бивше југословенске републике.

– Појединачно смо решавали три теста. Први је био комбинација нумеричке математике и психологије, други је био класичан фигурални тест, а трећи је захтевао познавање основа физике и механике. Сваки је садржао 40 питања, која нису била тешка, али за пола сата нисмо успели да одговоримо на сва. Недостајало нам је бар још десетак минута – казао је Рајковић окупљеним новинарима. Ово му је, како је рекао, био укупно 53. испит у животу, а први након што је завршио факултет.

Једно од питања у оквиру првог теста, како каже, било је рангирање фирми на основу квалитета производа и израчунавање са којом је валутом боље трговати, евром, доларом или јапанским јеном. У другом је требало наћи логички редослед за разбацане геометријске облике, па круг или троугао поставити на остављено празно место, а познавање физике и механике, предочава наш саговорник, проверавало се путем израчунавања сила тегова различите масе који су постављени са обе стране котура.

У оквиру тимског рада, Рајковићевој групи дат је задатак да организује прославу, а Марија Марковић, дипломирани економиста из сектора „Економике“, морала је, са својим колегама, на основу задатих параметара да прорачуна обим производње веш-машина у замишљеној фабрици.

– Сматрам да је овај тест организован не ради извештаја који смо морали да сачинимо, већ пре свега да би се видело колико је ко способан да ради у оквиру једне целине и које место треба да заузме у неком будућем тиму. С обзиром на то да радим на обрачуну плата, финансијски део тестова ми није представљао проблем, али сам имала потешкоћа са механиком и израчунавањем задатих сила – пожалила се екипи „Политике“ та економисткиња.

Анкетирање 126 радника из производње завршено је јуче у касним поподневним сатима, због чега није било могуће стећи увид у „плаве тестове“. На основу ранијих информација, производним радницима биће провераване и моторичке способности, односно рефлекси.

Иначе, јучерашње анкетирање је обављено уз мере ретко виђеног обезбеђења и у поприличној тајности. На свим вратима која су водила до просторија за анкетирање стајао је по један радник „Заставиног“ обезбеђења, од надлежних у „Застави“ нико се није јављао на телефон, а двадесетак психолога и стручњака из других области агенције Human Resources Solution and Development, како нам је речено, нису били овлашћени да дају изјаве.

Бране Карталовић