Аустралија до 2050. остаје без зиме
Зима, некада кратка али препознатљива сезона у већем делу Аустралије, могла би потпуно да нестане за мање од три деценије. Научници са Аустралијског националног универзитета (АНУ) упозоравају да ће, ако се садашњи тренд глобалног загревања настави, до 2050. године „зима какву познајемо” практично престати да постоји.
Уместо четири годишња доба, континент ће имати продужено, готово непрекидно лето.
У истраживању спроведеном у оквиру пројекта MyClimate 2050, тим са АНУ је анализирао историјске податке и климатске пројекције за више од 15.000 локација широм земље. Резултати су алармантни: до средине века, у већини аустралијских градова и регија неће више бити довољно ниских температура, да би се могло говорити о класичној зими.
„За тридесет година, зима какву знамо ће нестати. Нестаће свуда, осим у појединим деловима Тасманије“, изјавио је др Џеф Хинчлиф, истраживач са АНУ и један од аутора пројекта.
Његов тим је креирао интерактивни алат који приказује како ће се клима мењати до 2050. године — и како ће оно што је некада био зимски период, постати део „новог лета”.
Аустралијско „ново лето”
Према овом моделу, Аустралија полако улази у еру „новог лета” — сезоне која обухвата просторе и месеце који су некада припадали јесени и зими, пише Futurism.
Научници предвиђају да ће се број дана са температурама изнад 30 степени драстично повећати, док ће број хладних дана падати на историјски минимум. У многим градовима, просечна зимска температура до краја века биће виша за два до четири степена у односу на данашњу.
Климатске последице тога биће веома изражене. Мање снега и краће хладне сезоне значиће и промену у екосистемима, нарочито у планинским областима, где су зимске падавине од кључног значаја за снабдевање водом током лета.
Скијашки центри у Новом Јужном Велсу и Викторији могли би да изгубе више од половине својих сезона, а снежни покривач на висоравнима, који већ сада нестаје раније него пре само неколико деценија, могао би да постане ретка појава.
Индустрија зимског туризма већ осећа прве ударе. Према анализи АНУ, просечна дужина сезоне у скијалиштима могла би да се смањи за 44 до чак 55 дана. Тиме ће бити угрожени не само спортски и туристички приходи, већ и хиљаде радних места у локалним заједницама које зависе од зимског промета.
„Људи још увек мисле да имају времена, али промене су већ ту“, упозорава Хинчлиф.
„Зиме су краће, хладни дани ређи, а екстремне врућине трају све дуже. Ако се глобалне емисије не смање, зима ће у Аустралији постати тек успомена.“
Тасманија – последње уточиште
Овај феномен није само метеоролошко питање. Он мења ритам свакодневног живота – утиче на пољопривреду, сезонске болести, навике у исхрани и потрошњи енергије. У деловима унутрашњости Аустралије, где су зиме доносиле олакшање од летњих жега, продужене врућине повећавају притисак на електричне мреже и изворе воде, док становници великих градова већ бележе раст трошкова хлађења домова и губитак удобности у затвореном простору.
Ипак, истраживачи истичу да овакав исход није неизбежан. Ако се глобалне емисије угљен-диоксида значајно смање и ако се пређе на обновљиве изворе енергије, делови Аустралије могли би да задрже фрагменте зиме, макар у планинским и приобалним пределима. Тасманија, са својим хладнијим климатским условима, могла би да постане последње уточиште за оне који желе да искусе „праву“ зиму.
За многе Аустралијанце, идеја о животу без зиме донедавно је звучала као научна фантастика. Данас, међутим, то више није предвиђање из далеке будућности — већ реалан сценарио који се одвија пред нашим очима.
Ако се ништа не промени, 2050. година би могла да буде тренутак када ће календар и даље показивати зиму, али природа више неће знати шта та реч значи.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
