Zima, nekada kratka ali prepoznatljiva sezona u većem delu Australije, mogla bi potpuno da nestane za manje od tri decenije. Naučnici sa Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU) upozoravaju da će, ako se sadašnji trend globalnog zagrevanja nastavi, do 2050. godine „zima kakvu poznajemo” praktično prestati da postoji.

Umesto četiri godišnja doba, kontinent će imati produženo, gotovo neprekidno leto.

U istraživanju sprovedenom u okviru projekta MyClimate 2050, tim sa ANU je analizirao istorijske podatke i klimatske projekcije za više od 15.000 lokacija širom zemlje. Rezultati su alarmantni: do sredine veka, u većini australijskih gradova i regija neće više biti dovoljno niskih temperatura, da bi se moglo govoriti o klasičnoj zimi.

„Za trideset godina, zima kakvu znamo će nestati. Nestaće svuda, osim u pojedinim delovima Tasmanije“, izjavio je dr Džef Hinčlif, istraživač sa ANU i jedan od autora projekta.

Njegov tim je kreirao interaktivni alat koji prikazuje kako će se klima menjati do 2050. godine — i kako će ono što je nekada bio zimski period, postati deo „novog leta”.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by A Man Story (@a_manstory)

Australijsko „novo leto”

Prema ovom modelu, Australija polako ulazi u eru „novog leta” — sezone koja obuhvata prostore i mesece koji su nekada pripadali jeseni i zimi, piše Futurism.

Naučnici predviđaju da će se broj dana sa temperaturama iznad 30 stepeni drastično povećati, dok će broj hladnih dana padati na istorijski minimum. U mnogim gradovima, prosečna zimska temperatura do kraja veka biće viša za dva do četiri stepena u odnosu na današnju.

Klimatske posledice toga biće veoma izražene. Manje snega i kraće hladne sezone značiće i promenu u ekosistemima, naročito u planinskim oblastima, gde su zimske padavine od ključnog značaja za snabdevanje vodom tokom leta.

Skijaški centri u Novom Južnom Velsu i Viktoriji mogli bi da izgube više od polovine svojih sezona, a snežni pokrivač na visoravnima, koji već sada nestaje ranije nego pre samo nekoliko decenija, mogao bi da postane retka pojava.

Industrija zimskog turizma već oseća prve udare. Prema analizi ANU, prosečna dužina sezone u skijalištima mogla bi da se smanji za 44 do čak 55 dana. Time će biti ugroženi ne samo sportski i turistički prihodi, već i hiljade radnih mesta u lokalnim zajednicama koje zavise od zimskog prometa.

„Ljudi još uvek misle da imaju vremena, ali promene su već tu“, upozorava Hinčlif.

„Zime su kraće, hladni dani ređi, a ekstremne vrućine traju sve duže. Ako se globalne emisije ne smanje, zima će u Australiji postati tek uspomena.“

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Angela - Let’s Go This Way - Travel Family

Tasmanija – poslednje utočište

Ovaj fenomen nije samo meteorološko pitanje. On menja ritam svakodnevnog života – utiče na poljoprivredu, sezonske bolesti, navike u ishrani i potrošnji energije. U delovima unutrašnjosti Australije, gde su zime donosile olakšanje od letnjih žega, produžene vrućine povećavaju pritisak na električne mreže i izvore vode, dok stanovnici velikih gradova već beleže rast troškova hlađenja domova i gubitak udobnosti u zatvorenom prostoru.

Ipak, istraživači ističu da ovakav ishod nije neizbežan. Ako se globalne emisije ugljen-dioksida značajno smanje i ako se pređe na obnovljive izvore energije, delovi Australije mogli bi da zadrže fragmente zime, makar u planinskim i priobalnim predelima. Tasmanija, sa svojim hladnijim klimatskim uslovima, mogla bi da postane poslednje utočište za one koji žele da iskuse „pravu“ zimu.

Za mnoge Australijance, ideja o životu bez zime donedavno je zvučala kao naučna fantastika. Danas, međutim, to više nije predviđanje iz daleke budućnosti — već realan scenario koji se odvija pred našim očima.

Ako se ništa ne promeni, 2050. godina bi mogla da bude trenutak kada će kalendar i dalje pokazivati zimu, ali priroda više neće znati šta ta reč znači.