Немачка жели најјачу војску у Европи

Немачка се наоружава „до зуба”. Да се немачки канцелар Фридрих Мерц нимало није шалио када је у мају изјавио оно што се углавном прећуткује – како жели да Бундесвер поново буде најјача конвенционална војска у Европи, показује војни буџет за идућу годину. У документу на 39 страница се наводи да ће бити издвојено 377 милијарди евра за куповину наоружања за копнене, ваздушне, поморске, свемирске, као и сајбер-снаге немачке војске, преноси бриселски портал „Политико”.

Бундесвер ће у наредним годинама добити нове борбене авионе, ракетне системе, укључујући и „томахавке”, борбена возила, дронове, нове комуникацијске сателите. Свеобухватна мапа пута за реформу немачке одбране чврсто се темељи на домаћој индустрији. Више од половине планираног износа војног буџета утрошиће се код куће. Немачке компаније доминирају са око 160 војних пројеката, вредних око 182 милијарде евра. Концерн из Диселдорфа „Рајнметал” са својим подружницама убедљиво предњачи, јер ће добити поруџбине за израду оружја у вредности од 88 милијарди евра.

Службени спис открива да Бундесвер жели да покрене око 320 нових пројеката набавке наоружања и опреме током буџетског циклуса за следећу годину. Али од тог броја за сада само 178 набавки има наведеног произвођача. Преостали пројекти су још увек отворени, што покреће питање да ли ће модернизација Бундесвера ићи планираним темпом.

Политички тајминг за убрзано јачање немачке армије у складу је са преласком на нови модел финансирања одбране. Крајем марта Бундестаг је двотрећинском већином изменио уставно ограничење, такозвану „дужничку кочницу”, које је онемогућавало прекомерно задуживање државе. Циљ је било јачање безбедности и отпорности Немачке на геополитичке изазове изазване ратом у Украјини. Овај потез немачког парламента дао је одрешене руке Мерцовој влади да се задужи до 500 милијарди долара како би финансирала модернизацију армије и инфраструктурне пројекте које би ојачали одбрану.

Према плановима немачка армија ће до 2035. године добити 687 нових пешадијских оклопних борбених возила „пума”. Предвиђена је набавка 561 система кратког домета „скајренџер 30” за борбу против дронова. Окосницу немачке противваздухопловне одбране чиниће ракетни системи ИРИС-Т, за чију куповину ће бити издвојено 4,2 милијарде евра.

На листи жеља немачке армије су и дронови. Бундесвер ће проширити своју флоту новим израелским беспилотним летелицама „херон ТП” које имају радијус кретања од 1.200 километара, али тактичким дроновима „луна НГ”. Поновиће се и морнарица најновијим модуларним беспилотним подводним системима немачке производње уМАВС, за шта ће бити издвојено 675 милиона евра.

Један од политички најосетљивијих планова на списку жеља Бундесвера је могућа додатна набавка 15 борбених авиона Ф-35 у вредности од око 2,5 милијарди евра. Немачка армија је до сада већ наручила 35 ових борбених авиона, а прве летелице би требало да буду испоручене Немачкој 2027. године. Предвиђено је да ови борбени авиони замене застареле летелице „торнадо”, јер могу да носе нуклеарно оружје, што је део стратегије у оквиру обавеза НАТО-а. Овим потезом Берлин шаље поруку да је још увек зависан од стратешког америчког оружја, будући да је планирани развој француско-немачко-шпанског пројекта борбеног авиона шесте генерације (ФЦАС) до 2040. године под великим знаком питања због озбиљних производних и политичких разлика.

Слична ситуација се понавља и у случају америчких крстарећих ракета, које пошто-пото жели да добије и Украјина. Бундесвер планира да купи 400 крстарећих ракета „томахавк блок Вб” за око 1,15 милијарди евра, заједно са три лансера „локид мартин тајфун”, који коштају 220 милиона евра. Ова комбинација би омогућила Немачкој домет удара од 2.000 километара.

Али неколико најскупљих нових одбрамбених пројеката Бундесвера не односи се на војни примат на копну, мору или у ваздуху – већ у орбити. Влада у Берлину планира да обезбеди чак 14 милијарди евра за лансирање нових геостационарних комуникационих сателита и надоградњу земаљских контролних станица. Најозбиљнији „свемирски” пројекат је постављање мреже сателита у ниској Земљиној орбити, за коју је предвиђено 9,5 милијарди евра, како би се осигурала стална неометана веза између трупа на терену и командних штабова.