Политичари заостају за привредницима

Насупрот економској сарадњи, која се веома добро развија међу државама нашег региона, кривуља политичке сарадње на овом простору прошле године била је у озбиљном паду. По политичкој реторици могло би се често закључити да се налазимо у 2000. години, у времену када смо тек почели да обнављамо међусобне односе. Погледајмо само односе Србије и Хрватске, затим Србије са Црном Гором и Македонијом, али и Босне са суседима. И то је оно што забрињава, сматра Јелица Минић.

Минићева, нашој јавности од раније позната као помоћник министра иностраних послова, потпредседник Европског покрета у Србији и као добар познавалац европских интеграција, ради, од маја 2008. у Сарајеву, као заменик генералног секретара Регионалног савета за сарадњу држава југоисточне Европе.

У разговору за „Политику”, наглашава да затегнута политичка клима може да успори напредак у свим секторима битним за свакодневни живот грађана, али и европску интеграцију овог простора.

Да ли се, онда, може догодити да 2009. година буде година интеграције земаља западног Балкана у ЕУ, како мисле не само наши већ и европски званичници?

Уколико већина земаља региона заврши ову годину са статусом кандидата за пуноправно чланство у ЕУ (за шта постоји прилична вероватноћа). Затим уколико се превазиђе проблем са Лисабонским уговором о новом устројству ЕУ и ако у току председавања Чешке и Шведске ЕУ буду остварени амбициозни планови у вези са нашим регионом и реализују планови у вези са либерализацијом визног режима. Зависи и од тога да ли ће се регионална сарадња наставити досадашњим успоном у неким кључним доменима (трговини, унапређивању инвестиционе климе, енергетици, транспорту, борби против организованог криминала, унапређивању људских ресурса). Шансе су заиста велике и уколико ове земље сагледају шансе које отвара светска финансијска криза и на осмишљени начин убрзају своју европску и евроатлантску интеграцију. Листа предуслова за остваривање таквог исхода јесте, дакле, подугачка и – не зависи искључиво од регионалних актера.

Значи ли то да и ЕУ треба више да ради са овим земљама на њиховим припремама за чланство?

Може се рећи да ЕУ у појединим областима доста чини, што се понекад и не види. Рецимо, без обзира на то што неке земље нису чланице ЕУ, она је активна преко Енергетске заједнице за југоисточну Европу. При крају су и преговори о транспортној заједници за југоисточну Европу. ЦЕФТА је већ успостављена. ЕУ, такође, ради и на веома озбиљним пројектима у вези са борбом против организованог криминала, поједностављивања преласка границе и визним режимом. Али сад имамо билатералне односе, који су са свим овим у раскораку.

Колико би боља регионална сарадња убрзала напредак Србије ка Бриселу?

Знатно. Шта ће се показати као снажнија тенденција – потребе и интереси грађана, бизниса, здравства, образовања, локалних заједница или интереси и перцепције политичких структура у грађењу својих позиција на домаћој сцени и у региону? Можда ће светска економска криза утицати на приближавање ова два тока у одвијању политичких процеса, надајмо се на добробит грађана.

Да ли ће Србија морати да чека да се реши питање Лисабонског уговора на ирском референдуму крајем године?

Не. Зато што ми нисмо у ситуацији да ЕУ сада одлучује да ли ћемо бити примљени или не. Ми смо у ситуацији када треба да функционише ССП. Ако тај споразум ступи на снагу, Србија би, онда, могла да покрене захтев за добијање статуса кандидата и да почне да преговара о конкретним поглављима са ЕУ.

Колико ће на овај регион бити пренета глобална економска криза?

Криза тера ЕУ на својеврсну консолидацију и на, с једне стране, одбрамбени, а, с друге стране на нови развојни корак, односно на промишљање структурних промена у самој ЕУ. То су веома озбиљни захвати, које би земље региона морале веома помно да прате, као и антирецесиони пакет који су донеле САД. Иначе, криза ће се одразити на западни Балкан у низу елемената. Може се очекивати проблем смањене тражње, смањење инвестиција, опадајући приходи од дознака, што захтева планирање читавог низа мера антикризне политике у региону.

Хоће ли избори за Европски парламент, планирани за средину ове године, успорити нашу европску интеграцију?

Оно што Србија, као и друге земље региона, треба да ради јесте да врло помно развија билатералне односе са сваком земљом ЕУ. Важно је да, у тренутку када буду доношене одлуке о пријему, када је у питању Хрватска, или о кандидатури, када су у питању Србија, Црна Гора или БиХ, постоји већ припремљена појединачна подршка земаља чланица.

На које државе, конкретно, мислите кад је Србија у питању?

На Словачку, Румунију, Грчку, Италију…Такође, и на Аустрију, која има озбиљне економске интересе у нашој земљи. Наравно, неопходна је и ближа сарадња са председавајућима ЕУ у овој години, Чешком и Шведском, за које се може очекивати да ће помоћи убрзавање процеса у читавом региону.

-----------------------------------------------------------

Наследили Пакт за стабилност

Регионални савет за сарадњу, у чијем је руководству наша саговорница, наследио је, фебруара прошле године, Пакт за стабилност југоисточне Европе. Рад Савета усмерен је на регионалну сарадњу и подршку европским и евроатлантским интеграцијама. „Ово тело представља спону између ЕУ и земаља региона југоисточне Европе”, истиче Минићева, која објашњава и да Савет окупља 45 чланица, међу којима су све државе региона, међународне организације и међународне финансијске институције.

Биљана Чпајак