Председник Србије гради мостове у подељеном свету

Док се свет подељен између интереса великих сила налази на ивици нових подела и конфликата, Србија се нашла у изузетно сложеној позицији. Председник Александар Вучић већ месецима води интензивну дипломатску борбу како би заштитио економске и политичке интересе земље и очувао стабилност у времену глобалних потреса.

Почетак најновије фазе дипломатске активности председника Вучића означио је тренутак када су Сједињене Државе увеле санкције компанији НИС. Иако су мере биле усмерене против Русије, последице су се прелиле и на Србију. Уместо да чека реакције, председник је одмах започео разговоре са партнерима у Вашингтону, указујући на специфичност српске позиције и значај компаније у којој ради више од 13.000 људи.

Захваљујући управо том ангажману, примена мера против НИС-а више пута је одлагана. Тај период Србији је омогућио да прилагоди енергетске токове и спречи економске потресе који су могли погодити грађане.

Подршка из Будимпеште

Када су санкције коначно ступиле на снагу, први потез Загреба био је да обустави снабдевање нафтом преко Јанафа. Србија је, међутим, имала припремљен одговор. Захваљујући дугогодишњем партнерству са Мађарском и личним односима Вучића и премијера Виктора Орбана, Будимпешта је одмах отворила приступ својим енергетским ресурсима и омогућила стабилно снабдевање.

Тако је Србија избегла сценарио који су многи прижељкивали – несташице, раст цена и енергетску кризу. Уместо тога, домаће тржиште остало је стабилно, што је представљало један од најјаснијих доказа снаге дипломатских веза које је председник годинама градио.

И поред свих притисака, Србија ни после три и по године од почетка рата у Украјини није увела санкције Русији. Тиме је потврдила да је њена спољна политика заснована на националним интересима, а не на спољним директивама. Председник Вучић више пута је поручио да Србија није ни западна, ни источна, већ искључиво српска земља која чува своје достојанство и партнерства на свим странама.

Састанак у Њујорку – разговор са САД о економији

Крајем септембра, у Њујорку, председник Вучић се састао са америчким државним секретаром Марком Рубиом на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација. Састанак је одржан на захтев америчке стране, што је додатно потврдило међународни значај Србије и председников лични дипломатски кредибилитет.

Теме разговора биле су економија, трговина, нове инвестиције и сарадња у области енергетике и технологије. „Фокус разговора био је на економским питањима и решавању проблема америчких царинских тарифа“, навео је Вучић, додајући да је разговор протекао у конструктивној и партнерској атмосфери.

У посети Београду Урсула фон дер Лајен

Само две недеље касније, у Београд је стигла председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Њена посета, упркос очекивањима појединих опозиционих кругова, није донела притиске, већ похвале. Фон дер Лајенова је истакла напредак Србије у изборним процесима и раду институција, као и усклађеност спољне политике са ЕУ у више од 60 одсто случајева.

Председник Вучић је поновио да је чланство у Европској унији и даље стратешки циљ Србије, али без одрицања од суверенитета и националних интереса.

Посета Узбекистану – ново поглавље сарадње

Дипломатска офанзива председника наставља се на Истоку. Вучић је отпутовао у Узбекистан, где ће у наредним данима бити потписан низ споразума који ће продубити политичку, економску и технолошку сарадњу двеју земаља. Узбечка страна председнику је приредила свечани дочек, што је још један показатељ угледа Србије на међународној сцени.

Од Вашингтона, преко Будимпеште и Брисела, до Ташкента – линија која повезује све ове догађаје јесте доследност у спровођењу српске спољне политике. Србија је данас држава која има поверење и Истока и Запада, која води самосталну политику и која се не сврстава ни под једну заставу, осим своје.

Захваљујући дипломатском ангажману председника Вучића, земља је сачувала стабилност, енергетску безбедност и међународни углед у време глобалних криза. Србија је, можда више него икад, постала пример да се и у свету „туче слонова“ може опстати – ако имате мудрост, стрпљење и снажан осећај за национални интерес.