Најстроже казне трговци плаћају у Словенији

Један део казни које су трговцима изречене због непоштовања уредбе о ограничењу маржи већ је наплаћен на основу издатих прекршајних налога. Да ли ће се неки од трговаца жалити надлежним судовима још није потврђено, али је министарка трговине Јагода Лазаревић прошле недеље изјавила да је разговарала са ресорним министром о томе да ли да пооштре казнену политику како би „трговци били дестимулисани да избегавају уредбу”.

Она је ипак најавила да ће Закон о непоштеним трговачким праксама на којем се тренутно ради имати изузетно оштру казнену политику. Иначе, Србија и Босна и Херцеговина су једине земље у региону које још нису усвојиле овај пропис, док су у Црној Гори у завршној фази припреме. Закон о непоштеним трговачким праксама прописује потпуно забрањене и дозвољене (унапред договорене) трговачке праксе. Неке од строго забрањених су, на пример, плаћање робе после 30 дана за лако кварљиве производе, а 60 за остале артикле, отказивање поруџбине у последњем тренутку, једностране измене уговора, пренос ризика на добављаче… Основа овог прописа је европска Директива о непоштеним трговачким праксама, с тим што је земљама појединачно остављено да је модификују, дакле закони могу да буду и строжи.

Када се погледају праксе из нашег окружења, па и шире види се да су управо казне то што их разликује и да су казнене мере најбољи рецепт за сређивање тржишта. Када је инспекција недавно изрекла прве казне због непоштовања уредбе, коментар који се најпре чуо у јавности је да су симболичне. Дејан Гавриловић из Удружења потрошача „Ефектива” је рекао да казна изречена највећем трговинском ланцу представља „дневни пазар у пет најпрометнијих радњи у Београду”, а има их више од 550 у целој земљи.

Како то изгледа у региону?

Према подацима Агенције за заштиту тржишног од ступања на снагу закона 2018. до прошле године наплаћено је око 12 милиона евра, а једна од највећих казни је против Шпара који је појединачно кажњен са 172.000 евра. Њихов домаћи ланац „Плодине” су, на пример, кажњене са 15.000 евра јер су каснили са исплатом добављачу, док је откупљивачу мандарина из Опузена наплаћена казна од 46.000 евра јер је користио преговарачку снагу и наметао неповољне услове добављачима.

Пре пет година је казну платио и „Кауфланд” и то 80.000 евра јер је захтевао додатне накнаде за позиционирање производа на својим полицама. У Словенији је казнена политика доста строжа – од 500.000 евра за трговце до 150.000 евра за добављаче. У пракси је највише изречених казни од 10.000 до 100.000 евра у зависности од тежине прекршаја. Тамошњи подаци показују да су у последњих неколико година највише кажњавани велики трговински ланци због одлагања плаћања и наметања додатних рабата добављачима.

„Меркатор” је кажњен са 90.000 евра (2022. године) због одлагања плаћања млека добављачима, а годину дана касније и „Шпар” са 65.000 евра јер је мењао уговоре са добављачима. „Туш” је платио 10.000 евра јер је имао непоштене услове у ланцу снабдевања воћем и поврћем. У Северној Македонији су прописане казне до 20.000 евра за трговце који користе тржишну снагу и намећу произвођачима додатне трошкове. Чак и у Босни и Херцеговини која нема овај закон, али казне изриче на основу Закона о конкуренцији „Конзум” је кажњен са 25.000 евра због одлагања плаћања и притиска на добављаче , а „Бинго” са 15.000 евра за једнострано мењање уговорених рабата.

По истом пропису 2021. године црногорски „Воли” је платио 80.000 евра због злоупотребе доминантног положаја на тржишту.

Из ових примера се јасно види да казне за непоштене трговачке праксе могу да буду позамашне и за велике трговинске ланце и за мале трговце и добављаче, али и за одговорна лица унутар њих. Пракса већине земаља у окружењу и шире је показала да су доследна примена овог прописа и адекватне казне снажан инструмент регулисања тржишта и заштите добављача.