ЧЕЗ би да гради „Колубару” и „Обреновац”

Изградња две електране у Србији вредности 1,6 до 1,9 милијарди евра биће у 2009. години једна од највећих „енергетских” инвестиција у овом делу Европе. Судећи по доступним информацијама, светски енергетски гиганти с нестрпљењем очекују 20. јануар, када ће српско Министарство рударства и енергетике објавити јавни позив у „Фајненшел тајмсу” за преузимање документације за пројекте изградње термоелектрана „Колубара Б” и „ТЕНТ-Б3”.

Уколико буде много заинтересованих, како се наслућује, борба лобиста иностраних компанија за добијање овог посла могла би да баци у сенку сва догађања око продаје Нафтне индустрије Србије. Могло би се чак и шпекулисати да ће компанија која добије посао и образује заједничко предузеће са Електропривредом Србије за изградњу ових електрана имати велике шансе у приватизацији ЕПС-а, уколико се држава касније одлучи за приватизацију као модел реструктурисања овог јавног предузећа.

Прва фаза у овом пројекту је квалификациона, и у њој ће заинтересовани инвеститори откупом документације стећи увид у пројекте и услове улагања, а затим ће у наредних шест месеци њихови стручњаци правити анализе и проценити да ли им понуђени услови одговарају. Друга фаза треба да понуди одговоре које су фирме заинтересоване и каква је њихова финансијска и техничка понуда. Затим би, крајем ове године, требало да са једном или две фирме које су дале најбоље понуде буде потписан предуговор, као и уговор о формирању заједничког предузећа. То значи да би најраније почетком 2010. године отпочели радови на изградњи оба енергетска постројења.

Већ двадесет година у Србији није изграђена ниједна нова „фабрика струје” и због озбиљног раскорака потрошње и производње нови енергетски објекти морали би бити национални инвестициони приоритет. Због такве ситуације, међународни конкурси за избор стратешких партнера за изградњу два блока снаге од по 350 мегавата у Термоелектрани „Колубара Б” и новог блока снаге 700 мегавата у ТЕНТ-Б требало је да буду расписани пре две године. Августа 2007. Електропривреда Србије је послала тадашњој влади потребне папире за тендере, али министри нису сматрали да је потребно да о томе расправљају.

Очекивања су да конкуренција за наведене пројекте буде веома јака. Неке компаније, попут немачке RWE, 2005, и руске „Inter RAO”, прошле године, покушавале су године да на мала врата, као стратешки партнери дођу до посла или што боље стартне позиције.

Александар Обрадовић, генерални директор чешке националне компаније ЧЕЗ у Србији, истиче да су заинтересовани и за изградњу обе електране, али и за приватизацију целог ЕПС-а, ако до ње дође.

– За изградњу термоелектране потребно је четири до пет година. У Србији постоје две непознанице – дужина административних процедура и опрема на коју се дуго чека. Наше предности су што смо прошли транзицију сличним путем који чека и ЕПС. Друга наша предност јесте то што је чешки менталитет ближи српском, него што је то случај код осталих конкурената и то је веома битно када бирате партнера на дуже стазе – истиче Обрадовић.

Да ће ово бити узбудљива трка сведоче и речи Божидара Ђелића, потпредседника Владе Србије и министра науке, који је крајем прошле године најављујући потписивање меморандума о сарадњи Србије и немачке области Баден-Виртемберг рекао да енергетски гигант ЕОН показује огромно интересовање за тендере.

Слободан Ружић, бивши заменик министра енергетике, очекује да ће се најјаче компаније јавити на конкурс и да светска економска криза неће никога спутати да се јави, јер је електрична енергија веома тражена роба на тржишту.

– Треба обратити пажњу на вредност уложених средства ЕПС-а, однос цене угља и произведене струје и колики ће бити удео државе у заједничкој фирми или фирмама – каже Ружић.

Компаније које дају најбоље понуде унеће у нову фирму новац и технологију, док ће ЕПС иза себе имати некретнине и улагања у руднике. Колики ће бити удео ЕПС-а, а самим тим и државе као партнера у будућој компанији, нико од надлежних у Србији није желео да каже, јер ће се о томе тек разговарати са потенцијалним суинвеститорима. Када је реч о „Колубари Б”, ЕПС очекује да његов улог у новој фирми буде сразмеран вредности давно купљене опреме за тај објекат, али и тржишној вредности локације. А вредност удела државе у новом блоку у ТЕНТ-у (од кога се очекује да повећа енергетску ефикасност најмање 20 одсто) засниваће се на вредности земљишта.

ЕПС ће, како „Политика” сазнаје, у оба пројекта уложити више од 700 милиона евра, превасходно у отварање нових угљенокопа у Колубари. Да ли једног или два копа, показаће студије које се тренутно раде, што ће омогућити да нова фирма, или фирме, потпише уговор са Рударским басеном „Колубара” о гарантованим испорукама угља.

Дејан Спаловић