Изненадна прилика за „црно-беле”

Упркос неочекиваном поразу у Шапцу и испадању из Купа Србије већ у шеснаестини финала Партизан, ипак, с неким оптимизмом може вечерас (18 ч) да изађе на Баново брдо. Не зато што је Чукарички лака препрека. Он је већ годинама озбиљно искушење за „парни ваљак”. Не ни због тога што је и он завршио у нашем најмасовнијем такмичењу већ на почетку (испао на пенала од чачанског Борца).

За повратак вере у себе „црно-бели” дугују свом највећем ривалу Црвеној звезди. Она је предност од пет бодова проћердала за пет дана: у недељу је у Нишу играла нерешено, а прекјуче је у Новом Саду изгубила. И један и други исход су јој први у овом првенству, јер је до сада низала само победе.

Тако се Партизан ни крив, ни дужан, преко ноћи стварно нашао раме уз раме с комшијом на челу табеле. То би, несумњиво, требало да подстакне Партизан не само да преболи болан неуспех у окршају с Мачвом, него и да му да крила да узлети. Сада поново сам може да одлучује о својој судбини о чему је до пре неколико дана могао само да машта.

Ипак, између Шапца и Бановог брда је мало времена да би се зацелиле ране. Тренер Благојевић је уочи двобоја с Чукаричким нагласио да је главни задатак да са својим сарадницима психолошки припреми играче за тај дуел. У суштини то не би требало да буде тешко, јер им се указала шанса да још више искористе Звездине лоше дане, а тешко је да се замисли већи мотив од тога.

Међутим, код нас су такве прилике да је сваки нежељени резултат смак света, као што се од победе, чак и против нејаког ривала, добија вртоглавица од сопствене величине. Притисак јавности постаје несразмеран вредности догађаја и то је, заиста, тешко да се издржи. На жеравици су и играчи, и стручни штаб, и руководство. У таквим околностима заиста мора да се има челична воља да се успутни и успеси и неуспеси поднесу стојећи чврсто на ногама и да се настави планираним путем.

Благојевић раздваја Куп и првенство истичући да су то два такмичења и да због тога не треба трауме из једног да се преносе у друго. Има резона да се тако приступи, али, исто тако, то су исти људи и не могу да избришу оно непожељно што им се догодило.

Партизанов крах у Шапцу се, углавном, оцењује као брука, мада су такве сензације и сврха спорта, пример да свако има шансу да надвиси очекивања (или да буде испод њих). Овога пута је Мачва задивила, а Партизан подбацио, али реално гледано „црно-бели” су могли да прођу много боље. Имали су више стопостотних шанси, него на претходним утакмицама које су добијали. Али, нису их искористили. Из незнања, или зато што су водили оним „лако ћемо”, или из неког трећег разлога. Да су Сек, А. Костић, Драгојевић, Натхо, а они су имали најзрелије прилике, искористили свој тренутак, сигурно би се двобој у Шапцу сасвим другачије завршио и сада би се другачије причало. Међутим, било је шта је било, то што се десило не може да се промени, али то не значи да неће бити боље.

Благојевић сматра да Чукарички има добру екипу, искусне играче и то су, уз домаћи терен, адути његовог противника. Ипак, корист коју доноси победа на Бановом брду мора да буде највећи могући подстрек Партизановом тиму. Ако то не могу да остваре, ако не искористе ову плиму, која им омогућава да исплове даље него што су претпостављали, онда нису ни дорасли свом задатку и мораће да се потраже нека друга решења. На оваквим утакмицама се и рађају асови. Вероватно су играчи „црно-белих” и сами извукли неке поуке из Шапца. А тамо се видело да не владају ситуацијом кад кола крену низбрдо. После вођства домаћина, а нарочито после другог гола, постали су нервозни, стихијски су нападали што ретко кад донесе добро. Чукарички је, такође, жељан не само да се искупи за испадање у Купу, него су му бодови потребни да поправи свој положај на табели. И једном и другом је потребан успех и он може да дође само ако се тако и уђе у меч – да се победи.