Iznenadna prilika za „crno-bele”

Uprkos neočekivanom porazu u Šapcu i ispadanju iz Kupa Srbije već u šesnaestini finala Partizan, ipak, s nekim optimizmom može večeras (18 č) da izađe na Banovo brdo. Ne zato što je Čukarički laka prepreka. On je već godinama ozbiljno iskušenje za „parni valjak”. Ne ni zbog toga što je i on završio u našem najmasovnijem takmičenju već na početku (ispao na penala od čačanskog Borca).

Za povratak vere u sebe „crno-beli” duguju svom najvećem rivalu Crvenoj zvezdi. Ona je prednost od pet bodova proćerdala za pet dana: u nedelju je u Nišu igrala nerešeno, a prekjuče je u Novom Sadu izgubila. I jedan i drugi ishod su joj prvi u ovom prvenstvu, jer je do sada nizala samo pobede.

Tako se Partizan ni kriv, ni dužan, preko noći stvarno našao rame uz rame s komšijom na čelu tabele. To bi, nesumnjivo, trebalo da podstakne Partizan ne samo da preboli bolan neuspeh u okršaju s Mačvom, nego i da mu da krila da uzleti. Sada ponovo sam može da odlučuje o svojoj sudbini o čemu je do pre nekoliko dana mogao samo da mašta.

Ipak, između Šapca i Banovog brda je malo vremena da bi se zacelile rane. Trener Blagojević je uoči dvoboja s Čukaričkim naglasio da je glavni zadatak da sa svojim saradnicima psihološki pripremi igrače za taj duel. U suštini to ne bi trebalo da bude teško, jer im se ukazala šansa da još više iskoriste Zvezdine loše dane, a teško je da se zamisli veći motiv od toga.

Međutim, kod nas su takve prilike da je svaki neželjeni rezultat smak sveta, kao što se od pobede, čak i protiv nejakog rivala, dobija vrtoglavica od sopstvene veličine. Pritisak javnosti postaje nesrazmeran vrednosti događaja i to je, zaista, teško da se izdrži. Na žeravici su i igrači, i stručni štab, i rukovodstvo. U takvim okolnostima zaista mora da se ima čelična volja da se usputni i uspesi i neuspesi podnesu stojeći čvrsto na nogama i da se nastavi planiranim putem.

Blagojević razdvaja Kup i prvenstvo ističući da su to dva takmičenja i da zbog toga ne treba traume iz jednog da se prenose u drugo. Ima rezona da se tako pristupi, ali, isto tako, to su isti ljudi i ne mogu da izbrišu ono nepoželjno što im se dogodilo.

Partizanov krah u Šapcu se, uglavnom, ocenjuje kao bruka, mada su takve senzacije i svrha sporta, primer da svako ima šansu da nadvisi očekivanja (ili da bude ispod njih). Ovoga puta je Mačva zadivila, a Partizan podbacio, ali realno gledano „crno-beli” su mogli da prođu mnogo bolje. Imali su više stopostotnih šansi, nego na prethodnim utakmicama koje su dobijali. Ali, nisu ih iskoristili. Iz neznanja, ili zato što su vodili onim „lako ćemo”, ili iz nekog trećeg razloga. Da su Sek, A. Kostić, Dragojević, Natho, a oni su imali najzrelije prilike, iskoristili svoj trenutak, sigurno bi se dvoboj u Šapcu sasvim drugačije završio i sada bi se drugačije pričalo. Međutim, bilo je šta je bilo, to što se desilo ne može da se promeni, ali to ne znači da neće biti bolje.

Blagojević smatra da Čukarički ima dobru ekipu, iskusne igrače i to su, uz domaći teren, aduti njegovog protivnika. Ipak, korist koju donosi pobeda na Banovom brdu mora da bude najveći mogući podstrek Partizanovom timu. Ako to ne mogu da ostvare, ako ne iskoriste ovu plimu, koja im omogućava da isplove dalje nego što su pretpostavljali, onda nisu ni dorasli svom zadatku i moraće da se potraže neka druga rešenja. Na ovakvim utakmicama se i rađaju asovi. Verovatno su igrači „crno-belih” i sami izvukli neke pouke iz Šapca. A tamo se videlo da ne vladaju situacijom kad kola krenu nizbrdo. Posle vođstva domaćina, a naročito posle drugog gola, postali su nervozni, stihijski su napadali što retko kad donese dobro. Čukarički je, takođe, željan ne samo da se iskupi za ispadanje u Kupu, nego su mu bodovi potrebni da popravi svoj položaj na tabeli. I jednom i drugom je potreban uspeh i on može da dođe samo ako se tako i uđe u meč – da se pobedi.