Сигурна кућа за претучене странкиње

Међу више од 2.200 жртава породичног насиља, жена које су у протеклих девет и по година боравиле у Сигурној женској кући у Подгорици, 13 одсто је странкиња. Има их доста и међу више од 3.000 оних које су помоћ и савет потражиле преко фиксног телефона, као и преко мобилних за које евиденција није вођена. Досељавање Руса који су куповали земљу у Црној Гори пратио је и долазак Рускиња које су се удавале за Црногорце. Првобитно одушевљење кршним, слаткоречивим момцима сплашњава спознајом еманципованих жена из Русије или Украјине да не намеравају да трпе последице дела наслеђа менталитета и хијерархијског устројства у Црној Гори. Рускиње се, каже Љиљана Раичевић, директорка Сигурне женске куће, пре него Црногорке обраћају за помоћ због насиља у породици, отвореније су и заинтересованије како да одбране своја права.

Међу црногорским младама из иностранства све је више и Албанки које су познате као послушне жене, патријархално васпитане, али које такође имају своју границу. Типичне су приче руских држављанки које су се за Црногорце удале у Русији док су ови радили на грађевинама или другде где су добијали добре плате. Губили су посао или су им смањене зараде, па су поведени вешћу да Црна Гора доживљава градитељски бум дошли са младама у домовину. Али, овде наилазе на не баш сјајне прилике и, како сведоче Рускиње, понашање им се нагло мења, говори Љиљана Раичевић, иза које је хиљаде контаката са женама жртвама насиља.

Раичевићева каже да се Рускиње нађу у чуду због понашања мужева који се одједном осиле у својој средини. Трпе неко време, а онда се обраћају Сигурној кући. Друге Рускиње дошле су привучене топлом климом и лепотама приморја. Неке од њих удале су се за старије мушкарце, друге траже срећу преко агенције за посредовање у Бару. Због разних и различитих па и сумњивих интереса оних који се пријављују агенцији из Сигурне куће прате њен рад.

Рускиње су се жалиле и на полицајце, пошто су пријављивале насиље у породици. На пример, жену која је пријавила насиље полицајац је питао што је и долазила овде, коментарише Раичевићева. Према њеним речима, у последње време све популарније младе су Албанке из Албаније. Оне су вредне, рађају више деце, патријархално васпитане. Међутим, ни оне не могу да трпе читав спектар метода мучења физичког и психичког насиља. Престрашене су по правилу, а родитељи и родбина их не примају назад, већ терају да и даље трпе.

Македонке се такође обраћају за помоћ, а нарочито зову мајке из Македоније које траже ћерке које су дошле у Црну Гору. Из Сигурне куће тако надгледају проблематичне партнере неких Македонки у Црној Гори.

Сигурној кући обратило се седам Немица, по једна Аустријанка, Швеђанка и Словенка и три жртве из Монголије. Било је више од 200 избеглица.

Статистика организације која без подршке државе, али са добром сарадњом полиције штити жене које до њих дођу, много је црња него извештај државе ЕУ. Заштита С. Ч. у афери која је поткачила сам државни врх и рођаке функционера и различито гледање на насиље у породици разлог су што би државне власти најрадије да затворе Сигурну кућу, уместо да саме отварају склоништа за жене и децу жртве. Ипак, како Љиљана Раичевић каже, напредак последњих година види се у бржем реаговања надлежних, жене се брже осамостаљују, а почеле су насилницима и да прете Сигурном кућом која је постала институција. Раичевићева поручује да су жене са њима сигурне и да не трпе јер насиље није природно, нису за њега криве, као ни њихова деца. Позива их да свако насиље пријаве и даје пример пријављујући све који јој због рада у Сигурној кући прете. Једном приликом, разговор са насилним мужем жене којој су помогли одужио се довољно да она изађе из куће и довезе се до полиције да би слушалицу предала инспектору. Насилник је био ухапшен и затворен.

-----------------------------------------------------------

Батине и за трудне супруге

Насилницима се врати 64 одсто жена, а чак 44 одсто враћа се по више пута. Од жена које су биле у Сигурној кући 37 одсто има високу и вишу стручну спрему, 49 одсто средњу, док 20 одсто има основну школу. Тек 26 одсто је стално запослено, 49 одсто нема стални посао, а 15 одсто никад није било запослено. Физички је било озлеђено чак 70 одсто жена, а готово половина се раније обраћала надлежнима без успеха. Нарочито лош третман код надлежних имале су избеглице. Међу малтретираним женама највише је оних између 18 и 40 година, 75 одсто. Из Подгорице и околине их је до сада било 39 одсто, са севера Црне Горе 17 одсто, а са југа 12 процената. У 60 одсто случајева деца су била директно или индиректно изложена насиљу, а у 42 одсто случаја жене су свакодневно трпеле. Чак 80 одсто оних које су биле у Сигурној кући изјасниле су се да их породица не подржава у намери да напусте насилне партнере. У 68 одсто случајева доживљавале су насиље и у трудноћи, а у 54 одсто силоване су у браку. Претњу оружјем доживело је 35 одсто жена које је штитила Сигурна женска кућа.

-----------------------------------------------------------

Монголка побегла из лошег брака

Жена из Монголије са девојчицом и дечаком дошла је из Београда у Подгорицу и јавила се Сигурној женској кући у коју је одмах примљена. По причи Љиљане Раичевић, њен супруг је био политичар, веома насилан човек који је жену у једном тренутку оставио са децом без средстава за живот. Након дужег боравка у Сигурној кући овој жени су пронашли посао а помогли су и њеној кћерки, спортисткињи и акробаткињи, да се промовише. Сада ова мала породица живи на приморју.

Сигурна кућа помаже и младој Албанки удатој у Црној Гори, која живи у лошем браку са насилним Црногорцем и од страха не сме да га напусти. У контакту су и са мужем коме се предочава Закон и могуће последице његовог понашања.

Једна од Рускиња које су се понадале бољем животу у Црној Гори преко Агенције за посредовање нашла је на приморју много старијег мужа, Црногорца. И она је по савет дошла у Сигурну кућу где ову образовану жену, која не жели да напусти Црну Гору, саветују како да премости проблема са браком који је због великих разлика пропао.